nedjelja, 15. studenoga 2020.

hamartia

kao što kaže i naslov ovog bloga (Hamartia) koji stoji već preko 10 godina, valjda da bih se obezbedio da će me doživotno terati neki baksuz, tog pravca se život držao i proteklih nekoliko dana. da se razumemo, ništa se ne žalim, svakog dana sam video neki novi ćošak Županije i prošao po prvi put nekim zanimljivim krajolicima, ali ama baš svaki put je nešto malo falilo. uvek neki detalj koji se pobrine da dan ne ispadne savršen, nekada se govorilo "kao iz bajke" a sada se po modernom kaže "kao sa instagrama".

mnogo me zabavlja guglov prevod wiki rečnika, moram ipak ispraviti najsmešnije delove:

"Hamartiju, koja se odnosi na dramsku književnost, prvi je upotrijebio Aristotel u svojoj Poetici. U tragedijama, hamartia obično podrazumijeva pogreške ili tragične mane protagoniste, koje dovode do niza zapleta, koji kulminiralju u preokret iz srećnog kraja do katastrofe.
Ono što se kvalificira kao pogreška ili propust može sadržavati pogreške uslijed neznanja, pogreške u proceni, usled manjka karaktera, ili zloporabe. Spektar značenja izazvao je raspravu među kritičarima i znanstvenicima te različita tumačenja dramatičara."

ukratko, dozvolite mi da u duhu čistog izvornog srpskog izmislim prevod, makar mi nikada ne pripao trademark na tu genijalnost, hamartia vam je "proces kojim se od gotovog pravi veresija". 

nekada to uradiš unapred, tako što zaboraviš da ubaciš šuškavac i rukavice u ranac pa se nakon trčanja uzbrdo spuštaš s vrha planine kroz maglu noseći na leđima prazan ranac i dok tako drhtiš skočanjenih prstiju pitaš se "gde mi je bio mozak". pa eto, piše u naslovu bloga, svakog dana pokušaj da zaboraviš samo jednu sitnicu i uspećeš srećan kraj da pretvoriš u agoniju ili barem da stigneš na trećinu puta do pomenute.

sutra je poslednji od lepih dana a po prognozi još i najlepši pa smo godišnji produžili sa 7 na 8 dana, nadam se da ću opet uspeti da zaboravim nešto ključno, što nije ni rezervna guma, ni one druge naočari koje su mi bolje za trčanje, ni čiste gaće da obučem nakon što se okupam u nakom šumarku, ni rezervne čarape ako pljasnem u neku baruštinu, dobro to mogu da kupim u Lidlu u Šapcu ili Loznici kao pre nekoliko dana, 5 pari 500 dinara, miran sam do proleća. 

šta.
šta.
šta ću sutra zaboraviti.
da li da odaberem pomoć pola-pola, ili pomoć prijatelja?


PS
prva stvar ujutru će biti da se izborim protiv lenjosti odnosno bašmebriganja i da na brzaka izguglam kako se podešava multisport aktivnost na garminu pa da ne moram da mislim šta ću da stisnem i gde da pauziram, nego samo da rokam LAP-ove i da prebacujem trčanje/bicikla/trčanje. 
kladim se da nije ni minut čitanja uputstva + minut čačkanja po satu, ali eto, nikako da se setim na vreme pa je i to bio jedan od sitnih propusta koje sam maltene sa zanimanjem posmatrao ovih dana, gle Saša opet nisi ono pogledao kako se podešava, e pa pritiskaj pauzu svaki čas kad si debil.

Nema komentara:

Objavi komentar