nedjelja, 1. studenoga 2020.

boranja, planina, ne boranija, samo boranja, james boranja

 naizgled je lako. sedneš za kompjuter, nacrtaš putanju, sedneš u auto, otrčiš putanju. tojest, u autu nam cele godine stoji jedan mtb, "da se nađe". druga izreka kaže da "prilika čini lopova", dakle gde god vidiš zgodno mesto ti mtb izvadi. Lola je krenula mtb-om a ja trčeći, iako sam juče trčao polumaraton. ukupna trasa je iznosila 39km, s tim da sam bio najpotpunije moguće opušten po pitanju ko će koliko od toga pretrčati, prehodati, presedeti na bicikli. malo smo se menjali, uglavnom sam dolazio na red da vozim na malo komplikovanijim spustovima po makadamu. dosta sam i trčao, na kraju je ispalo da sam džabe planirao šetnju jer skoro nigde nije bilo baš toliko "nemoguće" proći iako nas je stanje na terenu iznenadilo, zakačili smo skoro polovinu ukupne dužine bez asfalta iako su na mapama putevi obeleženi žuto (regionalni, podrazumevano kakav-takav asfalt, zaboga?).

moj nazovi "pejs" je bio ono što sam pre još desetak godina kreativno nazvao "s rukama u džepovima" tako da se niko nije umorio, premorio, nažuljao, sve je išlo prilično glatko i po satnici. ispalili smo stotinak slika, to imate u statusu na fejsu, nekoliko videa, to imate u fb story-jima, statistike i putanje imate na stravi, ili na garminu koji i tamo imate profil. jedva čekam sutra da proverim koliko će mi ovaj osećaj "nisam se nešto umorio" potrajati jer mi je prosto nemoguće da noge ne osete 3.5 sata trčanja kao aktivni odmor nakon polumaratona :-) 

EDIT
totalna telepatija je ipak zakazala jer je igrom slučaja i bez ikakvog dogovora istog jutra Vlajko krenuo sa drugom iz Loznice na transverzalu do Jablanika, i koliko vidim sa Strave prošli su od Crnog vrha (boranja) do Mačkovog kamena samo sat pre nas, to bi bilo više nego nezapamćeno iznenađenje od susreta!
možda da nismo pokušavali da se probijemo do Radaljskog jezera što nam je i bila originalna ideja, no mi smo na pola puta odustali zbog blata i previše lišća (bilo je rizično i voziti biciklu i trčati niz onako oštar spust), pa smo zbog toga izašli u šumu na Crni vrh sat kasnije, tačno onoliko za koliko su Vlada i Branko prošli ispred...

Nema komentara:

Objavi komentar