14 siječnja 2016

pošla raja kod samuraja da mu pipne

našao sam među ovim ultrašima jednu japanku koja je u praksi... čekaj, već je Đoni Štulić to opevao:

"Imala je običaj da za sat ili dva
ostvari u praksi sve ono
što Antiša Zjec misli da zna"

dakle japanka ti ode da trči u 6 ujutru, pa u 9, pa u 12, pa u 15. svaki put po 15-ak kilometara. a obzirom da trči jako sporo (ima maraton 3h ali trenira na 7'/km) ispadne da u toku dana više trči nego što ne trči!

staviću ispod 4 slike gde se vidi kako je jednog dana tako krenula kao kad bih ja otrčao do Mionice ujutru, pa pre podne do Ljiga, pa u podne do tamo koje ima selo dalje Ibarskom, pa predveče do Aranđelovca. gde čučim šta radim između tih trčanja, samo ja znam. gde serem gde pišam gde se umivam gde menjam gaće šta pijem šta jedem, isto samo ja znam. kada i kako se noću vratim kući, bolje da ne znam! :-)

prve 4 slike su jedan takav malo-po-malo dan na relaciji istok-zapad, a peta slika je satnica koju sam greškom precrtao sa jednog drugog dana, no nema veze, isti je fazon. eto s kakvim fanaticima i samurajima ja treba da se borim i da spašavam čast balkana junačkog...














Nema komentara:

Objavi komentar