skupa greška

nekim monstruoznim spletom okolnosti sam sebi natovario nekoliko sati napornog posla. imam na dva mesta taj fajl _2017 dnevnik.xlsx i mislio sam da uvek prepravljam onaj u "my documents" a da mi je ovaj na "radnoj površini / desktopu" nekakav back-up fajl. i tako povremeno, jednom mesečno recimo, ja prevučem taj fajl iz dokumenata na desktop, kompjuter me pita da li želim da datoteku zamenim drugom pod istim imenom, ja stisnem yes i to je to.

poslednji put sam to uradio u petak. nisam hteo nakon 4 naporna dana da idem na jutarnje trčkaranje nego sam ostao kod kuće i prekucavao podatke iz sveske. sreda, trčanje ujutru, bicikla u podne, trčanje predveče, pa šetnja. kilometara toliko i toliko. pa u pegasus 29 kilometri od ujutru a u lunarglide kilometri od popodne. pa pogledam da li je za celu godinu isti broj kilometara u nogama i u svim patikama zajedno. to znači da nisam pogrešno upisao.

juče ujutru otvorim da upišem vikend statistiku, kad ono BUUMMMM. stoji mi samo upisan januar. brzo otvorim drugi fajl, isto stanje. novi sam zamenio starim, a nemam pojma gde se taj stari fajl krio celu godinu kad sam na oba mesta imao novi. stisnem properties, previous versions, nema ništa. ni tamo ni ovamo. neki vrag je sve to pobrisao.

rekoh da nemam možda negde, na nekom trećem mestu to isto sačuvano, pretražim ceo kompjuter i naravno ćorak.

biće da ću morati sve ispočetka. to mi je jedan mesec da popunim dnevno, nekih pola sata. sedam puta po pola sata je malo mentalno samoubistvo, ali šta je tu je. ili to, ili da ostanem bez statistika i da nastavim ovako na slepo da treniram i menjam patike. teške odluke su to. uvek sam pola dana umoran nakon tako dugog rada na kompjuteru, to je neki specifični vid iscrpljivanja koji uopšte ne volim. zato to i radim što češće, da mi se ne nakupi previše.

i reče Kalendar...

i reče Kalendar neka bude polumaraton, i bi polumaraton u 17h popodne

nakon poslednjeg bloga sam uveče otišao na trčanje u Skechers patikama u kojima sam trčao i Brod i Jasku i koješta i uopšte ih nisam upamtio po lošem, pa onda valjda nije do njih što sam tako sporo trčao. ALI mi je osećaj bio kao da sam svo vreme u nekim papučama koje se lepe za beton. na jedvite jade sam pretruptao 8km po gradu i onda malo seo u gradski park, uveliko je bila noć, malo sam slikao Dom Kulture za Instagram i došetao kući.

bilo je više nego očigledno da sam se premorio. iz treninga u trening mi je brzina padala za pola min/km. dan kasnije (četvrtak) je već bio opasno blizu polumaratonu i ako bih se opet izglupirao rizikovao sam da sve upropastim. ujutru sam otišao na najoštriji uspon na periferiji, došao do onog čuvenog spomenika sa razglednice sa podignutim rukama, tu se malo razgibavao i okolo-naokolo po gradu se vratio kući. izašlo mi je 10km za okruglo sat vremena, mislim da niko koga poznajem ne "trenira" tako sporo.

popodne se ukazala malo veća pauza na poslu pa sam otišao da nahranim one pse na 24.5km od grada, trkačkom biciklom. odneo im litar vode. ne znam da li ti usponi od 1-2-3-5km spadaju u kupsere ili brdašca ali Polar i Strava se vrte između 750 i 850m uspona, dakle imam 750m uspona.

25 avgust iliti dan pred trku je prošao odmarajuće, u jednoj šetnji sa psima ujutru i u vožnji city bike-om 20-ak km popodne. 26 avgust ili dan trke je počeo neplanirano aktivno jer je došao majstor da nam servisira klima uređaje, 2 u kući i 2 na poslu, pa sam usput očistio i oluke na garaži i malo potkresao dudove, kad smo već obojica visili na merdevinama.

imao sam ideju da ću tog jutra otići na još jednu laganu vožnju ali nisam stigao, pa sam odjurio pred podne. ne volim te trke predveče, a da ceo dan pre toga "nisam ništa radio". prozujao sam opet city-bajkom tih 31km do brane i nazad i stigao kući taman na vreme da nešto pojedem i protrčim ispod tuša.

u Šapcu smo u marketu kupili jaffa keks na sniženju i iako znam da većina ljudi izbegava te hard core šećere pre trke nisam imao bolju ideju. uz to smo popili neku brljotinu od zelenog čaja zaslađenog steviom, neka glupost iz limenke, ali bilo je bitno da je iz frižidera.

u Rumi smo se parkirali u hladovinu i prošetali 500m do starta. u povratku do auta je Lola kupila sladoled i dobila nešto toliko veliko da je moralo da se nosi dvoručno. limun-banana-limun. dok se Olivera Jevtić zagrevala sa nekim crnčićem od 27 kila mi smo sedeli na trotoaru i navijali, dok je istovremeno trajala utakmica između nas i sladoleda, da li mi brže jedemo ili se on brže topi.

nakon jaffe još i sladoled, polako su se skupljali svi potrebni uslovi za katastrofu. presvukao sam se 15 minuta pre trke, shvatio da mi Lola nije ponela HRM traku (bila je u kupatilu kad me je pitala da li ću je poneti, ja rekao da, ona izašla napolje a ja pomislio da je ona ubacila u torbu) pa sam samo stavio Polara znajući da ću da gledam u one " --- " prazne crtice na vrhu ekrana.

otkaskao sam 500m do starta, i uradio 4-5 ubrzanja po 100m, brzinom malo većom od brzine planirane trke. malo se razgibavao, u 2min do starta se provukao u prednje redove i ćaskao sa zečevima na 1h30 i 1h45. na 15sec pre starta sam shvatio da nisam uključio sat. 3-2-1 STAAART i ja trčim prvih 100-150m dok mi na satu piše da stojim u mestu dok on ne pohvata gps signal. nakon 200m me je obradovala vibracija i natpis "gps signal found".

svi odoše ja ostadoh, sa idejom da idem 2 kruga lagano pa u trećem da malo stižem zaletače i toplotno-udarače. no to moje "ostadoh" nije bilo ništa dramatično i dugo sam gledao zeca 1h30 sa barjakom na grbači kako mi lagano odmiče, a oko njega jato optimista.

već na pola prvog kruga (3x7km) sam dostigao nekoliko ljudi, ali sam praktično do kraja trke trčao sâm. prvi krug sam završio planiranim ritmom, ili čak malo brže, negde oko 31.5 minut. ako malo popustim ili nešto krene naopako, valjda neću puno fulati 1h35. time bih bio prezadovoljan.

no u drugom krugu sam ubrzao a da nisam osetio veći napor u nogama. verovatno sam već dehidrirao za kilogram pa su mi koraci bili lakši. polako sam iz laganog tempa prešao u tempo trčanje. bez zapinjanja, ali sam izbacio onu TRČKARAJUĆU KOMPONENTU. tu sam već uveliko prestizao ljude a pred kraj kruga sam stigao čak i Profu koji je uvek bio neki marker za postojanog iskusnog trkača.

pred ulazak u treći krug sam ispred već video i Marianu na nekih 200m ispred (to je valjda neki maksimum na kojem mogu na dugačkom pravcu da prepoznam nekog po posturi, tehnici, klupskim bojama) i dok sam se usredsredio na to da je lagano stignem usput sam "overavao" sve koje je ona preticala. sada to više nisu bili rekreativci nego već momci u dresovima atletskih klubova, nešto što liči na solidne triatlonce ili šta već).

kad sam je stigao krenula je malo za mnom ali smo se raspali na nekoj okrepi gde je malo zastala a ja iskoristio priliku da pređem još nekog. ne znam koliko je bilo toplo u III krugu ali na startu je u hladu bilo +36 i žareće sunce. treći i četvrti km staze su išli direktno u sunce pa sam na kraju prvog kruga vikao Loli da mi doda kačket a ja sam joj ostavio traku, da ne bih oćoravio na tim dugim pravcima. šesti i sedmi km kruga sam onda trčao sa kačketom unatraške i tako štitio potiljak i vrat.

pred kraj sam stigao i malu Slađu koja je nakon duge pauze sada u odličnoj formi, na kraju krajeva dobila je i Marianu u Dacu Barać i ušla u novčane nagrade. ni ona nije mogla da prihvati moj ritam, prvu polovinu trećeg kruga sam držao 4'18''-4'20'' a zadnja 4 kilometra sam išao između 4'05''-4'10''. dotle sam verovatno izgubio 3 litra tečnosti pa su mi koraci bili još lakši, HA!

okvirno su mi krugovi bili 31.5 + 30.5 + 29.5 minuta.
savršena aritmetička progresija. neplanirana, ponavljam, pa samim tim i zbunjujuće neočekivana. kažu da je Olivera išla prvi krug 24'50'' dakle ritmom za ispod 1h15', a završila je 1h18'18''. bila je i to neka progresija, ali u drugom smeru.

spiker je rekao da ulazim kao 11-ti ukupno, a neko je utrčao 100m ispred. šteta što nije trajalo još kilometar. kasnije sam saznao da je zec 1h30 išao 1h31, dakle samo minut ispred mene. možda smo mogli i zajedno, ko bi ga znao. meni se pak dopalo što sam baš ovako trčao. celo leto na poslu, 4 dana treninga i paf trka. ko bi se nadao. možda ipak nisam spor i slab kao govno. a bio sam ubeđen. ili je tajna u sladoledu od pola kile. uglavnom nisam odavno bio prvi u kategoriji kad su kategorije na 10 (a ne na 5) godina pa sam eto razbio i taj maler.

