31/42 Jovo nanovo

ne pišem ovo da bih nekome iznova dosađivao planovima od kojih neće biti ništa, nego da posetiocima bloga poklonim uvid u to kako neko u okviru dnevnika treninga vodi i evidenciju o predstojećim trkama

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

opet sam se vratio razmišljanju o trkama, poput onih planinara koji se izgube u nekom filmu pa sa očajem shvate da su na istom mestu već bili pre dva dana

kalendar sam već toliko puta prefarbavao da podseća na nekog stojadina iz 1971 godine :-)
stubovi temeljci su uvek isti:

4 meseca nakon preloma
plitvice ili ne, šud aj stej or šud aj gou?

5 meseci nakon preloma
sljemenski

8-9 meseci od preloma, pola godine nakon prvog iole nazovi srastanja
novi sad / zagreb pa ljubljana / podgorica

još mesec kasnije, već postaje tradicija "za kraj sezone"
crikvenica

već se kristališe ta ideja da bez ozbiljnosti nema kvalitetnog života
ne možeš ni na sljemenski sa 69kg ni u ljubljanu sa 67kg

svaka staza ka pristojnom povratku sportu vodi preko mostića čija je nosivost 65-66kg
dok god pokušavam da ga pređem tajno, dok nema stražara, on će mi se srušiti pod nogama (i pod guzicom hahaha)

ako počnem da trčim krajem marta, koliko se za 8-9 nedelja noge mogu osposobiti za laganu planinsku Dužinu od nepuna 4 sata neprekidnog trčkaranja po Plitvicama?

šta ako krutost i bolovi u ramenu onemoguće svaki trening duži od pola sata - sat, u sledećim mesecima?
koliko je ikakvo planiranje uopšte moguće ovako napamet?

znam, znam, vreme će nam sve reći,
ali dođavola, moglo bi nešto i da mi šapne, unapred???

zelenom bojom su označene treking lige koje posebno volim ali koje su zeznute jer teški tereni zahtevaju više rada rukama od asfaltne kolotečine, plus treba dodati faktor rizika od pada tokom 3-4-5-og meseca nakon preloma

neke nevažne trke stoje prekopirane od prošle ili pretprošle godine i tek treba da im promenim datum

30/42 KAD PRE?????

obzirom da sam pao u ponedeljak, a danas je utorak 4 nedelje kasnije, to znači da je ovog podneva prošlo 29 dana od preloma i da sada gazim 30-ti.

prema predviđanjima i očekivanjima, nosiću utege još dve nedelje, nepune.
naredna kontrola je opet u ponedljak, dakle tačno 6 tjedana od pada.
6x7=42
znao saaaaammmmm :-)

ortoped je rekao sve što sam već osećao (fizički) i predosećao, a to je da je "uhvatilo" ali nedovoljno, i da nikako ne opterećujem rame jer je bolje da se u naredne dve nedelje završnog učvršćivanja cela kost produži makar milimetar i ispravi makar jedan °, umesto da se za isti milimetar ili dva skrati i dodatno iskrivi. rovito, rovito.

naravno da nikakvo rizično bavljenje sportom ne dolazi u obzir, niti ikakvo zamahivanje rukom, nošenje težine sopstvene ruke na ramenu. dakle prešli smo u odbrojavanje maratona, što je naravno puno duže od brojanja polumaratona (koji je ionako krenuo tek 8-og dana od pada).

dobra strana je da smo krenuli od 30, nije to loše. dok polako curi 30-ti kilometar nema ništa lepše nego kada si ceo maraton dotle trčao sa rezervom, kad osećaš da nećeš pući, i jedino je pitanje koliko će ti tačno trebati za preostalih 12.2km.

sutra ću moći da se vratim Planovima i procenama raznoraznih (ne)mogućnosti.

22/21 Sudijska nadoknada u Podgorici

dođe i taj dan, uđoh u ciljni pravac
ovaj pravac je kao onaj u Podgorici, skreneš ka trgu i nikad stići
vidiš semafor i kapiju ali ako si već umoran, dođe ti da se rasplačeš u te dve ulice
zgodno mesto da popunim jutro jednom anegdotom, koju već i vrapci znaju no na blogu uvek ima nekog ko ga nije čitao pre desetak godina, ili nekog ko nije pazio na času

putujemo pričom kroz vreme, napred-nazad


1

prve godine sam se raspao na Beogradskom i "skinuo mrak" što se tiče maratona, zatim na Cerskom postavio lični (nešto slično Plitvicama samo sa malo manje brda), i u NS istrčao 3h10' po kiši zahvaljujući Bojanu Mariću koji je pomagao štafeti triatlonaca, pa sam im se priključio i prvi put u životu shvatio da maraton, ili barem jedan njegov deo, može da se trči kao Tempo a ne isključivo kao Lagana Dužina, kako sam običavao na dugačkim treninzima. toliko mi je dobro išlo u tom Novom Sadu da sam trčeći iz cilja produžio dalje do auta, navukao šuškavac i uzeo flašicu sa sokom, pa pojurio u susret Loli i pravio joj društvo u njenom poslednjem krugu, da bih ukupno pretrčao do tada nezamislivih 50km.

na završetku sezone, moja PRVA Podgorica je prošla u bespotrebnom mučenju, a Lolina naročito. naime, za razliku od ovih klasičnih fensera koji dan pred maraton provode u čekiranju i selfiranju po restoranima, pivnicama, trgovima, slikajući se u društvu do besvesti, mi smo iz auta izvadili svoja dva MTB-a, i krenuli ka periferiji. pa od periferije negde severno na obližnja brdašca, i na kraju zaglavili na najkrvničkijem mogućem treningu od tri sata, jer smo uboli neke dvocifrene nagibe većim delom "rekreativne vožnjice". sigurno sam bio u formi da popravim tih 3h10 iz NS no jedva sam se dovukao u cilj nakon 3h14 (po sećanju) na najmrtvijim nogama koje sam mogao da zamislim.

3

kad sam dve godine kasnije TREĆI put trčao taj maraton, znao sam da semafor ume da bunca. to je jesen kada sam se upropastio i načetu ložu umesto odmora počastio dodatnim cepanjem, da bih zbog lečenja propustio par sledećih godina trčanja. malo pre Podgorice sam bio zec u Zagrebu na 3h, istrčao 2h59 i utrčao u istoriju, i od tada vučem ovaj nadimak Zjec iako se i na hrvatskom kaže ZEC kao na srpskom, ali jbg, Zagreb je Zagreb. te treće godine trčanja sam lični u polumaratonu preko 1h20 1h18 1h17 1h16 konačno doterao do 1h15 i desetak sekundi, rizikujući da pobedim Helenu Javornik u jednom od njenih boljih izdanja. trke od 7, 8, i 10km sam trčao na 3'30''-3'35'' i upravo zaključio kako više nikada neću na treninzima trčati sporije od 3'30''/km, jer će mi to biti brzina sledećeg polumaratona. međutim CVRC, teška povreda, godine oporavka u kojima sam nešto i ostario jer sam trčanje počeo sa 40, i velika nada domaće atletike je otišla u zaborav pre nego što je zaista i stigla da postane nada. dakle laže izreka da umire poslednja. nada umire prva.

(preskočiću sve ostale maratone, da ne ispadne autobiografija)

elem došla je i ta Podgorica, grmljavina i provala oblaka celu noć, staza na mestima kao bazen. po cesti pedalj vode, pa ili protrči i još rizikuj da staneš u neku rupu i iskreneš zglob, ili idi polako peške okolo kroz njivu. trčao sam sa jednom poljakinjom stasa Lidije Rajčić, mogla je da obara ruku sa mnom ladno. mene je već dosta mučila loža ali sam mislio da će proći. maraton sam trčao u starim "kišnim" patikama štedeći nove maratonske, i na svakih nekoliko kilometara trčao po 50-ak metara unatraške, kad god je zatezanje delovalo zabrinjavajuće jako. kad sam prošao kroz cilj i video rezultat na semaforu 2h44, samo sam se nasmejao jer je moja štoperica pokazivala 2h51 i pomislio sam eeeee ova podgorica i njen semafor, hahaha. poljakinja je utrčala nešto kasnije i brzo mi prišla pokazujući na semafor, ushićena da će joj to izaći kao zvaničan rezultat. IMALA JE SAT NA RUCI. ne može trkač klase 2h50 da se "prevari" za 7 minuta u cilju, ako je 42km znao koje prolaske ima. nonono, rekoh joj, ovaj semafor uvek brlj brlj. a-ha, tužno reče ona...


2

na DRUGOM maratonu u Podgorici nisam znao za hirove semafora.

te godine sam na prvom maratonu (Bg) istrčao rutinskih 2h58 kao da mi je stoti put da trčim maraton ispod 3 sata, iako pre toga nisam imao manje od 3h10. znao sam po treninzima da mogu, jeste bila vrućina ali valjda sam mogao i brže pa sam samo "0dradio" šta je trebalo. uđeš u cilj i kažeš "to je to, fala bogu da ništa nije pošlo po nekom nepredviđenom zlu, ali realno, ovoliko vredim".

prošle godine (2016) je tako istrčao Zoki Radičanin, imao je to u nogama i samo overio formu. za razliku od njega Goxy Vendlener je pukao od emocija kada je u Čikagu prvi put istrčao ispod 3h, i na primeru njih dvojice se videla razlika između "velikog i malog maratona". Zoki je bio u formi za recimo 2h56, trčao je malu trku i većinom sâm, pa je završio 2h59. ali je znao da toliko može. Goxy je bio u formi za 3h02-3h03 koliko je trčao par zadnjih maratona, onda ga je povukla rulja od početka do cilja i istrčao je (da se tako izrazim) tri minuta brže od svoje trenutne forme. to je ta razlika u adrenalinu koja deluje kao legalni doping, kao što će i Mišović jedva istrčati običan maraton za 3h a u Berlinu su ga povukli na 2h48 pa je pocepao ložu a da nije mi primetio. ovi mlađi tipa Goxy ipak prođu jeftinije. umalo da zaboravim Uglješu (jer pišem o 3h) koji je briljirao u NS sa 2h51 (ako se dobro sećam) na takođe jednom maratončiću koji je toliko smešno mali da verujem da u nekim zemljama svaka nedeljna klupska Dužina ima veću grupu od početka do kraja. za sve nas se može reći da smo Lični "istrčali na treningu", jer domaći maratoni to realno i jesu. da bi se zvalo Trka mora da ispuni uslov konkurencije od starta do cilja, a nijedan domaći maraton još uvek tome nije ni bio blizu.

ja recimo nisam imao tu sreću da ikada otrčim veći maraton, makar Ljubljanu, kada sam najbolje išao, pa su mi eto dva najbolja rezultata ostala iz Podgorice, trke na kojoj od polovine trčiš sâm i maltene ti je sve do cilja nepregledan pravac kao da si na nekom treningu samoprevazilaženja usred pustinje. nakon nekoliko maratona otrčanih rutinski kao najobičnije tempo-dužine a opet sa izvrsnim rezultatima, i nakon neverovatnog serijala uličnih trka u kojima sam doslovno leteo na stazama od 3-4-5km, dan pred Podgoricu sam sa Anom Subotić na stadionu u Baru uradio "hiljadarku" (svako za sebe, ja završio pa tek onda ona krenula) za 2'55'' i to sa lepom rezervom i finiširanjem.

