ponedjeljak, 2. studenoga 2020.

lažni profil

 kliknem na profil na fejsu koji se zove Novembar, u prevodu na zapadnobalkanski "Studeni", pogledam na temperature a ono 18, 19, 21, za prva tri dana, i zaključim da Studeni laže kao pas. zašto se tako kaže, verovatno zato što pas uvek laže da je gladan ili da je usamljen, ostaviš ga na pet minuta bez društva ili mesa i eto ga već očajava. kao ja bez treninga, pardon, aktivnosti. 

obzirom da mi je trener tj aplikacija već dosadila sa naputama da se odmorim, nešto sam slično i pokušao pa sam osmislio jedan turbo izlet koji je prvo trebao da bude duatlon od 20km bicikle + 15km planinarenja + 20km bicikle no na kraju je razum prevladao i presudio da to svakako NE bi bio nikakav odmor, pa je umesto bicikle u kombinaciju upao auto. jbt kako sam ja tupav, razmišljam, pa ipak nigde ne piše da je zabranjeno negde ići autom. jeste "fora" otići biciklom na trčanje i vratiti se, ali u danima kada si skroz odmoran i zapet za duatlon, a u danu odmora sebi natovariti osam sati treninga pa makar i laganog, nije baš normalno.

elem auto je završio svoj posao, otišli smo 20km prema planinama, stali na parking preko puta česme, sa dve velike flaše za vodu, sunđerom i odmašćujućim sprejom ga oribali da sija, ostavili pred kafanom da se dosuši i otišli na planinarenje. zanimljivo je koliko ista staza traje duže odnosno kraće kada trčiš, hodaš, voziš mtb, odnosno koliko je nekad tehnički jedva prolazna a nekad isti taj deo deluje laka kao trotoar u centru grada. 

jedina stvar koju bih sada uradio drukčije bi bila organizacija celog trekinga u kontra smeru, jer smo ovako imali desetak kilometara jako pitkog i bezbrižnog uspona, nakon kojeg je usledio povratak po izlokanom šumskom ex-putu, sada vododerini i nečemu što više liči na presušeni planinski potok. tako da je bilo malo lomatanja, koje bi uzbrdo prošlo gotovo neprimećeno, ovako sam čak u dva navrata završio na dupetu odnosno laktu, a i nabio sam malo mahovine između telefona i zaštitne maske :-)

upravo pročitah kletve nekih zelenih naci (kao što imaš grammar nazi, koji ti ispravlja pravopis, tako imaš i green nazi koji od trista kilometara pejzaža primete papirić od bombone na stazi I TO IM POKVARI CEO DAN, pa pokupi ga brate ko ti brani) na temu crvenih trakica koje je postavljao Divča trejl na dugačkoj stazi kada se iz crne reke penje nazad na planinu, a videsmo skroz iste trake na drugoj strani i mislim da su mi rekli da su neki motoristi to obeležavali za neki kros, nemam pojma, uglavnom ni ove nisu sklonjene no obzirom koliko planinara ovuda prođe (nula) nikom neće smetati. nije ovo lazarev kanjon sa hordama korona turista od jutra do mraka.


kao i dan ranije, par slikica i trek imate na stravi, opširnu galeriju na fejsu eto da i on nečemu posluži, jedino nema nikakvih filmića u story-jima jer mi branje pečuraka nije delovalo dovoljno uzbudljivo za širu publiku. sad sam se u trenutku prenuo jer mi se u par navrata događalo da napišem blog sa jednom idejom (tipa šuma, staza, orijentacija i njene draži) a onda se setim druge teme (patike, pečurke, kamenje) pa krenem da objašnjavam gde sam bio a to sam već u prethodnom blogu objasnio. no sada nisam pisao blog nego sam jednoj drugarici u porukama ispisao dva toma romana pa me to zbunilo, nešto mi poznato da sam pominjao Turčina.

spazim ja nešto otvorno primamljivo narandžasto uz neki panj, Lola poviče NE PIPAJ TO, ja otkinem, pomirišem, hmmmm, slikam, mutno, slikam opet, opet mutno, podesim malo kameru pa treća sreća ubodem super oštru fotku. daobog usred šume vidim značku 4G rekoh upaliće ovaj kviz, otvorim gugl fotos i stisnem lens, pojavi se ista slika ali avaj deset linkova na nekim češkim i slovačkim bogtepita jezicima, nekako klilkom za klikom s kolena na koleno dođoh do naških naziva, kaže turčin je jestiva i ukusna gljiva, izgleda tako i tako... i zaista u svakom deliću opisa se poklapa sa stanjem u ruci, ubacismo ga u ranac zajedno sa 7 sunčanica.

vidi jada, baš kao i prošli put i sada je takođe ranac bio ne-baš-100-posto-čist jer smo juče u njemu nosili onog malog lovačkog psića, no obzirom da je i on nađen uz šumu kao i pečurka valjda je bio slično čist (kerić) pa se nismo uzbuđivali što će pečurke doputovati u istoj ambalaži. ionako ih svakako moram dobro oprati. garmin je napokon zadovoljan, odmorio sam se dan i po po njegovim uputstvima, a već od sutra će da nastavi da me mrcvari sugestijama da radim intervale. 

Nema komentara:

Objavi komentar