NAKON TRKE SAM POPIO:
pola bočice vode, pola sam prosuo na glavu.
u autu još jedan zeleni čaj od 0.33.
nakon tuširanja iz flaše nategao mineralne koja se nije skroz smlačila.
zatim u IDEA-i uzeo jedno pivo i neki restart napitak od mineralne vode, to pomešao dakle 0.75+0.5l.
obzirom da nismo čekali večeru uzeli smo pljeskavice, ja sam tražio što više luka i toliko sam i dobio.
na putu do auta po kioscima tražili bezalkoholno pivo pa nismo našli, pa uzeli još neka dva biljna čaja jer je samo bilo važno da je iz frižidera.
usput na benzinskoj još jednu mineralnu od 0.5l popio na eks.
kod kuće sručio odmah s vrata jednu Bavariu, i zaokružio na 4 litra popijenih u 4 sata vremena.

treća sreća

baš me zanima hoće li mi se posrećiti i danas. nakon 15+9 pa zatim 15+14 kilometara (plus prekjuče 7km a juče 9km šetnja u podne, između jutarnjeg i večernjeg trčanja) jutros sam jedva preteturao 14km iz tri dela :-)
nakon 3km sam primetio da nigde na ekranu Strave ne vidim pulseve pa sam završio fajl i upalio bluetooth pa krenuo na drugo poluvreme.
nakon novih 5km sam stigao do manjeg jezera, ovog bližeg gradu, i tamo zastao da se malo razgibavam i slikam lokvanje.
lokvanj po prirodi imena raste u lokvi tj. bari, no mi to pretenciozno i dalje zovemo jezerom.
odatle sam se malo naokolo spustio u grad i dosnimio još 6km. krenuo sam dužim putem da bih umesto 13 imao 15 km, ali sam na kraju nalupao neke prečice samo da bih se sa što manje muke dokopao kuće i onog grožđa koje je sazrilo i postalo mi redovna užina pred posao.
koliko će mi se trčati večeras ostaće misterija još nekih 7 sati.
vikend plan je već promenjen jer imamo toliko posla da ne možemo da uzmemo slobodan petak, tako da je Žminj (i provod duž Istre u subotu i nedelju) otpao, a kao rezervna varijanta stoji polumaraton u Rumi u subotu popodne. to nam je na 100km od kuće, a ima i trka građanki na 3km, za Lolu.
prijave i uplate su moguće do petka, a ja bih u ovoj fazi mrtvih nogu i skupljanja laganih kilometara otišao samo da turistički obiđem taj kraj na ugodnih popodnevnih najavljenih sunčanih +35°.
kontam ako idem takav half za 1h50 onda nisam u formi, 1h45 bi bilo moguće ako se naložim a probaću da se ne preložim i završim sa sunčanicom, a 1h40 bi bio ekvivalent svetskom rekordu.
bumo vidli...

auuu

Onaj crv kad sam napisao dva bloga rano ujutru je bio još u subotu ujutru, pa je red da se vratim normalnijem rasporedu.
Nakon tri dana jurišanja prijavljujem sledeća dostignuća:
U subotu dva sata brdskog tempića na trkačkim biciklama po brdskom terenu, i nakon toga još sat i malko lagane vožnje po ravnom.

U nedelju je došlo do promene Plana - naime Kuma je rekla da će trčati Dužinu 26km a obzirom na najavljeno zahlađenje to mi je idealno čučnulo kao podsticaj da i ja otrčim nešto duže. Idem i ja 26! - uskliknuh.
Međutim obzirom da smo dan ranije na mestu gde hranimo ostavljene pse pronašli još dva šteneta (mešanci poentera) odlučili smo da i u nedelju odemo opet.

Zbog najavljene kiše smo požurili odmah rano ujutru i bogme na oblačnih vetrovitih +22 mi nije bilo nimalo toplo na bicikli, kako sam navikao u prethodnih par tropskih meseci.
Na putu ka Šapcu smo sreli kombi subotičkih registracija i kasnije novosadski karavan, oba natovarena biciklama. Hmm negde ima neka trka možda, u Čačku ili tako nešto?

Nakon kratkog odmora sam ipak krenuo na trčanje, rekoh jeste da su mi noge kao pihtije od ovih 120km sa 1500m uspona vožnje u zadnja 24 sata, ali ako kiša kasni, treba iskoristiti trenutak.
Lola me je pratila na bicikli i posle samo 500m trčanja nas je neki drugi kombi pitao za upute kako doći do centra grada.
Tek tada smo shvatili da se u našem gradu održava DRŽAVNO U BICIKLIZMU!

Pojma nismo imali, zatrpani poslom i drugim obavezama preko leta, mislili smo da je to uvek zadnji vikend avgusta...
Odmah smo se dogovorili sa ćemo popodne ići to da gledamo (ujutru je bilo brdsko, a predveče kriterijum) pa sam taman imao izgovor da skratim trčanje.
Čak mi je i tih 16km bilo previše, a nakon toga dva puta peške po pljusku do grada i nazad, e pa to mi je još manje prijalo. Ali ajde...



Nakon takvog dana nisam znao šta da očekujem za danas (ponedeljak).
Ujutru sam svejedno otišao na trčanje da se ne bih premarao u pauzi posla.
15 brdskih kilometara mi je prošlo relativno lako, mada sam se živ preznojio na samo +17.



U pauzi posla sam prošetao sa jednim od pasa 7km pored reke...



... a uveče sam otrčao još 9km po valovitoj periferiji grada i jedva se malo oznojio iako je bilo +22, jer sam bio umoran i trčao malo sporije valjda.
Tako sam u zadnja dva dana pretrčao 40km, što je daleko iznad svakog očekivanja.



Ako sve bude po planu, u naredna tri dana bih trebao da natrpam još dosta kilometara, u petak da malo odmorim koliko je to moguće kad si ceo dan u autu, a u subotu da otrčim prvi Tempo ove jeseni u Žminju.
No planovi su jedno a život drugo, pa ću sačekati da vidim šta će od svega toga ispasti.

polar

kako je budala uspela da pokvari nepokvarivo?
pa čistim talentom, naravno.
evo šta mi se desilo.
kada sam u Ljubljani kupio Polara, morao sam da napravim svoj profil.
otvorio sam onlajn servis FLOW, upisao ime prezime blabla i email.
Polar ne šalje nikakve mejlove tipa "stisnite link da bi nešto potvrdili aktivirali" nego samo pošalju mejl "dobro nam došli" i par sličica

i ja kreten sam upisao svoj.email@GMAL.com
dakle nisam upisao gmail, nego gmal
i laptop me pitao da li da upamti lozinku, ja mu rekao yes, i to je tako išlo 9 meseci a da ništa nisam primetio...

i pre nekoliko dana pođem da instaliram FLOW u novi telefon, nešto neće
pet puta upišem mejl (gmail) i lozinku, neće
i zeznem se i stisnem "zaboravio sam lozinku"

i šta se dogodilo - polar je automatski resetovao lozinku i poslao mi mejl na nepostojeću adresu

kako da otvorim poruku poslatu na @GMAL.com ?????
i onda sam resetovao sat na fabrička podešavanja, napravio novi nalog, i sad opet sve "radi" s tim da ću imati sat posla da sve one sportske profile podesim prema svojim potrebama, šta se vidi na prvom ekranu, šta na lap ekranu, redosled, raspored, pa sve to za road running trail running mtb-iking road cycling itd itd

svašta!

48

novi pomak u brzini, eto, dogodilo se i to.

nakon mesec dana sporog trčkaranja tokom kojeg prosto nisam ni mogao da potegnem bitno brže od 10 km/h, juče se nešto promenilo.

istrčao sam iz kuće i nisam bio svestan da li idem uobičajeno sporo ili malo brže.

nakon 500m prosek LAP-a je pokazao 5'30''/km i rekoh gle ovo nije tako loše.

do kraja kilometra se brzina spustila na 5'20'' a pulsevi nisu bili preterano visoki za +33°C.

mislio sam da ću tako nastaviti i biti na kraju zadovoljan.