Podgorica je išla kao švajcarski sat, od početka do kraja sličan ritam s tim da su njihove oznake na svaka 2.5km po sto-dvesta metara napred-nazad i to je ono što mi je na tom maratonu uvek smetalo. umesto 10' po prolasku vrtiš se između 9' i 11', da poludiš! a najviše su pomerene na 37.5 i 40km, pa mi je delovalo da ću završiti preko 2h51, a kad sam ušao u ciljni pravac video sam 2h48!!! usporio sam, mahao ljudima, idem ispod 2h50 osmehujem se blaženo i sve dalje mi je bilo svejedno. doslovno sam udžogirao u cilj tražeći pogledom ko mi sve dovikuje sa strane, a na semaforu je pisalo 2:49:04. nije ovo loše. kod mene na satu samo par sekundi ispod 2h50, ko zna šta sam i kada na startu stisnuo? svašta. tek u odštampanim rezultatima par sati kasnije, meni stoji 2:49:59 (???????????). eto koliko je falilo da ne uđem ispod zacrtanog plana. da je semafor pokazivao stvarno stanje bogme bih se izuo iz patika finiširajući ceo ciljni pravac, grabeći za svaku sekundu.


to je bila priča o ciljnim pravcima, rezultatima, mogućnostima, raspoloženju. čak i tada nisam ništa likovao. pa nećeš valjda od treniranja biti sve sporiji??? 2h50, bože moj... idemo dalje. ako Šepeljeva može 2h44, a može i Rajčićka koju derem na Plitvicama, eto i mene uskoro ispod 2h45, nije to ništa nedostižno. meni je uvek sve to bilo sasvim normalno i očekivano. niste me nikad videli da sam ljubio asfalt, briznuo u plač, vrištao uraaaaaa idemoooo kao ovi što trče maratone 6.5 sati i misle da su od mame nasledili poseban dar za trčanje kakav se rađa jednom na milijardu debila. nisam ni pehare dizao iznad glave, to mi je bilo isto kao kad mi u prodavnici vrate kusur, umesto izvol'te kažu čestitamo, ja kažem hvala, čemu histerija?

PS
biće da je moje sećanje sabilo 4 godine u 3, jer mi nešto fali u ovoj priči ali to na kraju krajeva i nije toliko važno

21/21 Isto ili nije isto?

za vreme tuširanja pođem rukom u pravcu u kojem nisam već 4 nedelje i osetim neki tup bol na mestu preloma. eto zašto kažu da nešto "sporo srasta". učini ti se da je ufatilo, opustiš se, a ono je tek snaga hrskavice, ne jake kosti. onda ga kriviš, savijaš, lomiš, misliš neće mu biti ništa.

i onda razmišljaš, čekaj, zreo sam čovek, da li mi je neophodan lekar da mi kaže da nešto ne sme da se opterećuje, pa da ga ja onda mrzim zbog toga, i da vičem uf prokleti doktori uvek sve pokvare, a mogao sam možda i na trčanje. opet, internet je prepun priča klinaca koji su nakon 3-4 nedelje seli na biciklu pa negde malo zakačili i dočekali se na ruke kad ono KVRC ko bi rekao da će opet pući na istom mestu???

svako normalan bi trebao da ima taj osećaj, kada je nešto 100% zdravo, a kada je još itekako rovito. drugi dan nakon viroze si srećan što si uspeo da odeš na pešačenje a da ne padneš u nesvest, sigurno ne pokušavaš lični na 1km.

i sad zašto bih ja pisao ono što svi znaju?
pa eto, isto je za sve. treba li ti trener da ti kaže da ne moraš da trčiš 5 maratona u dva meseca, treba li ti psihijatar da ti kaže da ako si trčao 5 maratona u dva meseca ne smeš da se nerviraš što rezultati i nisu neki, treba li neko da ti kaže da odmoriš kad si umoran, ako već imaš svog vernog sebe, koji te najbolje poznaje?

21/21 (ili možda ne)

znate onu situaciju kad cilj nije baš na onom mestu gde ste zamišljali
prođeš 21. kilometar i nigde cilja!
ispred tebe ulica, volonteri pokazuju rukom,
vičeš "gde je cilj???"
a oni nonšalantno "ajmo ajmo još maloooooo"
pa pomisliš "ma jedi govna, šta još malo, hoću da znam U METAR!"
:-)

e sad dobro, ja nisam baš pošao da obaram Lični, pa polako
moglo se desiti da ortoped radi nekog drugog dana,
pa to što idem na kontrolu sutra u 14h, umesto u 7h, ne menja stvar
jutros u 8h sam ušao u taj 21. kilometar,
a sutra će mi za onih 100m do cilja trebati čitavih 6 sati :-)

sinoć mi je (opet) delovalo da je došlo do čvrstog spoja preloma
pomerim rame gore, dole, napred, nazad, i cela ključna putuje "u komadu"
pritisnem palcem odmah uz rame, i cela kost do grudi se ulegne par mm

dakle definitivno izgleda da je "ufatilo"
e sad, postoje razne faze i čvrstine tog fatanja
ume da se desi i da se nakon što "izgleda čvrsto",
dalje srastanje nastavi kroz krivljenje ili skraćivanje ukupne kosti
videćemo šta će ortoped proceniti
ako u 14h07 kaže da je dovoljno čvrsto,
odoh ja na trčanje u 15h, čim dođem kući i presvučem se :-)

u svakom slučaju ovaj gavez se neće baciti,
do potpunog srastanja mora proći još barem mesec dana, ako ne i više
popodne kuvam kašu za obloge!

20/21 Toplo toplo vruće vrućeeee (pečenje?)

znate onu dečiju igru kada sakrijemo nešto u sobi a "žrtva" traži... pa ako krene u suprotnom pravcu vičemo hladno hladnoooo a kad se okrene ka meti počnemo pihhh mlako mlako, toplo toplo... :-)

e tako nekako i ja stigoh do toplo toplo toplooo, a sutra će da mi bude vrućeeee, jer u utorak imam kontrolu kod ortopeda i Cilj ovog brojanja do 21, tj cilj Polumaratona.

jutros sam oborio još jedan lični, 70.0kg na vagi!

stomak mi je naduven kao da sam trudan, ima tu bar kilo i po?

pa se tešim da nakon par dana bilo kakvog treniranja, to će spasti

jednom kad dobijem zeleno svetlo za kretanje bez utega, 

pretpostavljam da ću po ceo dan nešto raditi, 

dokle god bol u ramenu dozvoljava...

postaću kao oni patetičari koji odrede neki važan datum 

pa ga slave kao "drugi rođendan"

19/21 Na koji rezultat idemo?

kad uđeš u 19-ti kilometar polumaratona, u 99% slučajeva možeš tačno da predvidiš ciljno vreme. uveliko si u toku sa osećajem u nogama, i odatle nemaš kud. ako si pukao pukao si, ako pojačavaš verovatno dobro osećaš da li tako možeš da izdržiš do poslednjeg metra ili ipak ne, i pogodićeš onu pravu nijansu koja će te 2-u-1 najbrže & najbezbolnije dovesti do kraja.

danas pak, nakon što sam ušao u 19-ti dan između dve kontrole kod ortopeda (utorak-utorak), moram priznati da ne znam šta će biti na "kraju". čas mi se učini da mi mesto preloma/razdvajanja mrda, a čas izgleda kao da je došlo do malo čvršćeg spoja i da je za okolno mrdanje zaslužna pripojena muskulatura.

očigledno neću ništa više od ovoga znati sve dok ortoped to ne pritisne u pravom smeru, pa ako jauknem da popucaju prozori ordinacije, neće ni morati sa mi kaže da nije sraslo :-) ono što se nadam i što željno očekujem, to je njegova procena, da li će mi od te sledeće kontrole do dovoljno čvrstog srastanja trebati još jedna nedelja ili dve, ili 4, ili...

postoji skroz realna mogućnost da ovo brojanje nastavim do 42, no nekako nisam baš toliki pesimista, i stalno ostavljam tračak nade da mi vojnička doslednost u podržavanju svih mogućih zahteva idealnog srastanja nije bila uzaludna. non stop nošenje "8" utege, optimalan položaj u svakom trenutku dana, i razrađen plan ishrane. doduše princip "bolje više nego manje" će me koštati dva meseca gladovanja kad se sve završi :-) ... ali to će mi biti puno lakše nego dva meseca hodanja sa polomljenom kosti.

danas-sutra ću opet da premerim ove razdaljine koje su bile dosta zbunjujuće pre 14 dana, jer nisam imao pojma koliko cm odlazi na mišiće razvijenije desne ruke a koliko cm fali zbog preklapanja dva slomljena dela klavikule.

