a nekad nas ovako nešto preseče na pola pa iznenada shvatimo da je život (da baš ne kažem ono starinsko sudbina, ni seljačko sudba, ni arhipoetičko sudba kleta) podvukao crtu, i buraz što ti je to ti je, dalje od ovoga neće da može.
koga sad briga koliko bih kilometara još pretrčao onog dana kada sam snimio 2.2km pa 0.5km pa ušao u šumu i nabo se na šiljak od drveta, eh.
gde je stalo tu se zaustavilo i tu je priča go-to-vąăåäãáà vidi ti buraz koliko tastatura na huveju ima ovih zvrčki, bezmalo više no ja kilometara.
što se tiče povrede, stanje teče ovim tokom:
noć nakon previjanja sam skoro pa ništa spavao, svaki položaj neudoban čudan i bolan.
prvi dan nakon povrede, izraženo ćopanje i jak bol kad god nevoljno malo zategnem list, i bol na mestu uboda konstantan.
druga noć malo lakša, valjda jer sam bio neispavan pa je telo 'telo da nadoknadi, a našao sam i par novih izvodljivih položaja na oba boka odnosno kako da nasadim potkolenicu između potpornih jastuka.
drugi dan isto ćopam kad je rana hladna ali kad se malo zagreje mogu čak i uz nagib da hodam na prstima, bez bola.
točnije više me ne boli sama rana, nego ona najdalja tačka uboda u list/calf muscle.
oko podneva sam odmotao zavoje i malo poprskao ranu antibio sprejem pa vratio zavoje, u otpusnoj listi piše previjanje u DZ nakon tri dana ali rekoh da ja to obavim unapred.
oko podneva sam odmotao zavoje i malo poprskao ranu antibio sprejem pa vratio zavoje, u otpusnoj listi piše previjanje u DZ nakon tri dana ali rekoh da ja to obavim unapred.
za sad nisam crko.
pokušao sam da slikam ali je iz nekog razloga poludela boja pa deluje kao da sam tek sišao sa ražnja.
otprilike sam nacrtao kako je to izgledalo, kraći ali deblji klin koji sam uspeo da izvadim i tanji ali duži koji je ostao duboko ispod površine i koji je krajem malo dohvatio mišić.
Nema komentara:
Objavi komentar