šta fali, 10km za 53' po ovoj vrućini, to uopšte nije tako bedno kao 58'.

neprimetno sam prešao u neki lagani tempo i tako nastavio do kraja.

tek nešto malo brže od 5'/km asfaltom koji ide uzvodno pored rečice.

05:20 124
05:00 136
04:56 140
04:56 142
04:51 148

tu sam zastao, sačekao da prestanem da se znojim, uradio malo razgibavanje i mini istezanje, i krenuo nazad.

prvi kilometar preko kupsera je bio brži nego u odlasku, i tu sam prešao u klasičan Tempo.

svo vreme mi je stajao ukupni prosek tako da nisam pratio brzine u realnom vremenu, nego mi je prosek silazio sa 5'/km (za celo trčanje) prvo na 4'54'' (što je 4.9 minuta i daje 49' za 10km) i onda sam terao dalje da siđem na 4'48''.

išlo je to sporo i na svakih 500m mi se spusti prosek za samo jednu sekundu, i onda je na 4'50'' stalo :-)

04:44 140
04:30 144
04:24 149
04:43 150
04:18 158

nakon 8km sam bio na 4'49'' i onda sam rešio da usporim i da se već malo ohladim pred dolazak kući.

međutim celim 9-im kilometrom se ništa nije menjalo pa sam shvatio da, iako sam usporio, još uvek idem sličnim brzinama. onda sam video da mi treba ispod 4.5 minuta da bih stigao kući nakon 48 total, i opet sam ubrzao.

j.b.š znojenje, ne ide se svakog dana rekord staze :-)

još uvek sam spor, ali eto trening po trening, možda krene nabolje.

moram da prepravim ovo odbrojavanje do Ljubljane jer mislim da ću je ove godine preskočiti, a nisam uspeo da nađem najavu Crikvenice, tamo ću gotovo sigurno ići ako se ne gododi baš nešto nepredviđeno u međuvremenu.

povratak?

Naaaaapokon jedan onako "dobar" dan, a koliko je dobar zavisi od toga u odnosu na šta treba da bude bolji. Da zabeležimo, utorak 15. avgust 2017. Ujutru sam se osetio malo bolje nego inače, možda jer je u nedelju bilo loše vreme pa nisam ništa trenirao nego odlučio da je bolje da se odmorim od napornog tjedna.

Otišao sam na trčanje sa idejom da idem uzbrdo Užičkim putem do prevoja koji je na 350m iznad grada, da tu pogodim tačku na 10.5km od kuće i da okrenem nazad. Za tih brdskih asfaltnih 21km. Međutim na magistrali je bila neverovatna gužva, nekih šlepera iz kamenoloma da te bog sačuva. I nakon 7.5km sam skrenuo na sporedni puteljak ka jednom brdskom selu, i završio na vrhu grebena zvanog Šareno Platno. Ispod je ambis od kamenjara i baš je idealno mesto za fotografisanje kanjona reke Gradac.

Kad je već idealno opalio sam par fotki i okrenuo nazad, a kako mi je sa povratkom celo trčanje ispalo 20.5km onda sam malo dodao tu u predgrađu nekoliko krivina i izbio na 21.000m. Sveukupno za 1h53, a očekivao sam dva sata. Od toga 5km kamenjara i ostalo asfalta gore-dole, a popeo sam se i na višu nadmorsku od planirane.

To je sve bilo rano ujutru. U podne sam u pauzi posla imao 3 umesto 2 sata fore pa sam seo na trkačku biciklu i otišao da nahranim one kučiće 24km od grada. Plan je bio da idem "sporije nego inače" jer sam trebao da budem umoran od trčanja, no ispalo je da sam odvozao sasvim solidan tempo-trening i napravio 1 km/h veći prosek u odnosu na prosečno "lagani tempo" pedaliranje. Bilo je dosta vetra a na usponima sam čak vozio drugi najveći zupčanik pozadi, umesto onog najvećeg u narodu poznatog i pod podrugujućim nazivom "tanjir". Fino.

Dan ranije su mi tašti skinuli gips tj. zavoje sa ruke koja je "uglavnom srasla", jer je prošlo okruglih 6 nedelja od preloma. Obzirom da je Ringo uginuo dva dana nakon tog njenog pada i preloma, istog dana je prošlo i 40 dana od njegovog nestanka pa je to dakle bio dan kada kažu da duša napušta telo i odlazi u raj. Eto ko zna, možda je zbog toga i meni taj dan delovao "rajski" jer mi je sve tako dobro išlo. Čak je uveče Lola ponudila da izađemo u grad na pivo, da ne poveruješ, obzirom da mi kod kuće prebrojava svaku kap.

Trenutno smo u fazi pregovaranja sa Lolinom petom i trnom u njoj, i razmišljanja da li ima šanse da ona to malo zaleči u narednih desetak dana, pa da zapucamo u Žminj na trku. To bi bio baš jedan onako fin izlet odnosno vikend.

tri-na-jednoga

Ne, nisu tri ženske na jednoga mene inače sada ne bih bio ovde među živima. AKO se ovo pisanje uopšte može računati kao boravak među živima, ovo je bliže nekom paralelnom polupostojećem univerzumu. Valjda ću zvanično OPET postati živ kada se prvi put nakon proleća pojavim na nekoj trci...

Elem juče sam jedva nekako preživeo onaj veseli neobavezni plan. Prvo trčkaranje je bilo lagano i živahno. 5km uz rečicu, trudeći se da se ne oznojim previše jer sam krenuo u pamučnoj majici. Naime na predstojećem pešačenju/planinarenju se na puno mesta prolazi stazama koje idu kroz trnje, žbunje, i tuda se oni plastični dresovi koje dobiješ na svakoj drugoj trci skroz upropaste i izvuku im se mali končići koje kasnije moram da spaljujem upaljačem da mi ne vise onako kao neki traperski ukrasi na kožnim jaknama.

Nakon toga je usledilo oko dva sata pešačenja planinarskim stazama (u prvom delu) odnosno dvadesetak prelazaka kroz reku (u povratku) jer je vodostaj jako nizak i ta planinska rečica nigde ne prelazi preko kolena, a ni ne ide nekom silnom brzinom koja bi te odnela nizvodno.

Kad sam napokon iscedio čarape i opet se obuo, trebalo je potrčati. Prvi kilometar je pola makadam a pola asfalt preko jednog kratkog ali strmog kupsera, i tu sam jedva namakao prosek od 6'19'', da bih se preostala 2 kilometra blago nizvodno i zadnja 2 ravnjikava km kroz grad nekako teturao oko 5'50''. Neverovatno je koliko noge "otežaju" nakon pešačenja sa puno zastajanja fotkanja preskakanja i aqua-walking-a.

Za danas (nedelja) se ceo dan dvoumim između nekog odmarajućeg trčkaranja i kratke ali jače vožnje biciklom, i još uvek nastavljam da vagam koje bi me od ta dva istovremeno više odmorilo + pokrenulo pred sutrašnji dan.

Večeras prvi put uključujemo TV i gledamo svetsko u atletici, prenatrpana radna nedelja nam nije dozvolila ni minut vremena za to. Pogledao sam na jutjubu snimak od minut i po završnice ženskog maratona, i jutros sam (tek) pronašao rezultate i malo se iščuđavao nad prolascima jedine naše predstavnice. Trebalo joj je čitavih 15km da se raspadne, a od 1/2 pa nadalje je mogla da uživa u mirnom obilasku Londona.

jurnjava

prvi put da živim jedno ovako frenetično leto
ujutru na trčanje pa na posao, pa pauza
u pauzi trčanje ako nije bilo ujutru, odnosno sat-dva bicikle
opet na posao, gladovanje do kraja radnog vremena, uveče malo biciklom ako nije bila u podne, ili šetnja ako je nije bilo ujutru
sednem za kompjuter kad dođe vikend i svaki put se zaprepastim kad vidim da mi je ova sveska "na kockice" koja mi tu ispred stoji prazna za zadnjih 5-6 dana i onda kreće prekopavanje po polaru, stravi, fotografijama, ne bih li se setio gde sam sve bio
sad se ispostavilo da sam trčao svaki radni dan

ponedeljak je trebao da bude odmor ali sam išao na laganih 10km pored reke i vratio se kroz ubrzanja
utorak sam planirao brdske deonice pa odustao na pola zbog vrućine i premora
sreda sam uspešno završio deonice i opisao ih u blogu
u četvrtak sam otišao na tek tako obično trčkaranje ali mi je onih uobičajenih 57' postalo 52', a u petak sam išao na neki Tempić i ispalo mi je 48' (9km asfalta sa jednim kupserom pred kraj, i 500+500m makadama pred okret)
danas ću opet tih 5+5km ali u pratnji Lole na bicikli pony (što je Milijana gony) i onda ćemo da nastavimo na zajedničko planinarenje, pa ću u povratku opet da dotrčim kući dok se ona pored mene "razvozava" (to je pandan rastrčavanju)

daće bog i munja nebeska da sutra imam više vremena za pisanje

podnevne deonice na 36.4°C

juče sam krenuo na brdske deonice u pauzi posla ali sam odustao nakon jedne i po!