18/21 Kraj, a nije kraj

zaista, 18 deluje poprilično blizu broja 21, koji ovde predstavlja Kraj
(iako će kraj biti samo Usputna Stanica, ali, napravimo se ludi)

"naime, znamo da je nevidljivost Kraja ono što životu daje smisao"

to što sam uveliko ušao i bezmalo prošao kroz vidljivi deo (dan) 18-og km,
ne znači da sam blizu... ičega.

broj 18 samo znači da su ti koordinate 18, i još poneka pogrešna kota
ljudi vole da se zavaravaju kako brojevi znače puno više
eh, ljudi...

brojevi brojevi brojevi, uvek isti, uvek drukčiji od očekivanih
iščitao sam još tonu pričica na biciklističkim forumima
klavikule koje ni nakon 6-7-8 nedelja nisu srasle kod klinaca od 15 god.
čemu da se ja nadam, triput stariji i istrošeniji

prvo sam rekao da je rano za planove, a onda objavio spisak Utrka
misleći da je prerano za možda nedelju, dve, kad gle, radi se o par meseci
fuj

dok se klavikuli nigde ne žuri,
nadajmo se da će se barem ovaj hematom na boku razliti away

idu dani
život stoji

17/21 isTrčavanje pred rudu

kažu mrdaj mrdaj truckaj truckaj, tako će brže srasti
mora da se podbada prelom, kao mamuzama
eeeeee, ali kažu, truckaj samo u prvoj fazi
u drugoj fazi, 4-6 nedelja nakon frakture, truckanje smeta
a ja taman mislio tada bih mogao da počnem s trčanjem!!??
dakle 6. februar - 6. mart, ovo se računa da sam kao biljka
od 6. marta pa tamo negde do 20-og, a može da se desi i do 27-og...
tu ću tek biti kao pokošena biljka

evo kako izgleda klavikula, kod kokoške:

dok se ceo svet raduje proleću, ja molim boga da pada kiša
em će mi biti lakše što ne treniram, em me neće alergije mučiti
još mi samo fali sa ovakvim ramenom da kijam 100 puta na dan
nek bude mart najhladniji u povijesti, +1 do +5, vetar i susnežica :-)
i svaki put kad bude neko govnjivo vreme, radujte se!
pomislite, ako, barem je sad Saletu lakše, ne sekira se što leži

kad sam čitao zgode kolega koji su se skršili na biciklama,
na jednom forumu sam naišao na video snimak lomljenja ključne kosti LIVE
dečko je nosio go-cam na kacigi, a ja sam zaustavio par kadrova :-)

vidim da mi se Stane lepo proveo u pesku,
iako nije poneo kanticu i lopaticu
znate šta je zanimljivo iz te vesti, da je bio ukupno 13-ti,
a peti u kategoriji M50+, dakle trka je lakša za matorce :-)

još kaže Stane "ovo mi je najteži maraton u karijeri"!
on je izgleda do sada mislio da su Plitvice hard core
ako hoćeš još teži, ne moraš dugo da čekaš matori, dođi na Sljeme ;-)

gledam sad rezultate deliblatskog maratona, mi smo imali 41km,
a ja sam takođe po pesku dinama brdašcima i blatu završio za 3h18

http://www.mojaplaneta.net/vojvodanska-treking-liga-2016-deliblatski-maraton/

ima tako nekih trka gde sebe iznenadim, nije to loše
šteta što sam sve jesenje maratone trčao sa krvnom slikom anemične tinejdžerke,
očigledno sam imao potencijala i treninga za puno bolje rezultate.
ubuduće pamet u glavu

16/21 Olimpijada

moja verzija Zimskih OI 2017 - Sporije, Slabije, Dublje :-D

PRVI DEO, PREVEDEN SA INTERNETA

studija o masters biciklistkinji koja je skrkala ključnu kost
u trenutku pada je imala 49.5 godina i 54kg
dva dana pre pada je bila na testiranju sledećih parametara

VO2max,

lactate threshold (LT), 

power output at a blood lactate concentration of 4 mM (LT(4 mM)), 

peak power output (PPO), 

timed ride to exhaustion at 110% of peak power output (PPO110), 

body composition (hydrostatic weight) 

nakon povratka treningu, isto su merili u sledećim intervalima 

0, 14, 28, 42, i 77 dana (0, 2, 4, 6, 11 nedelja)

trening se povećao sa početnih 3h nedeljno na 9-10h nedeljno, sa povećanjem intenziteta od početnih 70% do 95+ % HRmax

tzv "Detraining" je donelo pad od 25.7% VO2max 

16.7% odnosno 18.9% pad LT i LT(4 mM)

maksimalna snaga je pala za 18.2% 

maksimalno vreme vožnje na PPO110 se smanjilo za 16.6%

telesne masti su se povećale 2.1% 

mišićna masa se smanjila za 2 kg

nakon 14 dana RE-treniranja,
sve stavke osim LT / LT(4 mM) su se znatno popravile

ipak, VO2max je još uvek bio znatnih 14.8% niži, a parametri snage

PPO / PPO110 za isto tako velikih 12.7% i 5.7% niži nego pre povrede

tek nakon 11-te nedelje povratka treningu,
svi parametri su se vratili na vrednosti približne onima pre povrede

ovi podaci pokazuju obrazac re-treniranja u kojem aerobna snaga linearno raste prvih 6 nedelja, dok je laktatni prag (najniža vrednost nakon povrede) nepromenjen sve do 4-te nedelje treniranja kada je intenzitet značajno povišen.

DRUGI DEO, MOJ SLUČAJ

nakon što sam "od gotovog napravio veresiju", tražim izlaz iz očaja...

znate ono, što se manje nadaš, bolje prođeš.

druga krajnost od ove ("požuri klavikulo, požuri") bi bila 

nešto u smislu jako rastegnutog nazovi-plana, okvira:

"otpisujem 2017-tu, 

mart lečenje, 

april-maj rehabilitacija, 

leto povratak treningu, vraćanje muskulature, topljenje sala, 

jesen-zima Savesno Treniranje, vežbe snage, elastičnost, sve po pe-esu, 

2018-ta rokanje"

ako ovako postaviš stvari, realno prestane da ti se igde žuri, zar ne?

jedino što će život proći, žurio ili ne...

15/21 Lov na Prijatelje

PROLEĆNA AKCIJA

https://www.facebook.com/azjec

koga god može zanimati ovakav profil (jer nemam boljeg) neka se odluči još danas/sutra, dok ovo tuce objava stoji kao javno... pa ću ubuduće sve što tamo stavim deliti sa "prijateljima" i nikim više.

za sad imam samo jednog Prijatelja, e to se zove eklektizam :-P
treba biti lud pa se deklarisati kao moj prijatelj, ne sme to svako, heh heh :-D

(ideja je bila da tu okupim ovih nekoliko ljudi sa bloga, da možemo i van javnosti da podelimo neko mišljenje, kao u nekom ćošku pivnice dok u pozadini neka crnkinja, sa veliki guz, peva bluz. no ako nema zainteresovanih, nema problema)

danas je utorak, u utorak sam bio na kontroli, u utorak sledeći ću ići na novu kontrolu, danas sam napunio 14 dana ove robije i ušao u 15-ti kilometar.

prođeš na polumaratonu 14, pa računaš koliko je još 50% od toga
sat, plus pola sata, prosto ko pasulj.
nakon 15km imaš samo još 6, to se lako izračuna.
posle 16km imaš još petaka, svaki novi prolazak donosi skroz nove načine računanja.
mislim ONOME KOME JE do računanja. oni što skaču u vis nemaju tu čast.

ŠTO SE TIČE KLAVIRKULE,
juče sam se ozbiljno demoralisao jer mi se učinilo da previše "žvaće", koliko god ja bio esesovski rigorozan u nošenju utega i zatezanju istih. kao da se u jednom trenu grudni deo popeo preko onog ramenog, pa sam onda nešto uradio rukom pa se to KLAKKK vratilo na mesto.

jbg ako između dva dela kosti još uvek ima par centimetara lufta, to ne zvuči baš kao da "samo što nije zaraslo". ne veseli me mogućnost da ostanem ovako umotan i nepokretan još mesec dana, užaaassssssss

PS
evo kako izgleda kad nakon dve i po godine odvikavanja krenem da pišem poruke preko fejsa i otkrijem neke nove smajlije

14/21 Osećaj napora i pravi Ritam (amerobeogradskim rečnikom "Pejs")

gledao sam sinoć svetsko u nordijskom skijanju, štafetu 4x5km

svaki takmičar je "vozio" skije po 2 kruga od 2.5km

pa sam pobednicima Nemcima zapisao prolazna vremena

prvi broj je ukupno vreme, nevažan, drugi broj je vreme po krugu

prva izmena se malo zaleteo i drugi krug skijao 370/350 sekundi = 6% sporije

to je velika razlika, 6% je dovoljno da razdvojiš dve klase sportiste,

recimo u maratonu 3h naspram 3h11'
05:50 5:50
12:00 6:10

druga izmena je skijao kao da ga je Pongračić trenirao

da je prvi krug išao 3 sekunde brže verovatno bi drugi išao 3 sekunde sporije

ovakav raspored snage po pravilu donese najbolji mogući rezultat
18:00 6:00
23:51 5:50

treći nije zabalavio kao prvi ali nije ni da je uživao, čak i pri ovolicnoj razlici patnja da se zadrže malo manje brzine je prevelika i nepotrebna. malo ručne na početku, malo gasa na kraju, i eto i boljeg ukupnog rezultata za par %
29:40 5:50
35:40 6:00

poslednji je mahao zastavom u ciljnom pravcu i namerno izgubio nešto vremena ali sam mu na osnovu vremena prilaska stadionu obračunao za koliko je najbrže mogao da dođe do linije cilja, pa je čak i tako podbacio koliko i prvi. dakle adrenalin najviše udara na prvu i poslednju izmenu.
41:29 5:50
47:57 (47:40) 6:10

slično taktici i osećaju za idealan ritam, težina igra veliku ulogu koja se na ovakav način može izraziti sekundama i procentima. ukucao sam neki nasumičan rezultat Polumaratona, recimo, ako bih nakon mesec dana trčanja bio u formi za 1h40, i ako bih kad se izmerim pre treninga nakon užine na 69kg (poslednje dve godine sam trčao sa 67), kako smanjenje i povećanje težine utiče na brzinu. tabela je više nego otrežnjujuća:

podosta su rastegli ovaj BMI, da je za moju visinu 54kg premalo a 75kg premnogo, to je bogme pozamašan opseg!!!! manje od 62-63 nisam nikada imao a tada sam izgledao doslovno kao logoraš, dok bih sa 65 bio presrećan. po gornjoj tablici bi se tih zamišljenih polaznih 1h40 trenutno preobrazilo u 1h35, samo ako bih umesto 69 imao 65kg. 

ok i ovih 69 će sa prvim aktivnim danima brzo sići na 67-68 jer zbog nepomičnog života imam neki smešan naduven stomak kao žene u pms-u i probava/metabolizam mi je usporen do krajnjih granica. takođe na gornjoj tabeli razmišljanje o 55-58kg više je nego smešno; osim svog sala morao bih da se oslobodim i polovine svih mišića, izvadim slepo crevo, i plastičnom operacijom smanjim uši i nos :-)

13/21 Broj u koji ne verujem

možete da mi verujete ali ne morate. zaista nemam pojma koja mi je biciklistička trka bila 13-ta po redu, koju polumaraton mi je bio 13-ti, koji maraton, koja medalja, koji pehar. u biciklizmu ne verujem da imam 13 medalja sveukupno ni kad saberem sve one plastične sa Dunavskih Kupova. na trčanju pobedâ, koliko li imam? pojma nemam. mislim da nikada nisam pobedio polumaraton, ili se ne sećam. ne znam ono u krosu kad na državnom puste posebno veterane da li se računa kao zasebna trka. a samo u Valjevu sam pobeđivao u apsolutnom plasmanu i trke na 1km i na 3km i na 10km. mada nešto ne mislim da imam da nakupim 13 pobeda. gluposti...

