evo u kakvim sam patikama pošao na rikaveri hajk, u onim raspad salomonkama što sam pre dva meseca rekao da ću ih lansirati na banderu
evo kako je išlo:
pošao ja na hajk i video da je prazan pomoćni stadion i rekoh ma daj bre, jesam umoran ali nisam valjda mrtav?
idem da uradim par ubrzanjaca...
idem da uradim par ubrzanjaca...
vežem bicikl pony (... ) za stativu, malo se istegnem, i tu zaista nisam imao PLAN.
te dijagonale idu ovako.
otrčiš dijagonalu po travi, prošetaš iza gola (stativa), uradiš drugu, i kada napraviš tu osmicu izađe ti 330 metara ukupno, od čega 220 trčanja i 110 šetanja iza golova.
i tako znam da kada mi na satu/telefonu piše kilometar, ja sam ustvari pretrčao nekih 650-700 metara, ovisno od toga koliko sam "protrčao" dalje nakon dijagonale, odnosno koliko sam volje imao da se odmah ne ukopam u hodanju.
jer realno nije ni moguće stati u pola metra nakon zadnjeg koraka ubrzanja.
opet kažem, bio sam umoran, i jako kolebljiv.
da li ću pretrčati 2km ili 3km ukupno, ili u najoptimističnijem slučaju 5km, pa da upišem 3-4km trčanja i ostatak šetnje, ili koje će mi se već brojke dogoditi...
no kad sam pretrčao pola (od standardnog cenera) nekako sam znao da ću na silu izgurati do kraja.
ma idemo.
makar umro, ali ko je još umro na pomoćnom terenu, ne seri antiša.
i tako mic po mic sam stigao do 10k, odnosno 9.5k jer sam poneo pogrešan telefon na kojem nemam stravu (huawei) pa sam snimao u suunto aplikaciji, jer sam (pak, takođe!) zaboravio i sat, jer šta će mi garmin na hajku, pošao sam samo da vijugam po brdima i fotkam predele.
Nema komentara:
Objavi komentar