to je onaj stari put izvan upotrebe koji je isprekidan klizištima pa imam 900+800+900+800m normalnog puta (mada propalog, ali asfalt je asfalt - na trčanju se rupe lakše preskoče nego na bicikli recimo) a pauze su po stotinak metara pa mi treba minut do dva da prehodam od kraja jedne deonice po početka sledeće i tako se taman odmorim

danas su mi noge bile u boljem stanju iako sam sinoć išao na planinarenje sa čeonom lampom, upravo zato jer sam odustao na pola treninga pa sam morao to da nadoknadim nečim drugim da bih zadovoljio dušu

prvi deo sam išao železničkom prugom i po prvi put mi je bilo svejedno da li sam u tunelu ili ne jer je bio mrkli mrak. nakon nekog vremena se pojavio i mesec, a tumaranje planinarskom stazom se ispostavilo kao skroz novo iskustvo. onako u mraku se puno lošije proceni da li je staza nagnuta levo ili je ravna, da li je uspon ili spust, a bogme udarih glavom i u neko drvo jer sam lampu nosio na kačketu pa nisam ništa video iznad sebe :-)

negde na pola šetnje se pojavio i mesec. sad mi je žao što nisam za one markice na Petrolu uzeo još jednu ovakvu lampu, bila je jako jeftina a ja sam prezadovoljan jačinom svetla i već mi je dosta i ovih 3+3 sata koliko su trajale baterije a izgleda da će potrajati i duže. imam čak i nekih Nimh pa ću videti da li će i sa njima jednako dobro svetleti kao i sa alkalnim.

što se tiče trčanja ovaj krug uvek pretrčim tu negde oko 55 minuta a prosek deluje smešno nizak jer tu upadne i nekih 4 minuta šetnje između deonica pa sve pokvari.

jul bajbaj

julski zbir je izašao na 239km trčanja
za razliku od ranijih meseci pa i godina, ovaj jul je bio specifičan jer smo radili full radno vreme i napokon se izjednačili sa ostatkom radnog naroda
sad vidim kako vam je :-)

ima tu oko 160-ak km pešačenja i oko 800km na raznim biciklama, s tim što sam za promenu to vreme proveo uglavnom na trkačkoj

broj patika mi se drastično smanjio i to me raduje
kad odbijem trail modele koje uopšte ne nosim, kad odbijem nekoliko pari ravnih laganih racerica koje su mi sve odreda za pola broja tesne, kad odbijem nekoliko modela koje sam uzeo iz čiste radoznalosti a ne da bih u njima nešto mnogo trčao, i kad na kraju odbijem par komada koje žive svoje poslednje kilometre i jednim đonom su u smeću, praktično mi ostane desetak pari u kojima mogu da trčim.

a mogu da odbijem i ova tri para kojima je kilometraža obojena u žuto jer njih nosim na posao i u šetnju.

od tih desetak pari nekoliko je za trke (noosa 11, hyper tri, kinvara),
dakle ostaju mi samo
1) zaraca (u kojima sam pre godinu i po trčao moju prvu Crikvenicu za 3h08),
2) dva para noosa 10 u kojima gazim nekako čudno i nisam baš oduševljen koliko su krute,
3) glycerin koje su mi preteške i glomazne, dva para ds racer u kojima trčim po makadamima,
4) lunarglide koje su mi takođe nekako čudne, odozdo krute a odozgo mekane, i
5) neke adidas koje sam uzeo na akciji i odmah na prvom trčanju shvatio zašto su vredele samo par desetina evra.

do juče sam bio poznat kao "onaj sa 60 pari patika" jer sam samo gomilao i stalno trčao čas u jednim čas u drugim, a u zadnje 2 godine sam 2/3 magacina istrošio i pobacao pa sam ostao bez "najstarijih 15 pari za kišu i bljuzgu" jer je nakon 10 godina kolekcionarstva konačno sve istrulilo i raspalo se.

na kraju krajeva, ako sam u zadnjih tuce godina otkako sam počeo da trčim prešao 45 hiljada km, morao sam za to i potrošiti patika, nisam mogao sve sa 3 para. a da li sam kupovao redovno svaka 3 meseca po jedne, ili sam odjednom nakupovao svega i svačega pa to polako grickao, sada je postalo nevažno. bio sam nestrpljiv da vidim razlike, da istražujem. par godina reebok i puma, pa par godina nike, pa par godina mizuno i brooks, pa par godina asics, i eto nas tu gde jesmo.

nova moda

uveo sam revolucionarne novine u trening
dosta sa mini i mikro-ciljevima, prelazimo na nano ciljeve
kao telefonske SIM kartice koje su sve manje
tako sam zadnjih par puta trčao po kilometar ili malo više
odem biciklom negde da pronađem najbolju hladovinu
najbolje gde se neki potok uliva između dva brda usekom, ka glavnom putu
onda se tu oseti onako nekoliko stepeni manja temperatura
onda tu ostavim biciklu i otrčim nekoliko ubrzanja
juče sam na oštrom usponu i hodao nizbrdo da se dobro odmorim
prekjuče ili dan ranije, ne sećam se tačno, možda je bio jedan jogging između, vozio sam ka jednom mestu i predomislio se jer sam na drugom našao bolju hladovinu
celom širinom je asfalt bio u hladu, takav ugao je pogodilo sunce naspram šume uz put
onda sam na jedva primetnom spustu, ali u vetar, trčao 200-tke
prva je bila zagrevajuća, 40s
pa sam se peške vratio na početak i video da mi takva pauza odgovara, nekih 2.5 minuta
sledeća je već bila 37s mada sam primetio da prosto nemam tehniku za to
noge bi samo trčale lagane dužine, kad ih poteraš u galop ne umeju da se snađu
da li da zamahujem kolenom, petom, iz kuka, da li da idem celim stopalom ili samo prednjim delom
sledeća je bila još malo brža i tako sve do pete koja je bila 33.5s
onda sam seo na biciklu i odvezao se dalje uživajući u dostignuću
5 puta 200 dakle pretrčao sam čitav kilometar, hah!
u povratku sam opet stao na istom mestu
na putu je crticama obeleženo svakih 25 metara, a na svakih 100 je broj
i sat je pokazao istih 200 tako da mogu pouzdano da kažem da sam išao čiste dvestotke a ne neku skraćenu varijantu
pomislio sam, a da udarim sad pet komada blago uzvodno, sa vetrom u leđa?
krenuo sam na prvu bez previše oklevanja, opet je osećaj bio raštimovan kao i uvek kada treba da napraviš prvih stotinak koraka, tačnije 140 jer obično izbrojim oko 35 dvokoraka na 100m
"rezultat" je bio 42s pa sam shvatio da je toliki "hendikep" nagiba
dakle sve one gornje brojke bi bile za sekundu veće na ravnom, tačno na pola
nakon te prve sam pomislio da bih možda nešto upropastio ako bih odmah uradio 10 komada u zbiru
nešto malo sam osećao u kuku, nešto malo u kolenu, i kad sam se vratio do bicikle produžio sam kući
6 je manje nego 10, ali je više nego 5
kad dodaš i onih par koraka koliko je potrebno da se zaustaviš nakon što si završio deonicu, izašlo mi je na čitavih 1250m jeeeeee
sad ostaje da vidimo da li ću jesenas na nekoj trci da pobedim nekog ko je više trčao :-)

ratne rane

siđem u prizemlje da dovršim prženice (frittate) a tašta me zgrabi za ručni zglob iz sve snage i počne da me ispituje od čega mi je oderotina na čelu: pao si? udario si se? namerno si se udario? šta si radio? na trčanju? na bicikli? reci! pričaj!

ja vidim da se neću izvući pa napravim mali uvod: ne smem da ti kažem...

ona odmah krivi glavu u stranu i kaže: šapni mi

ja najtiše moguće: od seksa... pritisnuo čelom na rub kreveta da ne bih zgnječio lolu i dok si reko keks eto oderotine

tašta: iiiiiiiihhh pa nije to ništa, znam ja sve to. sve čitam u ovim knjigama. čak i da nikad ništa nisam radila, sve bih iz knjiga naučila!

ja mislio ona će ostati u čudu a ja ostao u još većem. 

knjige koje dobijaš uz ženske časopise???? 

naslovi tipa miris kiše, ljubav u parizu, devet dana jula, ja mislio to su ljubavne priče a ono sve sama jebačina? moram ubuduće da obratim pažnju na trafici, da vidim ko to kupuje ;-)

sažetak

sve nešto mislim da sam ove nedelje nosio i onog manjeg Polara ali odavde ne mogu da se setim koji trening fali.

ponedeljak je bio jutarnje trčanje od planiranih 10km skraćeno na 8km, pa u pauzi posla lagana vožnja biciklom

utorak je bio jutarnje trčkaranje od 10km i popodnevna vožnja 50km da onim kučićim a odnesem vode. tviter je prepun saveta ostavljajte vodu ostavljajte vodu, valjda svi koji to pišu nešto i urade

sreda opet biciklom do gore jer nisam našao mačiće pa me zanimalo da li su još uvek živi. prvi "trening" od samo 7 sekundi je jer sam zaboravio da prebacim na CYCLING pa je počeo da mi pokazuj brzinu u minutima po kilometru! ako sam dan ranije preračunavao i nervirao se, ne moram opet...