ne znam šta radi ova kost ali jamačno je malo nestašna...
dva aspekta ima u tom srastanju:

1 (objašnjavam sličicu)
jedan dan deluje da se "uhvatila" sa malim preklapanjem doduše, ali čvrsto
drugi dan deluje savršeno "u liniji" kao da bih za par dana mogao na trčanje
trećeg dana niodakle izroni onaj špic koji je tu bio odmah nakon preloma, i više pojma nemam kako ga neko vreme nije bilo, gotovo sam na njega zaboravio. ali nećeš, majci...
četvrtog dana se sve pomera i gnjeca gore-dole kao da sam se upravo polomio i da svako srastanje još uvek ni ne sanja da počne

2 (ovo je ista stvar, ali druga tema)
zbog navedenog iluzionizma ili je rodoljubivije reći mađioničarstva, ne, i to je strana reč, a čudotvorstvo pak znači nešto malo drukčije, sva ta očekivanja skači kroz vreme neočekivanim i OGROMNIM skokovima.
- sve ovo će proći za deset dana, počeću odmah da trčkaram, neću stići da ispadnem iz forme baš na nulu
- ovo će trajati dva meseca, koga god sa istom povredom i u sličnim godinama sam pitao, svi su rekli da bez 6-8 nedelja nema srastanja bezbednog po povratak ikakvim aktivnostima
- ovo ide toliko sporo da ću skroz da se ukočim, udebljam, obezvoljim, rezigniram, odustanem i od same nade da u ovoj godini mogu ugledati makar najbleđu verziju sportskog Sebe, koliko god spuštao kriterijum šta to "najbleđa" može da znači
- pa opet u krug, jeeee, deci prođe za 2-4 nedelje a odraslima za 4-8, ako mi "uhvati" za 30 dana značiće da mi je telo na granici između dečijeg i odraslog

12/21 Ode baterija

km 12-ti od starta i već sam ostao bez jednog od satova!
naime onog dana kad sam pao, nosio sam Garmina 235.
NIJE se razbio, ni ogrebao, štaviše nije ni primetio da sam pao :-)
juče ga pogledam, crn ekran. ispraznila se baterija (!!!)

dakle bilans je ovakav

polar m400, nosio ga na trčanju 03. februara, povezao na komp., dopunio, nakon 22 dana je na 75% baterije

polar v800, nosio ga na trčanju 02. februara, povezao na komp., dopunio, nakon 23 dana je na 60% baterije
(ideja je bila da prošaram i sve ih dopunim)

garmin 235 nosio na bicikli 04-05-06. februara, povezao ga na komp tek 09. februara i dopunio, baterija se za 15 dana ispraznila na 0% 
nije bilo poente da ga slikam :-)

12/21 Shovelware

11 dana nakon Kontrole (u 07:00 ujutru), ušao sam u 12-ti kilometar

wikipedijina reč dana je "shovelware"
1. (computing, slang, derogatory) 

A haphazard collection of software assembled in terms of quantity rather than quality.

zanimljivo je da i mi koristimo "kao lopatom" za gomilanje nečeg, pa i moja kolekcija polunovih polustarih polubezvrednih bicikli i točkova slično tome može da se zove... treba mi neki izraz za opšte prostorno mnoštvo a ne za prostu množinu, dakle ne grob i grobovi nego grob i groblje, pa tako i lopatje - lopatlje - lopatovlje. 

ili umesto direktnog prevoda možda prepev ponudi više slobode, jer su se kod nas lopate za sneg ionako pojavile 200 godina nakon kanade pa taj termin shovelling nije jednako kultan. nama je gomila nečega bliža izrazu iskipovati, recimo.

e pa tako je i ova gomila mojih /21 blogova klasičan shovelware

premalo zaista novih i korisnih informacija, gomile smeća i "šuma".

(šum kao u elektronici/akustici "noise")

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

e sad nešto meni VAŽNO:

stvar koja će mi odrediti Proleće, 

a čije posledice će mi odrediti sportsko-rekreativnu 2017-tu,

zove se Oporavak, nakon zalečenja preloma.

znam da razmišljam DVA koraka unapred, ali jbg, dokolica...

nedelje prolaze, i Entuzijazam svoje mesto na postolju prepušta Opreznosti.

kako može izgledati Povratak nakon ovako duge pauze?

19 dana nakon preloma deluje da ne postoji nikakva realna mogućnost da prekid potraje kraće od Punog Meseca, što su ujedno datumi poseta lekarima:

06. februar prelom

07. februar primio antitetanus

07. mart kontrola kod ortopeda (i cilj 21/21 polumaratona)

09. mart drugi antitetanus (30 dana od prve inekcije) i taman da proslavimo datum kad smo pre 26 godina kupili Škodu Favorit u Ljubljani

odatle ću imati 4 nedelje i par dana do Hendrix polumaratona

(obzirom da mi jako smeta svako trupkanje po asfaltu, 

trava i zemlja zvuče logično za prvu trku)

sa onih 68kg iz prethodne 3 zime, u januaru sam taman sišao na 67 - 67.5, a sada sam se vratio da 69 - 69.5. 

ok, dobar deo je u stomaku zbog usporene probave, a pola kile ima i u ovoj otečenoj desnoj ruci koja je sva kao sunđer. 

i sad zamisli nekog ko je mesec dana bio jedva pokretan, šetao sat dnevno sa rukom kao Napoleon, ko kreće da lagano trčkara sa par kila viška preko standardnih par kila viška, jbt izgledaću kao ono svinjče od Leontijevića!

teško da me iz te tačke u normalno stanje može dovesti i mesec dana Aušvicarskog gladovanja, a kamoli tek tako, ovde 20 minuta onde pola sata trčkaranja, nekom rašrafljenom tehnikom sa ukočenim laktovima i leđima, sa jednim ramenom 5cm ispred a drugim 5cm ispod. 

tako da sam malo stao na loptu sa svim tim Planovima, i shvatio da će se moj (ne)najavljivani Povratak meriti godišnjim dobima a ne mesecima ili kako sam u početku mislio nedeljama.

umesto da od jutra do mraka jurišam od jednog kratkog poslića do drugog preko malo bicikle ovde malo trčanja onde, prikladno zdravom i odmornom čoveku, sad zamišljam kako može da se desi da mi isto ovoliko nedelja prođe u rehabilitaciji, gelovima i kremama, vežbama i istezanjima, da bi mi celo telo uopšte postalo upotrebljivo. a iole poluozbiljno treniranje dolazi tek mesec-dva nakon toga. big FUJ!

11/21 Mala Kapela, Mala Moštanica, Malo Nigde

može i selo Gornje Nigde versus Donje Nigde, poput one Donje Grabovice
pa umesto jednine srednjeg roda (to Nigde) seljaci krenu da ga zovu kao množinu ženskog roda, (sve te Nigde, gornje ili donje, zvuče kao neke da izvinete vaške)

malo morgen malo nigde mnogo nigde, malo nigde srednje nigde veliko nigde
ne-ma če-ga ne-ma, jer kao što kaže...

eto dakle saznali smo da u Kini postoji Južno Nigde

nosio sam se jednom mišlju (koji čudan izraz!?) a možda i dvema mišljama
u stvari nosim se trima mislima ako bi tako uopšte trebalo da se kaže

pod keca 1) sam mislio da dok sam ovako Knock Out, da napravim žurku na FB profilu pa da se tamo zafrkavam u užem društvu prijatelja. jerbo iako je stranica Blogoje trenutno neaktivna, taj profil s kojeg sam je vodio naravno postoji, i odatle pratim zbivanja u dve grupe Riječka zimska liga i Istarska zimska liga.

nisam ništa odlučio, još uvek se nećkam

Antiša (the) Zjec

pod dvicu 2) sam mislio da uzmem jedan ajfončić da se malo tešim i da mi brže prođe mesec bola (ili dva-tri) ali se i oko toga nećkam.
a meseci prolaze.
to se savršeno (mrzim reč perfektno) uklapa u ono Lenonovo da je život ono što nam se događa dok čekamo da nam se nešto dogodi.
iskustvo kaže da uglavnom kad-tad uradiš/kupiš/prodaš/baciš sve ono što ti se tako redovno vrzma po glavi, tako da je svako odlaganje čisto gubljenje vremena.
brate ako me pola života zanimalo da li može da se pretrči krug preko Divčibara i ako sam jednom uspeo, sve je dakle moguće.

pod tricu 3) neka ostane za fazu oporavka i rehabilitacije
ili ću kupiti 3a) traku za trčanje ili 3b) nešto još korisnije ;-)

11/21 Budapešt

opet ja o kilometrima
ovaj blog/sećanje nas vodi u ono "tamo jednom davno", kad smo počinjali
na maratone se išlo sa parolom "jedan probo...", a na polumaratone smo išli FAJTERSKI

(vidim da mi je stigao mejl pa nakratko prekinem pisanje i ugledam ovo!
SLOVENAČKE PIZDE NAPRAVILE POLUMARATON baš u vikend kad je u subotu Rovinj Half a u nedelju Rijeka 42/21km, da bi odvukle što više trkača iz Istre. dabogda vam cunami odneo startnu kapiju sve do Grožnjana!)

elem, tada sam imao i taj prolazak zvani JEDANAESTI KILOMETAR
već kao skroz početnik sam znao da je važnije kako otrčiš DRUGU polovinu trke
i tada nakon nekoliko polumaratona, kod kuće sam išao 1h36 pa 1h31 pa u Novom sadu 1h29 pa kod kuće 1h29 (na treningu po kupserima) pa 1h27 i znao sam da će mi sledeći biti bar malo brži jer mi prija toplo vreme i kasno proleće

kad smo otišli u Budimpeštu bio sam načisto razbijen na startu jer smo dan ranije pešačili nekih 6 sati, prešli celu BP uzduž i popreko i prisećali se putovanja "iz prethodnog života" kada smo tu dolazili na biciklističke trke

bez obzira na sve ipak sam se držao plana, trčao po osećaju, mada mi je osećaj bio podosta drven. tih prvih 10-ak km sam se još u busu dogovorio da trčim sa onom zamlatom od Milivoja Simića koji je mislio da ću mu biti odličan zec, no on mi je negde nestao sa starta i pobegao.

dan je bio jako vruć, Lola mi je posle pričala kako su oko nje (rekreativci u klasi 1h45) padali kao sveće, na svakom kilometru po dvojica PAF TRAS, kaže celom stazom je bila gužva i zadnjih pet kilometara smo samo bežali levo desno po ulici da nas ne pregazi hitna

ja sam nakon 11-og km stisnuo 11-ti LAP i promenio brzinu. valjda je plan bio "45 minuta trčkaranja i 40 minuta trčanja" što bi značilo prvih 11 blago preko 4' a zadnjih 10.1 blago ispod. tu negde sam i prestigao Simića kao brzi voz, ali sam se doduše pred kraj trke podosta oduzeo od vrućine i onog umora od juče.

još neko vreme sam polumaratone trčao tako kao da "kasnim na trku od 10km, a start je 11km daleko, pa žurim što više, ali da se ne umorim za samu trku", i ne sećam se kada sam prestao i prebacio se na ravnomerno trčanje od početka do kraja.

svejedno, ostalo je to sećanje na "prvih 11".

