sa dwogledom

jutro je počelo pomalo manično (postoji li takav sklop?) jer je negde nešto procurelo pa je nešto kapljalo pa sam morao sa duplim merdevinama preko pola grada da vidim o čemu se radi.

srećom sam barem silikon džabe kupovao jer se ispostavilo da su majstori (majstori???), koji su nešto prtljali po susednoj kući, ostavili ciglu u oluku (!) koja je zadržala par trulih listova i napravila se brana, preko koje se prelivala voda i natapala zid i prozor ispod.

zanimljivo.

osim silikona koji mi je ostao neotvoren, još jedna sreća u nesreći je što sam otišao sâm da proverim jer bi mi majstori naplatili 50 evra uz objašnjenje da je bilo jako komplikovano zakrpiti procep, jer se ne vidi spolja, nego su morali onom dijagnostičkom kamerom na kablu da ispituju gde je problem.

nakon posla sam još malo poprskao grožđe plavim kamenom pa sam i tu prskalicu popravljao jer je izlazilo više vazduha pod pritiskom nego tečnosti, eto i tu sam uštedeo što nisam nosio kod majstora, sve u svemu najveća je sreća kada ti majstori raznih vrsta uopšte ne trebaju.

kad malo razmislim za kakve smo sve gluposti zvali zidara, da popravi onaj beton ispod ograde, ili limara da preseče i zavrne na garažu par plehova, nije mi to baš najjasnije danas.

elem nakon svega toga nisam znao šta da izmislim na +12° što je u biti bila savršena temperatura i dan za trčanje no meni se nije kuvala kafa i nije mi se znojilo, više mi se išlo na neki odmarajući izlet sa tek eventualnim potrčavanjima kojih se do kraja nije nakupilo ni dva kilometra.

poneo sam onaj mini ranac za planinarenje u koji sam ubacio zaustavljač vetra (wind stopper iliti šuškavčić koji ne šuška) pazi molim te ko je još uspeo da zaustavi vetar, dobro osim zida.

i osim šuškavčića sam poneo dogled kroz koji sam fotknuo telefonom par kadrova.

u najavi su tri topla prolećna dana pa pomoz bože da se to lepo iskoristi.

mislim da ću napokon naduvati i podmazati trkačku biciklu.

nikako da one dve viška slikam i stavim u oglase, ovo je pravo vreme za to pa koliko god dobijem, više mi znači oslobođen prostor i da ih ne gledam više.

za polumaratone sam sve manje zainteresovan jer se to pretvorilo u preprodaju majica i medalja a ne zna se čega imam veći višak, jedino su još ostale treking lige kao mogućnost za neke kolektivne juriše.

moram skinut kalendar za celu godinu, uvek me nešto "iznenadi".