četvrtak samo lagana vožnja do veštačkog jezera, eto tu možda fali neko trčanje, nemam pojma

petak rano ujutru biciklom na brdo, to jest na treće brdo od grada, i odozgo kad se vraćam idem preko samo dva brda, dakle to je trening "5 brda". i u podne odem na trčanje uz reku, kupači taksisti nepregledna kolona a ja između biciklista i auta ispadnem najbrži jer u cik-cak prozujim kroz svaki zastoj na uzanom asfaltu i mojih 12 km/h deluju kao prizor sa autoputa

glupi avgust

avgust je počeo trčanjem, jutarnjim
opet onih 5km uz reku, tamo malo istezanja i razgibavanja, pa nazad
krajnjih 500m su makadam, a ostalih 4.5km do kuće je asfalt
kad se rešim makadama imam odmah jedan kratak oštar kupser, i kad sa njega siđem imam 2100m do kružnog toka
dan ranije sam tu probao Tempo trčanje pa odustao
juče sam pak probao kratka ubrzanja
na svakih 100m dodam gas, i posle 50-60m usporim, pa kad sat pokaže da je 100 200 300 ja krenem opet
tako sam namakao 2km promenica, a kad sam prebacio fajl na Stravu ispostavilo se da ti niko nije baš ni pokušao sa brzim trčanjem i da sam tim promenama oborio stari rekord tog segmenta
ima "uz reku" i "niz reku", eto sad sam privremeni Nizvodni Vladar
kako kažu da se nizbrdo i govno kotrlja, valjda važi i da pliva nizvodno
za uzvodno bi trebalo u govno ugraditi vesla

u pauzi posla sam išao onih brdskih 49km prema Šapcu da odnesem vodu onim kučićima a mačiće nisam našao
1000ml + 750ml u dva bidona a ja nisam popio ni gutljaja iako je bilo +34.6°
doduše pred polazak sam se naroljao kao kamila tako da nisam ni bio naročito žedan, a nisam išao jak tempo pa mi nije bio veliki problem
možda malo pred kraj kada sam počeo da pojačavam da ne bih zakasnio, jer mi je odlazak ispao 1h08' a povratak oko 1h

usput sam sa neke torbice skinuo zihernadlu i setio se kako sam u gimnaziji hteo da probušim uvo pa sam ga probio zihernadlom kao harpunom i zakopčao je, i ujutru me probudio neki čudan osećaj i nešto sam napipao i kad sam u ogledalu video da mi je uvo veličine i boje trešnje umalo se nisam šlogirao
posle mi je drugarica iz klupe rekla da sam trebao da uzmem zlatnu minđušu a ne zihernadlu ali otkud sam ja to mogao znati
ostalo je duboko razočaranje u sopstvenu logiku i neopreznost

među starim papirima koji stoje da u njih zavijem ostatke od voća pre bacanja u kantu, pojavio se i ovaj sa plitvica koji smo odheftali sa table nakon što su se svi razišli
to mi je možda bila poslednja novčana nagrada, ko će ga znati

a da sam hrvat, stajao bih na proglašenju Državnog, hmm

propolis

zašto je lis' prop'o?
imao sam samo jedan zadatak a to je da otrčim 10-ak km minimum, bilo kojom brzinom.
čak sam imao i "neke" ideje o treniranju ali sam već sa prvim koracima shvatio da su mi noge kao balvani pa sam nastavio lagano.
uz reku.
i otišao tih 5km uzvodno za 29' i rekoh nek se vratim za 28 i to će biti super futing.
i posle nekog vremena mi dune ideja da ubacim neku bržu deonicu, ne u smislu interval nego deo, deonicu.
i zaletim se, stisnem LAP i krenem dva kilometra onako što brže.
i posle kilometar počne da mi bude mnogo teško pa stanem gde su one kućice za izletnike.
tu se malo odmarao i istezao pa nastavio sledeći kilometar.
i posle 500m mi opet bude teško pa usporim i stisnem LAP.
izašlo mi kilometar i po prosekom 3'44''/km.
i još 500m lagano do kružnog toka.
i kad mi je ostalo 2km lagano do kuće naokolo pored pijace, ja stanem i stisnem STOP pa došetam prečicom preko železničkog mosta.
tako da mi je izašlo ukupno 8km.
zato se sada ne preznojavam nakon tuširanja, fino sam se rashladio pred kraj futinga.
ali nisam namakao onih Murakamijevih 10km, nego samo 8.
nisam pravi trkač.
a šta ćeš.

onaj neki dan

u petak sam ujutru krenuo trkačkom biciklom da nahranim one kučiće i mačiće (2+2) kod kontejnera 25km udaljenog od grada, ali sam bio preumoran i nakon 20km sam okrenuo nazad, i jedva stigao na posao.
onda sam u podne u pauzi posla opet otišao, jer sam imao 2.5 sata fore, i u drugom pokušaju stigao sve na vreme.
subota je bila neradna, jeeeeeeee, i plan je bio da u subotu odem na trčanje, a u nedelju da opet odemo biciklama da tim životinj(ic)ama odnesemo hrane i vode.

dakle subota je bila biciklom pony (što je milijana gony) 24km do sela Stave, pa odatle na planinsko trčanje, pa na kraju nazad biciklom kući.
nedelja kao nedelja, porodični dan, natovarili smo se sa dva najveća bidona vode i sa kilo neke jeftine salame, i sa pola tuceta kesica mačije hrane.

i još nam je pofalilo vode i svratili smo u selo i neka žena nam je dala vode iz bunara, koja doduše izlazi na česmu, i bila je odlična ta voda.
ne kao ova gradska hlorisana jodirana štagod, nego nekako puno lepša, mekša, što bi rekli.
sledeći put ćemo toj ženi odneti 200g kafe i naravno opet natočiti vode.
čak nas je pitala da li hoćemo jednu flašu da nam dâ, iz kuće, da ponesemo za usput.
retki su takvi ljudi, i lepo je pokazati im da ih poštuješ.

sutra opet na trčanje.
šta li će ispasti, pojma nemam, ali nije mi ni važno.
tek da se pokrećem, da sam zdrav, da nemam bolove, povrede.
brzine i količine me ne opterećuju ovih dana.
samo neka se kotrlja.

Labin

prvo link na trku
atletska-utrka-grada-labina
(na koju nažalost nećemo doći iako o tome odavno maštamo)
a zatim mikro-blog:

nakon 13km pa opet 13km trčanja, danas sam se odvažio na 17km
opet u pauzi posla, a pre prve smene sam par sati radio tu neke baštovanske poslove, sa merdevina šišao neku živu ogradu

i nakon nešto preko 5min/km u dva pokušaja, danas sam uspeo da siđem ispod
tih 17km je trebalo da bude 1h25 ako računaš 12 km/h prosek, a ispalo je 2 minuta brže
bilo je tu i kupsera i vetra i skakanja na trotoare i par km kockica, ali nema veze

ooooo sveti jeremija i alane forde, da mi je nekad neko rekao da ću se radovati što sam trening završio na 4'55''/km, rekao bih mu - pa zar uopšte može sporije od toga?????

hahahahha, kako se vremena menjaju, istom brzinom će živi postati mrtvi, i ništa im to neće biti smešno! ali ipak, život fakat prebrzo prolazi...

uff

jest bogme teško kad nemaš viška vremena i energije
teško je fizički a teško je i podneti tu teškoću/teskobu
juče baš i nisam stigao nešto puno da uradim
celu noć grmljavina i pljuskovi
celo jutro sređivali dvorište, ja oprao sve prozore na spratu
ladno dva sata posla, pa na posao

u pauzi posla se tako pogodilo da se privremeno razvedrilo, pa sam odjurio na trčanje
u glavi prvo tinja neka ideja da bih trčao dva sata, onda shvatam da su mi noge umorne pa se prebacujem na 10km ili sat vremena, koje prvo prođe, i na kraju skraćujem neki krug od 15km da bih došao u grad nakon 13km

obzirom da su nam bicikle ostale ispred radnje jer smo se u podne vratili peške pod kišobranom, otključao sam sajlu (na broj) i ostavio vezanu moju biciklu, a Lolinu dovezao kući. nju muči trn u peti pa da ne bi hodala opet na posao, a ja sam nakon tuširanja požurio peške.