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

ja trčim ovaj 11-ti dan veoma umoran jer sam umesto da nadoknadim još malo sna, noćas spavao KATASTROFALNO. juče mi se desna ruka od lakta do šake dodatno nadula, jer svo vreme nosim ove utege koje otežavaju cirkulaciju. šaka je čas plava čas bela kad malo promrdam, to je od venske cirkulacije, a ovaj otok koji mi visi u vidu jako zadebljane sunđeraste kože je pretpostavljam otežana limfna cirkulacija...

pa sam zbog toga sinoć skinuo ovu osmicu sa ramena i spavao samo u majici. naravno jastuk mi je postavljen uzduž a ispod njega je tunel od urolanog peškira tako da ležim na kičmi a plećke i ramena mi se slivaju na obe strane kao krov. no valjda taj oprez da se ne pomerim, da nešto ne mrdnem, ne povredim, stalno mi je držao neku mini-budnost, i tako sam "na jedno oko" jedva spavao, stalno se budeći i prepipavajući da mi nije ključna negde izletela, da mi se rame nije skupilo ka napred, da li mi je desna ruka ispružena i šaka odignuta da bih pospešio cirkulaciju, i tako celu noć. danas sam ko zombi. a tek na pola puta. teško da ću ubrzavati u zadnjih 10 :-)

10/21 Abu Dabi

vidi ove sirote bicikliste, ravan pravac dugačak milion kilometara

ja na ovakvom autoputu zaspim od dosade pri 165 km/h

a koliko je njima zabavno na 50 ne smem ni da pomislim :-)

10/21 Čarapa

propustio sam javljanje sa 9-og kilometra. dve šetnje s kučićima, uveče gosti, a nakon noći u kojoj sam s prekidima spavao bruto od 23-05. potrebno je da spavaš minimum 8-9 sati sa ovakvom povredom, da bi organizam imao vremena da se oporavlja. noćas malo bolje stanje ali nisam ništa nadoknadio.

može se smatrati i da sam zaboravio da stisnem LAP. dogodi se tako da već od 7-8-og kilometra prebaciš svu koncentraciju na deseti, ako si prvih osam (na primeru ritma 5'/km) prešao malo ispred plana recimo za 39'30'', i sad te napadne crv da pokušaš sledeća dva da pretrčiš sa 9'30'' umesto za 10', i da tako smakneš ceo minut od planiranog prolaska na 10, sa 50' na 49'. i kreneš da ganjaš taj ritam, samo te zanima taj prolazak od 9'30'', i kad primetiš da si već na minut do table 10, ukapiraš da tablu km9 nisi ni primetio!

elem.
DESET DANA nakon kontrole, ne znam koliko mi je bolje. obzirom da sam ušao u kritični period u kojem je važno da kost sraste pod što boljim uglom, malo sam frizirao ovu umetničku instalaciju na grbači:

stalno nosim par čarapa umotanih u krug kao jaje, na ovom mestu ispod tregera. tako mi je taj špic stalno pritisnut ka dole, da mi se dva dela ključne ne bi spojila u obliku šatora. jeste, dosta mi je ona grba potonula, izgledaće nadam se bolje nego što je ortoped mislio. s druge strane, to mesto još uvek radi kao neki zglob a ne stoji kao čvrsta kost, što znači da u toj hrskavičastoj smeši na mestu preloma itekako ima lufta i mekoće. jbg.

šanse da mi (nakon što ovo odbrojim do 21/21) sve bude čvrsto i da prestanem da nosim utege, i krenem sa terapijama, izgleda da se smanjuju, a da se povećavaju šanse da ću nakon 21 dobiti još 14 kilometara ili dana gratis ove konstrukcije na ramenima. što će sa prvih 7 (pre ove kontrole) izaći 7+21+14=42 okruglo maraton, upravo kao što mi mnogi i kažu da su nosili "osmicu": 6 nedelja. fuuuuujjjjjjj!!!!!!

ovog trenutka (četvrtak u 08:30) mi je palo na pamet da naziv bloga privremeno promenim u Pisma Ključnoj, kao tzv omaž staroj koleginici i drugarici Jasnici, koji sam upoznao preko njenog starog bloga "Pisma štitnoj".

https://mojhiposvijet.wordpress.com/

09/21 Dan pred 10

gle kako se smešno nameste ove reklame ponekad:

ili ovo. dok čekam da skinem neki album, u međuvremenu 

na osnovu moje ip adrese kreću "personalizovani" oglasi. 

uglavnom mi piše da sam povezan iz valjeva ili beograda, 

valjda tako putuje kabl sbb provajdera.

ovaj put su otkrili neko selo na nekoliko km severozapadno :-)

i pazi sad, na šta oni očekuju da kliknem:

1) milioner iz Donje Grabovice je morao da napusti grad nakon što više nije imao na šta da potroši pare!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

2) prelepe devojke iz Donje Grabovice traže muđškarca koji će ih usrećiti

pa jebote nije to NjuJork, kako taj milioner nije primetio ove devojke, i obratno??? zašto im preko interneta ne naručuje bunde i ajfone, to brza pošta donese u Donju Grabovicu dok si reko keks. što niko ne kaže milioneru da ne mora da napusti grad (pardon, velegrad od 30 kuća i 50 ljudi) da bi troškao svoje parice?

08/21 Oteglo se

JEDAN BLOG KOJI NEMA NIKAKVE VEZE SA SPORTOM

"kad sam zdrav lepi dani mi prolete u akciji

a kišnohladni mi se otegnu.

sad kad sam polupokretan 

loši mi prođu brže a lepi me glođu kao kosku"

dok je bilo bljak vreme, susnežica i magla, nisam previše zavidio nedeljama (tjednima) koji prolaze. ovako pak kad grane sunce, pa makar i sa stidljivih +7°, oće džigerica da mi iskoči od muke. 

čak mi nije glavna muka što ne trčim ili ne vozim biciklu.

to MORAM da napomenem da me ne bi pogrešno shvatio neko ko me slabo poznaje. radi se o celom danu, a ne samo o sat ili dva. teško mi je sve podjednako.

- ne mogu u radnju

- brate kuću ne mogu da usisam, ja to volim svakih par dana da sve poistresam zbog kučića i uopšte nakupi se prašina pa kad krene da se penje po policama i tehnici muka me uhvati

- ne mogu da krenem sa brusilicom u napad na staru ogradu od koje treba da naseckam i navarim par merdevina za penjanje na jabuku višnju dud šupu i garažu

- ne mogu da sređujem stare bicikle, na jednoj poniki treba da zamenim sredinu (osovinu sa lagerima između kurbli-pedala), na drugoj da navarim malo deblje cevčice na prednju viljušku da korpa stoji čvršće, a treba i ovaj kišni bajk koji sam vozio kad sam se polomio da prepravim u city bike, ima tu koješta da se čačka

- da, na lolinoj novijoj pony (26" sa tri brzine - nexus) treba da skinem prednji zupčanik koji je preveliki i sve tri brzine su prekrupne, pa da umesto njega stavim neki sitniji za mtb. postoji i mogućnost da samo brusilicom odsečem spolja one same zube i par cm viška, probušim na tom tanjiru 5 rupa i direktno u njega dodam šajbnu sa mtb-a od recimo 32 ili 34 zuba. PLUS naravno na kraju mora ili da se skrati postojeći lanac za 5-6 onih karika, ili da se stavi novi. ali ništa ne može jednom rukom :-)

- treba krov od šupe da se nastavi pola metra rebrastim limom, ali veći posao je napraviti mini nadstrešnicu-konstrukciju koja će to nositi

- ne mogu na letnjikovcu da stavim lampu na ugaonu gredu i da pored ušrafim produžni kabl sa utičnicama

- ne mogu da napravim šaht u prolazu uz novu zgradu, ni da prepravim rešetku na drugom, postojećem

- kad nam ozidaju zid uz leđa garaže, imaće tu posla, da se doda red crepova po vrhu, a moraću i mali kapiju prema parkingu da postavim ispočetka

- pored nje imamo još PET kapija ili kapijica i ama baš na svakoj ima nešto da se skrati, produži, zameni trula cev novom, bukvalno pet puta po dva dana posla, preseci izvadi izmeri zavari novu cev obrusi prefarbaj

- na krovu imam mesec dana zabave, dovuci materijal napravi konstrukciju dodaj na sneg-lajsne i podigni pola metra da se dobije ogradica celim obodom, jerbo ako jednom sletim odozgo dok čistim oluke, ova samo jedna ključna će da bude mala maca

neće mi biti problem da otrpim bol, da radim-odmaram-radim, problem je dočekati trenutak da kost jednom sraste, da prelom iz mekano-pripojenog pređe u čvrsto stanje, i kad jednom definitivno skinem utege s ramena zato što više ne postoji mogućnost da se kost iskrivi skrati ili opet zalomi, e tek tog trenutka ću opet postati živo biće. ovako sam samo ameba!

07/21 Alternative

kako nekog ne mrzi da šalje mejl po mejl?
aaa, ne!
setio sam se.
šalju onima koji su često dolazili a ove godine se još uvek nisu prijavili.
pa nas onako podbadaju mamuzama - UPLAĆUJ, ŠTA ČEKAŠ?

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Cena učesničkog paketa za državljane Srbije (21km, 10.5km i 5km)

• 01.02.2017. - 28.02.2017: 1600 din
• 01.03.2017. - 17.03.2017: 1900 din
• 18.03.2017. - 25.03.2017: 2500 din
• Napomena: rok za uplate startnine ističe 25.Marta 2016. 
• Sve uplate nakon ovog roka biće nevažeće.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

pa dobro, ako su nevažeće, neću ni uplatiti :-D

ako uopšte budem mogao da pretrčim 10.5km za 6 nedelja od danas,

BAŠ NAM ODGOVARA ova trka na 10.5km jer je start tek u 10h45,

pa ćemo moći da stignemo bez onolike žurbe kao inače.

naime mi trčanje bude bolno, pretpostavljam da nema ama baš nikakve šanse da trčimo polumaraton u Osijeku, pa sve više merkam ovaj Novi Sad. 

svi znaju da sam uvek trčao sa brojem, klao se za plasmane u kategoriji, bum tras, ali brate za nas dvoje 2500.- + 2500.- podivljali su sa ovim startninama. hoću ličnim primerom da pokažem da to ne mora tako. 

neću da uplaćujem ranije jer nisam siguran, a možda čak ni 7 dana unapred neću znati da li mogu toliko da pretrčim, ovisno od oporavka. bar da može veče ranije kao uvek da se plati, platio bih, i po deseti put ispao budala što plaćam toliki porez na trčanje koje treba da je osnovno građansko pravo.