elem tih 13km nemam u kompjuteru jer su u satu pod imenom polar2, s kojim sam trčao samo tih 66 minuta (prosek 5'05''/km) pa će mu baterija poslužiti za još par kraćih treninga, a trenutno sam spojio polar1 da ga dopunim jer se skoro skroz ispraznio od prethodnog bloga (trčanje + bicikla)

naime polar ne dozvoljava da imaš 2 uređaja na profilu. onda imam profil saša antić sa jednom profilkom i drugi profil sasa antic sa drugom profilkom, jedan od njih nosi polar1 a drugi trenira sa polar2, jedan se na internet servis "flow" povezuje sa kompjutera a drugi sa laptopa!

sada je 8 ujutru i pada kiša i mislim da neću nigde ići.
ostaću kući i napokon zadnjih mesec dana prepisati iz sveske u excel, mislim da ne znam ni u junu koliko sam pretrčao a jul je već pri kraju.

pre par dana sam skratio neko trčanje i legao u travu da gledam oblake i da se odmaram, i uradio sam onaj fitness test sa satom, kad ti 5 minuta meri varijacije pulsa. pokazao mi je 54 (vo2max) a prošle godine pred jasku sam imao 59. doduše ove godine sam trčao jasku samo minut sporije nakon duge pauze, tako da je ta razlika sigurno manja. međutim ovaj osećaj da mi je "tempo" trčanje na 5'/km se skroz poklapa sa tako niskim trenutnim vo2 utroškom.

koliko će trajati izlazak iz tog bunara loše forme, ovisi i od ove pauze koja se više nastavlja nego što sam je prekinuo. na proleće provedeno sa slomljenom kosti se nalepilo leto na pretrpanom poslu, treninzi su mlitavi i teški a tokom aprila-maja sam barem jednom nedeljno jurišao na trkama kao klasični weekend warrior. sada ni to.

reči

jutros sat trčanja
popodne dva sata na bicikli, ihaj uspona i vetra, no kad idem šabačkim putem da hranim pobacane kučiće i mačiće to se nekako nikad nije računalo kao "trening"
i naposletku dva i po sata trekinga do jednog posebnog mesta u kanjonu reke gradac, i natrag

i onda, svaki dan ti ipak obeleži ono što je bilo "naposletku"
i godinu
i život
što bi reko đole u onom čardašu:

naposletku, ti si navek znala
da sam svirac
brošić što se teško pribada
da me može oduvati
najblaži nemirac
da ću u po reči stati
da se neću osvrtati
nikada

jer sutra, danas će postati juče,
i više neće postojati, osim u sećanju,
koje se takođe ne mora podrazumevati
nemam nijednu sliku uz ovo,
jer bi svaka slika samo nepravedno oduzela snagu rečima

tur

eto nakon 20 dana sam se uključio u Tur d Frans!

tako je ispalo da su dvojica imali samo sekundu razlike nakon hronometra pa se Trećeplasirani uglavio na podijum koji je za Četvrtog bio tesan

i sad sam pitao druga iz Italije koji to pomno prati, da mi u nekom sažetku objasni da li je to "pravedan" ishod ili je karma imala loš dan

kad bi ta karma postojala ja bih danas istrčao rekord staze uz manastirske Stepenike, jer smo jutros išli dva i po sata biciklama da nosimo hranu i vodu ostavljenim kučićima i mačićima, ali mućak

na ovih +35° daj bože da do Stepenika uopšte i stignem, a za rezultat ne brinem, neće biti neki vredan pomena :-)

to se uklapa u onaj moj Koncept MikroCiljeva, jer je sve bolje nego ostati kod kuće

jutro je prošlo u baštovanskim radovima, prepodne je prošlo na bicikli, ne pada mi na pamet da čekam noć da bih se silio na neko tumarajuće trčkaranje pod uličnim svetiljkama tako da sam se nameračio na Stepenike

najlepše je biciklom pony (što je Milijana gony) odvozati lagano 4km do kraja asfalta, pa odatle lagano trup-trup krenuti uzbrdo ka prevoju iznad manastira

nakon otrčanog kruga takođe nema ništa lepše nego odmah sići u reku, oprati ruke od znoja prašine i sitnih komadića korova koji se nakupe kad trčiš šumskim stazama, a par puta se desilo i da sam umočio noge u vodu, kao što neki maratonci to vole u ledene kupke

i nakon svega toga kad pokvasiš glavu i predahneš, malo se istegneš, uživaš u povratna 4km biciklom pony (što je Milijana gony) (nisam copy paste, više volim da otkucam ponovo) uzanim senovitim krivudavim asfaltićem kroz hordice šetača biciklista i par nervoznih vozača kojima nije jasno kako je moguće da su svi brži od njih, dok oni u gužvi bespomoćno stoje i pomeraju se dva na sat.

hohohohoho

potom

poslednja vožnja je ispala 27 prosek preko 600m uspona i 600m spusta, u samo 50-ak kilometara, no nekako opet nisam zadovoljan. išao sam da nahranim neke kučiće pa sam bio natovaren mesnim prerađevinama i vodom. a tog jutra sam i trčao.

malo.
10km ujutru pa dan kasnije 10km u podne.
zanimljivo je da to trčkaranje može toliko da varira.
zbog vrućine, pretpostavljam.
jer nema razloga da 10km za 55 minuta može jednog dana da ti bude lagano, prelagano, praktično najsporije koliko umeš da trčiš, a da ti sutra to bude lagani tempo.
tog jutra pulsevi oko 125, juče u podne pulsevi oko 138!!!!!
osećaj kao da je lagano, da se ne naprežem, ali srce štrekće li štrekće.

inače je lepo tamo pored reke.
raspust je, svi su krenuli u hladovinu, na biciklama rolerima, peške, sa decom ili psima.
i među njima ja lagano trup trup.
odem 5km pa stanem na mestu gde prestaje puteljak i nastavlja se staza po kamenju, tu se par minuta malo razgibam i okrenem nazad nizvodno.
imam i jedan hupserčić tamo pred kraj, na 700m od okreta, gde prestaje asfalt.
tu skratim korak pa lagano, tik tak tik tak.
nije to trening, to je da se razmrdaš malko, u pauzi posla.
treba posle sedeti još par sati, pognut.
i tako.

nemam pojma kad su trke, eventi, prijave, ništa ne pratim.
o tom potom.

trka?

juče sam četvrti ili peti put trčao trku od Struganika do Mionice.
radi se o manifestaciji povodom dana Živojina Mišića, a iz istorije sam imao keca pa guglajte ako vas više zanima.
uglavnom on se rodio u nekom selu u brdima i od njegove rodne kuće do centra grada ima nekih 9.4 km
prošle godine sam to istrčao prosekom 3'54"/km, a ove godine sam stao tačno na 8 km i u tom trenutku sam imao prosek 4'04''/km, koji bi do kraja bio 4'05''/km jer sam držao nekih 4'10'' - 4'12'' ritam

nisam bio zadovoljan
NIČIM
krenuo sam onako kako sam mislio da je lagano jer je prvi kilometar oštar uspon, onda sam na zaravnjenju već prestizao zaletače i nizbrdo uhvatio neku poziciju koju sam držao sve do kraja
iza mene je nastala pustoš jer kad sam stao, i pogledao unazad, ceo pravac ulaska u grad je bio prazan, dakle čitav kilometar nije bilo nikog

ispred mene je neki u crvenim gaćama prešao nekog u beloj majici i otišao napred, pa sam tog u crvenim gaćama i jednog plavog stalno video na 200m ispred, dok je ovaj u beloj majici bio na 150 pa na 100 i na kraju sam mu prišao na 50-60m i delovalo je da trčimo sličnom brzinom taj predzadnji kilometar

ne znam, možda me je poremetilo to što nikog ne stižem
ili me je najviše omeo sat
da nisam ZNAO da trčim 4'10''/km možda bih bio super-zadovoljan što nekog stižem, makar tako malo po malo
ovako sam bio previše razočaran svime čime sam mogao da budem razočaran
pogledao sam na sat i video da sam prešao 7.93km i prosto osetio neko olakšanje, uraaaa evo predivne mogućnosti da stanem za 70 metara nakon što zaokružim cifru

nisam bio ni pripremljen unapred pa nisam mogao da se setim da li je trka 9.6km ili 10.6km kad ono eto bila je 9.4km.
možda da sam znao da je cilj na samo 1400m, možda bih i trčao do kraja
nisam bio u nekim baš bolovima, mislim, nikom nije prijatan poslednji kilometar ako si trčao tako ravnomerno bez previše čuvanja, odnosno svo čuvanje se pokazalo kao nedovoljno

tako sam nakon Brčkog (10km) i Mionice (9.4km) ove godine već uknjižio dve trke od 8km

tokom trke nisam uzimao u obzir ni činjenicu da sam zadnjih dana jedva trčao po par km dnevno i na svakom treningu "odustao", a želja za trčanjem mi se vratila jedan dan prerano pa sam u subotu ujutru otrčao 12km brdskog tempa a popodne se provozao biciklom 30km PLUS otrčao neki nemogući kratak trail kroz kamenolom

PLUS smo do Mionice otišli tih 20km biciklama, Lola na mtb-u a ja na onoj poniki sa 3 brzine i točkovima 26''

tako da, realno tih 10'' po kilometru što sam išao sporije nego prošle godine, od toga je deo jer sam imao predugu pauzu (u februaru prelom a u julu ova promena na poslu) a deo od te količine aerobika u zadnja 24 sata, dakle toh 10'' čak i nije mnogo, naprotiv još sam se dobro i držao

ali eto, nešto je presudilo, neko nezadovoljstvo

nekada sam imao taj nagon, tu strast, da se napregnem, da izvlačim iz sebe, da se dajem, da se trošim
sad nekako, trošim se do nekih 90% i kad treba izvući ono što je najteže izvući, samo mi FUĆĆĆĆ nešto probuši taj balončić volje i on se izduva
realno, jeste puno lakše sesti nego otrčati do kraja
gledam one ljude što su naišli 20 minuta posle mene, ćopaju, stenju, ali idu
zašto toliko trpe, nemam pojma
ja sve češće samo stanem, sednem, odmorim, i prošetam se do kraja
čak i na treningu
krenem na trčanje pa posle 500m uspona nastavim da pešačim
nekako mi je prijatnije

a nekada mi je bilo jedino prijatno da grabim napred
čak i kad je kamenjar 30% uspona ja "trčim" koracima od pedalj, nema hodanja
nešto se silno promenilo, neko ili nešto mi je ubilo volju
a bez volje teško da ima sporta, čak ni poštene rekreacije

postao sam luzer, ako dobro shvatam značenje te reči

mudža

ovo je bilo toliko smešno da sam u trenu poželeo da aktiviram fejs profil samo da bi što više ljudi moglo da uživa u vicu. naravno da kod mene ne dolaze samo starlete i čirslidersice, nego dolaze i tetke, tetkice, mame iz grada mame sa sela, ovakve onakve, dođu sa brkovima ko kraljević marko pa kažu došla sam da počupam obrve a ja ono u fazonu ko će ti primetiti obrve pored tako rasnih brkova sestro slatka.

danas dolazi bukvalno mudžahedin. znao sam da je upisano muško ime ali kad sam ga video na vratima samo čekam da digne majicu a ispod sav obložen dinamitom i da nas sve raznese kao splačine.

legao momak od nekih 30-ak godina i kaže ja sam dolazio kad je ona žena radila, ona meni dâ dva tufera od vate i ja to držim preko očiju jer mi smeta svetlost. oćeš suve oćeš mokre oću suve ja mu dam dva komadića vate i krenem da radim. bože blagi. on je trljao oči, šmrktao, kijao, mislim dolaze mi i muškarci svih profila, naravno samo 5% u odnosu na količinu žena, ali ono, otrpe, bože moj, kako bi se bavio sportom ako plačeš od svakog bola. od onih 95% žena samo svaka trideseta pusti kap u ćošku oka, i to je skroz naskroz normalna reakcija na bol kad nekom čupaš obrve, naročito one zalutale nisko na kapku.

i tako ja čupao i čupao, nikad kraja, on trljao oči, ona vata se rasipala i svu mu bradu našarala kao da su ga gađali šećernom vunom, kija stenje mršti se, e to što se mršti je najveći problem jer se skroz izobliče i zgužvaju obrve i nemaš pojma dokle da čupaš i kakva će linija ostati kad završiš. pritom mi je pokazao liniju koja je ladno kao kod onih tanjih ženskih, a ne kod većine uobičajenih koje vole prirodan oblik.

pored kose po zulufima i čelu tone dlaka kao morsku travu da si posadio, bradurina neka poluraspletena na razdeljak, brkovi pa iznad brkova po obrazima sve dlaka do dlake, zašto taj čupa obrve i kako je došao na tu ideju ostaće misterija.

utom zvoni telefon i baš Mama zove, pita šta radiš, rekoh evo oboje imamo posla, ja neke obrve, a tako sam poželeo da kažem EVO NEKI MUDŽAHEDIN MI JECA U KRILU A JA GA ODOZGO MAZIM I TEŠIM KAO KOSOVKA DEVOJKA :-D

da blog ostane sportski, u pauzi od posla sam ubacio nešto u kljun i zaleteo se biciklom do ruba šireg centra, da bih odatle otrčao onih mojih 4 x 800~900m uzbrdo. međutim pogodio sam crveni talas, pokušao okolo, izgubio nekoliko minuta, onda sat nije hteo da uhvati GPS i u trenu kada sam trebao da stisnem START shvatio sam da imam 50 minuta za taj trening koji traje oko 1h05, a kašnjenje nije dolazilo u obzir.

jednostavno sam se toliko oneraspoložio da mi nije ni palo na pamet da na brzaka izmislim neki PLAN B. mogao sam možda da lupim neke promene 300-200 ili 100-100 nebitno, i da u trku vidim koliko ću imati fore da uradim u tih 50-ak minuta. međutim bio sam toliko mnogo razočaran i rezigniran da mi ništa drugo nije palo na pamet osim da se onako u opremi za trčanje lagano provozam biciklom tih 50 minuta i da se vratim kući. jbg.

malkice

nešto sam malkice trčao, malkice vozio, i puno radio

par dana mi je ujutru vaga pokazivala malo više, sad opet onih 66

obzirom da sam ugasio fejs nisam u toku sa trkama eventima linkovima prijavama i slično

juče sam guglao treking ligu pa shvatio da nema ništa do sredine avgusta

onda tražio Half u tuzli pa video da su prijave bile do 05.07.

doduše ima i trka na 5km, to je možda i bolje od polumaratona, a tu se može prijaviti na licu mesta
ako je zajednički start možeš i produžiti sa polumaratoncima

sve više "kompliciraju" sa tim prijavama

ne znam ni da li ću jutros na neki mikro-trening ili večeras, ili neću uopšte stići, a kako ću onda znati sad koji ću maraton u novembru trčati

ovo gde sam išao zadnjih dana nisam nigde mobilni nosio tako da nemam ni neke primamljive fotke za ukras ovde

na ulici sam video plakat za manifestaciju Mišićevi Dani (neki tu vojvoda) u okviru koje je uvek bila popodnevna trka iz njegovog sela do centra varošice, to nam je sve tu na 20km

sada vidim da je trka u nedelju, tačnije piše Mišićev Kros i da je termin 10-12h

ako sve bude kao ranijih godina, onda bi u 10 trebao gore da ode mini-bus da nas odveze tih 10-ak km uzbrdo, u 11 bi trebao da je start a do 12 svi da se vratimo
ili je start u 10 cilj u 11 a proglašenja do 12?
bumo vidli

ipak je bliže od Tuzle, a ionako mrzim noćna trčanja

minimum

Postoji neki minimum da nešto bude "trening". Recimo ta Kamenica koja je na 20-ak km odavde, dotle sam desetak puta i trčao dužinu od 42km. A često odem(o) biciklama, i to je taj neki minimum. Nekoliko kupsera i blago valovit asfalt. 30 prosek ne bi trebao da bude problem. Danas sam u pauzi posla napravio bruto 29 prosek ali to je sa svim stajanjima na semaforima. Plus kad nosiš ciklomaster onda on odmah stane čim se točak ne okreće a ovo kad snimaš na Stravu samo minut prođe dok krenem nakon što sam stisnuo REC a auto-pauza baš i nije naročito precizna. Na +36 koliko je u bašti ispod dudova pokazao termometar nije mi se uopšte trčalo, ko zna koliko je na asfaltu. Nema veze. Nije ni ovo loše. Ili si se pokrenuo negde ili nisi.

bajk

obzirom da je umornim nogama lakše sedeti nego trčati, juče me je život poslao na biciklu. sat i po predvečernjeg kotrljanja. ajmo negde gde je hladovina i naravno svuda je vruće (36°) i sparina. na jezeru je pirkao vetrić ali i on vruć. poneli vodu iz frižidera koja je nakon 45 minuta naravno bila vruća. polivali se toplom vodom. eto ko je izmislio toplu vodu. biciklisti. u nogama ista ona balvanska blokada kao i na trčanjima. vozim 25 na sat a osećaj je kao da se naprežem za 32. nešto neće. to je tebi od štresa, reko bi onaj švabo. ne verujem u štress bajo moj, to je izgovor za slabiće. odavno nisam čuo reč slabić. odomaćilo se ono pička. čak i kad među sobom pričaju polupoznanici. eventualno par slova zamene tačkicama ili zvezdicama. pi... pi*ka. pa ne znam, tako mi još gluplje izgleda. tačkice su bolje od zvezdica. da li će sale potrčati do jeseni, kako će se ovaj period umora odraziti na brzinu i snagu, to su trenutna pitanja. u samo dve godine se izazov da istrčim "za kraj" još jedan maraton ispod 3h promenio u izazov halfa ispod 1h30. jesenas izazov možda otkliza u 5km ispod 20 minuta ili kilometar ispod 4 minuta. negde je neko otpustio ručnu koju je dugo držao, ili je izvukao kamen ispod točka i sad se kamion zaleteo nizbdo. dok ne počne da se prevrće iliti tumba, dobro je.