OBRATITE PAŽNJU NA OVAJ BEZOBRAZLUK, DA SE OPCIJA 5KM ZOVE
"TRČANJE IZ ZADOVOLJSTVA" (UZ SKROZ ISTU STARTNINU !!!???)

ako propadne osijek:

novi sad, 

drugi april, 

trčim bez broja,

i ponosan sam na to. 

između crne ovce i "ovce za šišanje", 

izbor praktično ne postoji.

07/21 Trening LAP

Jest danas ponedeljak a kontrola mi je bila u utorak,
no tako sam počeo brojanje od prvog jutra pa sada praktično
ULAZIM u 7-mi km, koji će trajati do sutra ujutru.
I svi postovi tako idu, TOKOM dotičnog kilometra, o kojem razmišljam.

Običavao sam da na treningu stiskam lapove na 7km.
Tačnije, od prvih trčanja sam na asfaltu izmerio segmente od 3.5 km.
Tri takva blago uzvodno, 3x3.5=10.5 pa nazad.
Kada sam hteo da istrčim prvi maraton, išao sam dva "kruga".
I na tim treninzima sam naučio 75% svega što se o maratonu može naučiti.

Naime na toj "stazi" od 10.5 km imam 2 kupsera,
dok je ostatak ravnjikavo-blago-valovit.
Kada sam se nakon prvih 10.5km popeo 100-ak m nadmorske,
povratak nizvodno preko ista ta dva kupsera je ipak bio brži.

U drugom "krugu" (tamo pa ovamo) sam se svaki put "opametio",
jer sam shvatio da je trčanje od 31.5 km do 42 km PUNO teže,
nego što sam očekivao prilikom prvog "spuštanja" između 10.5 i 21.0 km.

Tada sam naučio onu veliku mudrost i nauku
"Trči prvi deo onako kako možeš da istraješ do kraja".

U svemu su mi pomagali LAP-ovi na svaka 3.5km,
koje sam kasnije upoređivao u Excelu.
Brzine, pulseve, "gle pulsevi za 10 veći a brzina manja!!!" :-)

Eto to mi je prvo palo na pamet kad sam video broj 7 na rasporedu.
Često i na tempo-trčanjima od 21km stiskam lapove na 7km,
jer 3.5km mi je postalo previše gusto za rutinske treninge.

~~~~~~~~~~~~~~~

Ovde mogu da se nadovežem na Kolegin blog o pred-maratonima.
On se zapitao nešto u smislu:
"Zašto pokvariti draži prvog razbijanja, zašto bežati od Titanik scenarija?"

Pa eto, ja sam imao drukčija shvatanja.
I pokušaću da objasnim to gledište iz suprotnog ugla:
Zašto da odem na ispit polu-spreman, i rizikujem da me profesor muči?
Zašto da ne shvatim tako dobro ceo udžbenik, kao da sam ga sâm napisao?
Zašto da ne ponesem svu potrebnu opremu na kampovanje, umesto da spavam pod drvetom?
Zašto da ne pripremim sve potrebno od alata pred početak velikih radova?
Zašto da ne oteram auto do majstora na veliki servis na 100,000km, pred dugačko putovanje?
Zašto da neki događaj u životu, koji mi je važan, dočekam nespreman?

Preko svega toga, ja sam VOLEO trčanje, maratone, bio sam uzbuđen, nestrpljiv, i bilo mi je ujedno i SVEJEDNO da li do tog čuvenog Beogradskog Maratona krajem aprila ima šest meseci ili dve nedelje.
Bio sam i radoznao.
Za koliko ja to mogu? Zašto čekati pola godine, da saznam?
U januaru sam na maglovitih +1° prvi put uspeo da pretrčim 42km.

Imao sam par meseci ranije jedan pokušaj u patikama za trail broj većim, i jedva završio 40km (toliko sam planirao) na sunčanih +20° bez kapi vode! Ajme :-P

Te zime/proleća sam sve na istoj stazi istrčao ta dva "kruga" (<--- nbsp="">) za 3h21, da bih za mesec dana popravio na 3h17. Smatrao sam da sam za prvi sledeći put spreman za 3h15, i to mi je bio, priznaćete, podosta skroman cilj.
Na dan kasnoaprilskog maratona je spičilo sunce, bulevari na Novom Beogradu su se zagrejali a moj dres je smrdeo kao kada peglaš veš, koliko je bio vruć.
Uz veliko usporavanje u poslednjih nekoliko kilometara jedva sam se dovukao do cilja za 3h25 i to mi je do danas ostao najsporiji rezultat na ravnim ili skoro-ravnim trkama.

Uprkos silnim pripremama, ipak sam ga istrčao u maniru (ne)iskusnog Početnika i nisam ništa izgubio od doživljaja čuvenog Zida i ostalih svetskih čuda :-)

Ponovio sam tih 3h25 takođe u Beogradu, one godine kada sam se oporavljao od napuknuća lože i kada sam na svakih par km trčao 50m unatraške.
Ne bi mi to palo na pamet da mi maraton nije pao baš na rođendan, i šta ćeš...
Triling tih 3h25 sam kompletirao jesenas na Adi kao "pametnu" ideju da između Ljubljane i Crikvenice (osim onih nekoliko polumaratona u mesec dana) mogu da ubacim još jednu Dužinu, za svaki slučaj :-)

Krug na Adi je bio 7.7km pa eto u tom obilju sedmica da završim blog.
Doduše i Crikvenica ima dva kruga po 21km ali su umesto 7+7+7 ona tri kraka otprilike 8+5+8, šteta.

Ovi kilometri (dani) ionako presporo prolaze.
Šteta što nisam žensko, mogao sam iskoristiti pauzu da rodim bebu.
Obično posle toga poprave lični.
Ja ove godine možda jedino "popravim" ona tri komada od po 3h25' :-)

06/21 Prazan hod

Eto ti ga sad, novi launch je već na sniženju, 70€.

BROOKS MUŠKE PATIKE LAUNCH 3

Šta reći osim da mi je žao što ne trčim i ne treba mi više patika dok iz kuće ne pobacam još barem nekoliko pari... Planirao sam da na proleće opet slikam "prvu petorku" i da tokom mart-april-maja iznosim te najstarije koje su već jednim đonom u ... ali mi se nije dalo.

Što se tiče ključnjače (odvratnog li izraza, nije čudo što se zadržao još samo u zaostalim krajevima) kad krenem da napipavam otok deluje veličine KAJsije/ŠTAsije/marelice, baš u onoj rupi gde klavikula zavije u krivinu. Očigledno je prelom baš tu, "u ćošku".

Na slici se vidi razlika između 11.02. dakle 5 dana nakon pada, i juče 18.02. dakle 12 dana nakon pada. Veličina džombe je uobičajena i verovatno ćete moći da je opipate (besplatno!) na nekoj trci tamo u maju. Nadam se da će do sledećeg proleća malo da se izduva :-P

Čak sam i prestao da razmišljam o ponovnom trčanju. Prosto ne znam ni o čemu bih razmišljao. Čemu Planovi, kad ne znam šta ću moći. Da li će me boleti rame nakon par minuta ili pola sata. Bez bandaže? Možda ću morati da čekam tople dane, da bih mogao bez previše presvlačenja da pravim pauze. Najsigurnije je ne saplesti se i ne pasti ponovo, u slučaju hladnog vremena mogu da odignem točak na trenažeru pa da vidim kako mi to ide.

Kako uopšte izgleda minimalistički trening? Zagrevanje desetak minuta, malo vežbi u školskom dvorištu. Krug od 250m brzo, pa pola kruga šetnje sa rukom u marami koja mi visi oko vrata. Pa tako desetak puta. Zvuči zanimljivo. Nakon mesec ili još više pešačenja ili sedenja, SVE će mi biti zanimljivo :-)

Ionako se u meni svo vreme svađaju dvojica (obično ih je više!) jer jedan nekako misli da svaka godina mora da bude više-manje ista, a drugi se pita gde to piše da se nešto mora.

05/21 Stisni prvi LAP!

Koja je razlika između crnca i automobilske gume?
Kad na gumu staviš lance, ne peva bluz.

~~~~~

Brate ovo zarastanje preloma me podseća na vreme dial-up interneta. Pomisliš, daj ako treba da okrećem neke pedale ispod stola, da ubrzam život. A ono piše da ti treba još 2 sata da skineš neki album koji btw nije kao danas  uglavnom na 320kbps nego na 128 a katkad i 96.

Slično tome pipnem rame jutros pipnem večeras a ono nikakve razlike. Ako bih prelom shvatio kao zatvor, sve bi bilo logično. Izaći ćeš na slobodu prvog aprila na Dan Budala, i šta tu ima da se prepipkava svako veče i svako jutro. Uzmi jedan onaj mali džepni kalendar i precrtavaj dane kao u vojsci :-)

Dan 5 dakle... Isto kao pre 5 dana kada sam bio na kontroli kod ortopeda, jutros mi je grba uz vrat bila malo veća, i bolnija. I tada sam lekaru rekao "ovo čudo je baš jutros našlo da nabubri!".

Na 5-om kilometru je zgodno izmeriti prolazak. Jedne godine sam uvek imao iste prolaske. Pamtim na svakih 5km polumaratona vreme oko 19 minuta, i onda znam da 4x toliko će mi uštedeti 4 minuta ispod 1h20, a u ta 4 minuta ću valjda isfiniširati zadnjih 1100m.

ALI!

Od tih sećanja je prošlo 10 godina, ja sam se povredama pauzama i traćenjem vremena na trčkaranje usporio za 10 minuta, pa sad iskreno ne znam čemu da se nadam.

Da li će biti uspeh ako u narednih nekoliko godina uspem da zaustavim klizanje dalje nizbrdo od tih 1h30', ili će pokušaj da se vratim ispod 1h30' biti više mašta nego mogućnost.

 

Na slici sa ovog koncerta se vidi sa koliko godina drmaju ova dva "momka" i uopšte ne izgledaju loše. Dakle nije baš da si preko 50 odmah za starački dom. Meni neku utehu daje računica da bih ako se nakon 2-3 godine vratim 2-3 kg unazad na onu težinu s kojom sam trčao kao leptirić, da bih dobio tih nekoliko minuta koji bi pomogli da se baš ne osećam kao neka hodajuća vreća u patikama.