u velikom stilu

kako to reče Sara Renar, kada tonem neka tonem u velikom stilu
ali ja nisam Sara
ja tonem neprimetno i bez stila
juče jeste bilo +32 i nije ni bilo valjanog razloga za popodnevno trčanje, ali sam ipak pokušao
odvezao se biciklom uz reku, krenuo uzbrdo pa mi se noge učinile nešto posebno umorne
uprkos osećaju prvih 3.5 minuta širim putem sam otrčao brzinama koje zovem OK
staza je bila sva u travi i korovu pa sam oprezno trčeći neprimetno prešao u hod
ne bi valjalo zgaziti na nešto što bi se naljutilo ako ga nagaziš
onda mi se pak dalje nije ni trčalo
kao da mi je neko iscedio volju iz nogu
okrenuo sam polukružno nazad i na onom širem putu u hladovini počeo da merim koliki je koji deo uspona
našao sam segment od tačno 200m i par puta otrčao dole pa gore, dok nisam bio siguran da sam dobro izmerio
tako sam jednom na nekom brdu izvan grada uradio deset deonica a da nisam ni planirao
hoću da kažem, 10x200m je sasvim fin trening, ako ga uporediš sa 10x0m
ustrčao sam jednom jako, i pomislio pa zašto da ne, ovo uvek mogu
spustio sam se na početnu tačku, zaleteo se opet i na pola sam stao
jedna i po dvestotka je bilo to za šta sam imao volje
nekako je lepše šetati kroz šumu
onda sam se popeo skroz na vrh brda, malo posmatrao okolne planine sa jednog vidikovca, i lagano strčao nazad drugim odnosno trećim putem
ukupno oko 4 kilometra trčanja i možda isto toliko pešačenja
daleko od nečeg što bi se moglo nazvati Trening, ali šta je tu je
bar sam relativno odmoran za posao, a to je možda i važnije
ovo će ionako biti leto-od-posla a ne leto-od-trčanja, a naročito neće biti leto-od-bicikle kao što sam planirao zimus jer je za biciklu potrebno još duplo ili duplo-duplo više vremena nego za trening trčanja

gledano unazad sada mi je žao što u Rakovici nisam trčao do kraja
kad sam već uhvatio dobar ritam, koji god da je bio, i kad sam video da idem po 4'23'', nisam trebao previše da računam
kontao sam da je to 7-8 sekundi po km sporije od 1h30 pa je to ispalo 2.5-3 minuta viška, a zaboravio sam da je staza dva minuta kraća
i praktično sam bio na istom rezultatu od prošle godine, i mnogo mi je značilo da se uporedim, a u deliću sekunde sam zaključio da sam neprihvatljivo sporiji i odbio da saznam za koliko tačno
glupost

imao sam pre desetak godina neke tu krugove blizu grada koje sam trčao kao Tempo
svaki trening tempo trčanja je bio "hronometar" biciklističkim rečnikom
eto nakon puno godina bih mogao da nešto od toga otrčim kao "kontrolu"
nekad se to sve mazalo 4'/km prosek, a danas?
istina će boleti kao šamar, ali ne onaj od jačeg boksera nego kao šamar od voljene osobe
ako neko ima voljenu osobu, kao što je meni ta osoba rekreativni sport, onda će znati na šta mislim

nedelja

Za tri sata će društvance da krene na sljemenske krugove a ja i Žuga ni na more.
Tamo sa strane na blogu je odbrojavanje stiglo do nula dana i nula sati, a kad sam ga podesio nisam znao da će tašta da slomi ruku 7 dana pred maraton.
Prošle godine je bila dobra prilika za PLASMAN jer je staza produžena na skoro punu dužinu maratona, a sada su opet vraćeni oni stari krugovi od 12.5 km pa će biti "brži" maraton.
Pa je dakle bolja prilika za rezultat.
Kao one godine kada smo Veronika i ja, svako u svojoj kategoriji, istrčali norme za Boston.
Ja sam ionako oportunistički planirao da trčim trku od dva kruga, nadajući se da neće biti trojica bržih i da ću se jeftino dokopati praseta.
Baš me zanimaju rezultati, da li će biti tako kako sam zamišljao.
Zadnjih nekoliko dana sam što od umora (onog stvarnog, fizičkog) a što od pada motivacije skratio sva moguća trčanja. Pošao na 25 pa istrčao 19, pošao na 20 pa istrčao 3+3, pošao na 20 pa pretrčao 6+6, i tako.
Dani se razlikuju po tome da li mi se ne trči već od prvog koraka, pa je samo pitanje trenutka kada ću stati i preći u šetanje kroz neku šumu, ili mi se prividno trči s tim da je čista lutrija dokle će to trajati, i kada će samo nešto da uradi KLIK i da opet stanem na nekom lepom mestu i sednem da uživam u pejzažu.
U takvom stanju je debilno ići na trke, naputuješ se i pripremiš i spakuješ i šta sve ne, da bi tamo negde odustao a da ni sâm ne znaš zašto.
Tako da je bolje što se sve ovo desilo, možda sam se samo izvukao iz neke potencijalne blamaže i pravljenja majmuna od sebe.

Ono odbrojavanje sam promenio i sada računa preostale dane do Ljubljane. Zašto baš Ljubljana, nemam pojma. Valjda jer je mnogo ljudi voli pa da im bude "kao kod kuće" kada pogledaju blog. Meni se nešto nije svidela, nekako sam drukčije zamišljao tu trku. Ljubljana mi dođe kao malo veći Ugljevik, sa onom trasom kroz predgrađa. Više bih voleo da su 4 kruga kroz centar. Crikvenica mi je recimo lepša. Malo grad malo izvan grada a lepši je i pogled kad si uz more. I ona staza sa tri kraka, pa puta dva. Taman možeš u mislima da "prolaziš" drugi krug dok traje prvi, i da predviđaš da li si dobro rasporedio snagu. Možda prepravim odbrojavanje ipak.

dragstor

bome je juče bio natrpan dan. ujutru na sanitarni pregled pa nakon tog ceo sat ranije u radnju jer su nam u jednom uglu podruma zbog vlage otpale pločice. nakon keramičarskih radova trk kući pod tuš pa nazad na posao. par puta juriš biciklom do kuće ili bolnice da odnesem tašti mobilni koji je zaboravila. popodnevna kratka pauza na poslu je mogla da posluži za uobičajenu kratku vožnju ali je prošla u druženju sa krampom i ašovom i rastajanju od najstarijeg psa. nakon druge ture na poslu i večere smo prošetali 2 najmlađa psa a kad sam seo da predahnem zamišljeni odmor od par minuta se protegao na sat vremena. jedva sam uspeo da se podignem iz stolice 15' pred mrak i otišao na trčanje. bilo je izuzetno sparno tokom prvih 5km pa sam nakon toga napravio pauzu i uspešačio sledeća 2km. kad sam se popeo iznad grada nastavio sam da trčim putem osvetljenim 80% punim mesecom. posle sledećih 5km trčanja sam stigao na železnički most na 1km od kuće i taj deo lagano prošetao da bih se skroz rashladio i mogao odmah pod tuš. mrzim onu letnju grešku kad se vruć od treninga istuširam i odmah zatim nastavim da se znojim. kad sam seo da preslišam vesti sa društvenih mreža bilo je već 23h. već u 03 mi je mačka legla na leđa i počela da me masira ali mi je uprkos njenim najboljim namerama san ipak bio potrebniji. zombi-srpanj može da se nastavi, niko mi neće preoteti glavnu ulogu!

mlitavo

danas kao i tokom celog Jula ću puno više vremena provoditi na poslu, i svoje uobičajeno trudničko (!) radno vreme namiriti do punog, pa još i malko više.

naime juče smo na izletu imali takav peh da je Lolina mama (koja je inače po ceo dan dežurala u radnji) pala i slomila ruku :-(

kad smo sabrali stare + sveže obaveze na poslu i u kući, shvatili smo da ćemo morati da obrišemo znatan deo letnjih planova.

odmah sam javio da nećemo moći na Sljemenski (ispričavam se i zahvaljujem Organizatorima) a teško da ćemo bilo gde duže putovati još neko vreme.

ako ostane vremena (i snage) za trening biće lepo, ako ne - nikom ništa.
ali tu je dodatni punjač da mogu redovno da uznemiravam društvene mreže