Ako nekog zanima igra s brojkama neka u gugl ukuca "DanielsTables.xls" pa će i sâm doživeti šljagu mokrom čarapom po glavi, kad shvati koliko znači svaki kilogram, da ne kažem svaka kutija napolitanki :-)

Kidam ovo kucanje levom rukom, mislim da će mi za ove 2.5 nedelje (do sledeće i nadam se poslednje kontrole) izrasti šesti i sedmi prst. To jest, ako mi produže nošenje "osmice" za još koju nedelju izrašće mi još jedna leva šaka pored ove postojeće. Sva sreća da nisam kurac polomio, ne znam šta bih s dva komada radio.

04/21 Kalendar

dok trčkaram četvrti kilometar srastanja klavikule, razmišljam o trkama

(sponsored by: Erdinger Alkoholfrei, glavni pokrovitelj svetskog kupa u biatlonu)

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

TRKE KOJE SAM OTPISAO

19.03.  Zagreb proljetni polumaraton @Zagreb

26.03. Laguna Poreč Polumaraton @Poreč
26.03. Turopoljska utrka @Velika Gorica

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

TRKE KOJE JOŠ UVEK NISAM PRECRTAO, MADA SU PRERANO

01.04. Osječki Ferivi polumaraton @Osijek
02.04. polumaraton @Novi Sad

08.04. brdska utrka Biser Slavonije @Papuk
09.04. Hendrix polumaraton @Zagreb (06.03. prijave#)

POSEBNO MI SE IDE NA HENDRIX JER SU TOG DANA IZBORI U SRBIJI
A MI, KAO ŠTO SE ZNA, U ZADNJIH 10-AK GODINA IMAMO U PASOŠIMA
DOKAZE DA SMO SVAKOG OD TIH DATUMA BILI NA NEKOJ TRCI U HR :-D

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

TRKE KOJIMA SE, KAO, NADAM
plan A - AKO BUDEM OPORAVLJEN ZA MARATON OKO 3h30', ONDA RIJEKA
plan B - AKO BUDEM JEDVA TRčkAO POLUMARATONE ISPOD 2h, ONDA ROVINJ

22.04. Rovinjski polumaraton 2017 + 5km utrka @Rovinj
23.04. Rijeka polu, maraton, desetka @Rijeka

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

KRIŽEVCE NE BIH NIKAKO PROPUSTIO!
NARAVNO, AKO U TO DOBA GODINE VEĆ BUDEM MOGAO DA TRČIM, NIKO MI NE GARANTUJE DA ĆU U MAJU BITI KAO NOV.

30.04.  Polumaraton Zrinskih @Čakovec
01.05. (ponedeljak) brdska utrka Križevci - planinarski dom Kalnik

^SLJEME NAŽALOST OTPADA KAO TRKA SA VISOKIM RIZIKOM (TRAIL)

14.05.  Bromara polumaraton @Slavonski Brod
(14.05.  brdska utrka Boroša @Zagreb)

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

E OVO SU VEĆ STVARI OD ŽIVOTNE VAŽNOSTI
JASKA I TUHELJ, TO JE ONO ZA ŠTA SE ŽIVI CELE ZIME
ASFALT I USPONČIĆI 20% HEHEHEEEEEEEEEEE

21.05.  međunarodni polumaraton Jaska 2017. @Jastrebarsko

(27.05.  Dvigrad trek 2017 @Kanfanar)
28.05.  polumaraton Mihanović @Tuhelj
(28.05.  maraton Branko Ćopić)

*postoji jedna kombinacija za maraton Ćopić ali je 3.5 meseca predaleko za planove

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

SVAKE GODINE IZNOVA KAŽEM DA ĆU TRČATI PLITVICE "KAO PADOBRANAC" BEZ BROJA JER SU MI SE POPELI... SA VISOKIM PRERANIM STARTNINAMA, I AKO JE IKAD PRILIKA ZA TO ONDA JE U GODINI KAD NISI SPREMAN I KAD IDEŠ KAO TURISTA
(ako se odlučim za tu varijantu, kupiću goPro kameru i snimiti dokumentarac!)

04.06. Plitvički maraton i polumaraton @Plitvice

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

PROŠLE GODINE SMO "OTKRILI" FUŽINE I MISLIM DA SMO IH
ZAVOLELI JEDNAKO KAO JASKU TUHELJ I VRBOVEC.

PROŠLE GODINE SAM TRČAO sub-ned FUŽINE + VRBOVEC
I RAZVALIO SE KAO MAJMUN

17.06. Polumaraton ''Tri jezera''  @Fužine
18.06. Ivanec - Grebengrad @Ivanec
18.06. 21km-10km-5km @Vrbovec (?)

OVE GODINE NAŽALOST NEMA ŠANSE DA BUDEM U FORMI ZA GREBENGRADSKIH 37km SA +1600M MADA BI TO BIO SAVRŠEN TRENING ZA SLJEMENSKI :-(

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

IVANČICU SAM TRČAO SAMO JEDNOM I BIO VRLO NEZADOVOLJAN JER MI JE NAIŠAO NEKI "DAY OFF". PRILIKE ZA POPRAVNI SMO UGLAVNOM PROPUŠTALI JER JE U TO DOBA GODINE VELIKA GUŽVA NA AUTOPUTEVIMA.

NO SLJEME JE SLJEME, NA TOM MARATONU IMAM 1+2+3+4 MESTO,
OVE GODINE MERKAM PETU POZICIJU, DA KOMPLETIRAM FLEŠ :-D

24.06. Ivančica ''Spomen Milan Cahun'' @Ivančica

09.07. Sljeme maraton @Zagreb

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

JEDNA OD NAJTEŽIH I NAJLEPŠIH TRKA, OVE GODINE SAM UKLJEŠTIO NEKI ŽIVAC KAD SMO PUTOVALI NA NJU I OSTALA MI JE U "JAO!" SEĆANJU. AKO NEKA TRKA ZASLUŽUJE DA PORAVNAMO RAČUNE, TO JE ŽUMBERAČKA. A I JA SAM ZASLUŽIO DA JE ZAPAMTIM PO MALO BOLJEM PROVODU.

02.09. Žumberačka utrka 15km @Žumberak

Na stranu što je "bogu iza nogu" i treba ti "tri dana jahanja" da iz ZG dođeš tamo, isto toliko da se vratiš, i isto toliko da nas bus odveze na start. Jaaaako naporan dan.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

JESEN MI JE UVEK BILA NEPREDVIDIVA.
NOVI SAD ZAGREB LJUBLJANA PODGORICA CRIKVENICA PLAVI KRUG... DAO BOG IMA 6 MARATONA, A IZMEĐU TOGA ŠTA UPADNE OD POLUMARATONA, UPALO JE!

ŠTO SE TIČE 21km, U VARAŽDINU NISMO BILI BAŠ ODAVNO, ŠTETA.
A NA STAREKA SMO SE ZAKLELI DA ĆEMO UVEK IĆI, PA JE JESENAS BIO MRAZ!

17.09. Varaždinski polumaraton + 5km @Varaždin

08.10. Zagreb maraton @Zagreb

12.11.  ''Ivan Starek'' 21km + 5km @Zagreb

03/21 Kako dalje, kako do kraja?

(nakon što sam skratio korake za par centimetara, 

došao sam do daha i do kraja Trećeg Kilometra razmišljao o sledećem)

~~~~~~~~~~

Opseda me jedna ideja, koja mnogo lepo proširuje priču o oporavku nakon preloma, poredeći je sa većinom drugih situacija u životu.

Da krajnje pojednostavim. Kažu ovako – kada ti srasta ključna kost, bitno je držati rame što zabačenije unazad, jer se tako dva dela dovedu "u liniju". Svako povijanje ramena ka napred ili dole, razdvaja polovine na mestu preloma i povećava ugao pod kojim će srasti. Niko normalan ne želi novu klavikulu formiranu u obliku slova Y.

A šta to želi "svako normalan"?

Da umre, da propadne, da se razboli?

Ne? Ipak da? Evo o čemu razmišljam.

O toj nekoj gotovo fanatičnoj doslednosti, potrebnoj da bi se od Otvaranja do Završnice neke šahovske partije došlo savršenom putanjom.

Verujte, puno je lakše leći i gledati TV, nego ovo kucati levom rukom.

Dok ispraviš greške, svaka reč se otegne kao cela rečenica.

Pomogao bih se povremeno Desnicom, no sva ta silna pomeranja doprinose da dva dela kosti predugo stoje u lošem položaju za srastanje.

Prema svim uputama i savetima, blagotvorno je nešto malo drmusanja i truckanja, no to uveliko namaknem kroz dve šetnje sa psima, previjanja, umivanja, polu-tuširanje, obroke, ihaaajjjjj!

Ostatak dana bi morao da bude krajnje disciplinovan. Dovoljno je da noćni čuvar dremne "na samo pola sata" i robijaši pobegoše preko žice. Tako sam kroz uvod već pripremio polovinu poente.

Koliko "lufta" dozvoljavate sebi u životu?

Nedavno sam na tviteru napisao da to što se "samo jednom živi" ne treba da nam bude izgovor za svakojake glupe ideje, nego NAPROTIV signalna lampica da mnoge trenutke možemo proživeti na bolji način.  

Šta mislite, od 30 devojaka i 30 momaka koji su u 30 najjačih nacija pobedili državno prvenstvo na 5000m na stazi, ili u biciklizmu, koliko njih se redovno opija subotom uveče jer se samo jednom živi? Koliko ih kupi čips i paštetu svakog drugog dana jer im je dosadno i bljak da večeraju neke zeleniše i piju mineralnu vodu? Koliko njih mrzi da se istežu, koliko njih ostane svako veče tri sata neprekidno skvrčeno pred kompjuterom, kičme vezane u čvor, do besvesti bauljajući nedogledima društvenih mrežica?

Predivno je u praksi testirati taj poklič "SAMO JEDNOM SE ŽIVI" na primeru slomljene kosti koja će, šta god ti u međuvremenu radio,  za mesec dana srasti 90% u NEKOM položaju, a najviše od tvoje posvećenosti toj misiji zavisi da li će srasti podnošljivo dobro ili će ti rame ličiti na polusrušeni bunker iz WW II.

Preslikaj sada ove 4 nedelje na 40 godina. Objašnjenje gotovo svih poremećaja je što se pogoršanje ne vidi na dnevnom nivou. Neće ti sutra propasti pluća jer si danas spržio dve pakle cigara, niti će ti riknuti jetra ako si se napio kao svinja. Nećeš ti se sutra zaglaviti grudva holesterola u mozgu ako si danas pojeo kantu od 2.5kg Linolade.

Ali za istih tih 40 godina, onaj što mu se smeješ jer "ako baš mora" on popije bezalkoholno pivo, žvaćka brokoli i spanać, umesto kole i vanilica uzme kefir crnu čokoladu i bademe, ne izlazi u kafiće gde se puši, bla bla da ne nabrajam, taj će ostariti 30 godina. A ti ćeš 50. Ili ćeš već ispasti iz kočije u nekoj krivini na pola puta, trom mamuran i bezvoljan do granice da ti je bilo svejedno koliko ćeš krivina savladati.

Naravno da je bukvalizam najgori način shvatanja svega, pa i ovoga. Niko nije crk'o od jednog piva, jednog čipsa, jedne rakijice kod ujaka na slavi. Niko nije propao kao sportista jer se jednom nije istegao. Poenta je da svako zanemarivanje od danas do sutra vrlo lako pređe u (lošu) naviku, koja od godine do godine od nas napravi olupine, koje sigurno nismo morali postati. 

Pogledaj onu Bubu na sajmu oldtajmera koja nakon 45 godina izgleda kao da je juče izašla iz fabrike, i istu takvu koja na otpadu potpuno trula izgleda kao onaj bunker iz WW II koji mi je pretio na početku priče.

Zabaci ruke, dotegni bandaže, napipaj spoj dve polovine kosti koji još uvek "klacka", još malo odigni rame da pod prstima osetiš što ravniju grbu, i seti se da to nije kratka jutarnja gimnastika ili vežba joge koja traje dva minuta, nego je to disciplina koju moraš poštovati još 18 dana. Teško, hah? Nije. 

Onaj Fakir iz prethodne priče bi rekao 

- Ne znam šta je vama ovde neobično, pa ja ovako uvek sedim...

- Ma daj bre, đuskaj noćas s nama, jednom se živi!

- Drugi put! Trenutno sam na odgovornom zadatku, i bilo bi tužno da izneverim sebe. Jer samo jednom se živi.

Važi za svaki (polu-)maraton, pa i za ovaj moj.

03/21 Miševi

danas mi je tek 3. dan/kilometar u Polumaratonu Srastanja Klavikule - pravi trenutak da malo smanjiš gas, ako si se od početka optimistično lansirao :-)

odustao sam od razmišljanja o mogućim trkama/putovanjima ovako rano, neka stoji taj post kao skica, do tamo negde same završnice...

čitam jutros neka također "naučna" istraživanja, brzina srastanja, blać srać
hiljade miševa je stradalo, dragi moji, samo u ovih par istraživanja, a biću hrabar da kažem da su ih od nastanka ideje da možemo da ih iskoristimo u naučne svrhe, stradale milijarde!

slomljena tibia, slomljen femur, pa sad zbog pouzdanosti uzorka ne možeš da radiš istraživanje na uzorku od 10 ili 20, nego ćeš iz laboratorijske odgajivačnice tamo iza instituta naručiti par stotina.

pazi sad, različiti stadijumi zarastanja.
nakon 7 dana miševi kojima su davali jedan preparat su imali srastanje 20%, oni sa pola doze su imali 18%, oni "natural" su stigli do 14%.
nakon 14 dana, nakon 21 dan... svaki put je jedna tura uspavana, secirana, kosti presečene da se vidi poprečni presek, ŠTA DRUGO DA KAŽEM NEGO "HVALA VAM DRAGE MALE ŠTETOČINE, ŠTO STE POSTOJALI".

tako sam našao neki hormon koji pospešuje srastanje preloma za 25% vremena, ali ga nema nigde bliže do u Sloveniji, i dve table po 14 tabletica koštaju 150 evra :-P

GDE STE SAD SPONZORI??? :-D

02/21 Jaja

googlam svakakve naučne radove iz oblasti sportske medicine fiziologije traumatologije ortopedije i već ako postoji ikakva razlika između svega toga već mi je žbun u glavi

među par zanimljivih članaka (NAPOMENA: nisam čitao tekstove iz Praktične Žene o vitaminima nego samo članke sa ovih sci sajtova) nađem i nekoliko o tome kako "ubrzati" oporavak odnosno srastanje kosti

nakon prepisanog spiska svih aminokiselina koje su POSEBNO potrebne, jer neki izvori maltene uDESETostručuju potreban unos raznih nutrijenata tokom oporavka, otvorim, jel tako, stranicu Pansport da pogledam imal' nešto od suplemenata

proizvod 1 pakovanje od 110 tableta a "doza" (serving) 4 tablete,
proizvod 2 kutija od 375 tableta a doza 3 tablete,
proizvođač treći spakovao 500 tableta ali mu je doza 4 kom,
a četvrti istu količinu ali je "serviranje" 8 tableta
????????????????

pokušavao ja da prebacujem sa strane na stranu i usput izračunam ali uvek mi izmakne ponešto

otvorim EXCEL, sve prekopiram, obeležim 3 BCAA jednim bojama a 6 ovih "za kosti" drugim bojama"

otvorim uz svaki proizvod po kolonu i sve preračunam PO TABLETI, a zatim to podelim sa cenom tablete i dobijem specifičnu cenu za svakog proizvođača

nešto mi bude sumnjivo pa se upustim u dodatno istraživanje, da bih otkrio malu CAKU, a to je da je jedan proizvođač stavio UDEO SVAKE AMINOKISELINE NA 100G PROTEINA, i tu shvatim da to nije na 100g proizvoda kao što je pisalo u prvoj tabeli. NAVLAKUŠA!

iz sadržaja na 100g nađem 46g proteina, I OD TOGA su procenti, dakle svega ima 46% od onoga što su napisali masnim velikim slovima. kad sam uneo taj "skriveni koeficijent" u formulu odjednom se ispostavilo da dotična marka nije među 2 bolje nego među 2 škarta (od 4).

krenem da guglam ovo što je ostalo kao najbolje...
odmah zatim nađem na SR tržištu isti proizvod za 10% jeftiniji, a u HR ga nađem gotovo upola cene!

pokoleban tim podatkom, odjednom se iz stanja KUPUJ KUPUJ KUPUJ BRZO BRZO BRZO prebacim u stanje MA DOĐAVOLA, ČEKAJ DA VIDIM KOLIKO U HRANI IMA AMINOKISELINA

izguglam jedan odličan sajt koji do molekula ima analize raznih namirnica, sa sve spektrogramima grafikonima tablicama i čudesima

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
PAZI SAD - ZAKLJUČAK
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

kod nas je cena većih jaja 10 kom = 1€,
dok je za ove tablete cena 10 kom = 0.5€ - 1.5€

1)
količina 6 aminokiselina "za kosti" + 3 BCAA (u mg)

JEDNO JAJE: 2591 + 1466

proizvođači, po tableti

UNIVERSAL: 572 + 343
SCITEC: 406 + 192
BIOTECH: 379 + 149
DYMATIZE: 887 + 415

2)
miligrama aminokiselina za 1 dinar:

IZ JAJETA: 247 + 140

iz tabletâ sledećih proizvođača

UNIVERSAL: 29 + 17
SCITEC: 81 + 38
BIOTECH: 55 + 22
DYMATIZE: 101 + 47


ZA ISTI IZNOS NOVCA, IZ JAJETA DOBIJEMO OKRUGLO 4 PUTA VIŠE AMINOKISELINA U ODNOSU NA PROSEK IZ TABLETA/KASPULA OVA 4 PROIZVOĐAČA

PLUS, NA MANJIM BOČICAMA KOJE SE ČEŠĆE KUPUJU JE CENA PO TABLETI DOSTA VEĆA

01/21 Start

kao što sam već pročitao na stotinak raznih mesta, zarastanje prepolovljene kosti ima neku svoju dinamiku. nakon prvih 7-8 dana je došao trenutak za:

jutros

14.02. (utorak) KONTROLA#2

neprekidni bolovi su dosta utanjili. prema očekivanju, hematom je počeo da se pretvara u neki hrskavičasti gulaš. svaka polovina još uvek kroz tu kašu pliva slobodno, mada je taj gulaš već prepun raznih sastojaka koji će ga za par nedelja malo zgrudvati.

otok je nešto veći na samoj kosti, tu se već nahvatalo nekakvog taloga koji će mi na ramenu čučati kao oficirska epoleta, ove godine poveći a kasnije možda nešto malo manji.

+ skinuli su mi konce sa glave, napokon ne nosim onaj "ćevap" od zavoja

++ stigao je novi prCluk (C) koji će zameniti 

Bolničke Bandaže (B) i 

utege koje su od neke stare polumaratonske majice napravili Antići (A) da bih preko nečeg tanjeg mogao da obučem jaknu i prošetam se

(vidi multi-sliku ŠES-U-JEDAN)

pa za tri nedelje
07.03. (utorak) KONTROLA#3

eeeeeeeee

za tri nedelje bi taj gulaš prvo trebao da se polu-zgusne, do konzistencije (?) jedne ćufte u sosu, a u drugih desetak dana bi trebao da očvrsne kao neka štatijaznam suva pršuta. htedoh da napišem jabučica ili šljiva ali bih da se držim mesnih prerađevina.

TAMO DALEKO, početkom marta, dok vi budete trčali svoje prve polumaratone, ja ću (probably uz neizdržive bolove u ukočenom ramenu, ili uz izdržive bolove nakon 2*600mg brufena) polako iz ovih šetnji preko pešačenja doći (nadam se) do prvih trčkaranja.

ZATO OVAJ NASLOV, I U NAREDNIH 20 DANA CEPAMO DALJE, POLUMARATON

danas je prvi kilometar, od 21 :-)

kad prođem kroz cilj uslediće još jedan, tj nakon 4 nedelje neprestanog nošenja utega/potpore/zamene za gips, verovatno ću u 5-oj 6-oj i 7-oj nedelji pokušati da stignem "nazad" u neko stanje da ne moram samo da trčkaram nego da mogu i da potrčim

to će biti kraj MARATONA OPORAVKA (42 dana počev od danas) odnosno ULTRE (50 dana od pada i loma) i tamo negde krajem marta ću (VALJDA) biti u stanju da prekaskam 21km bez nekih velikih asimetrija u trčanju.

(kost neće biti ona stara ni do kraja leta, da se ne zavaravamo, iz rovitog u čvrsto stanje prelaz traje mesecima, ali kad jednom "uhvati" moći ću da normalno koristim rame i ruku)

nešto sam kao merkao poluM u Velikoj Gorici, 

sutra ću pisati o tom kalendaru, 

ali zaista ne verujem da bih u tom terminu mogao biti spreman za half ispod 2h ili 1h50 pa mi zvuči malo smešno da zbog toga otputujem na neku trku. 

na stranu što će i putovanja biti naporna za rame, još neko vreme.