БАЦК ОН ТХЕ ТРАЦК

kao što mu ime kaže (naslovu) vratio sam se na zadana podešavanja i sada me čeka uzbudljiv završetak januara

ima dosta najavljenih dvocifrenih temperaturnih maksimuma što me raduje, nadam se da neću pregoreti od uzbuđenja

gledam dužinu ovih reči koje sam gore otkucao, sve veća od veće, današnji klinci bi to napisali "ima dos najv dvoc t maksa"

i onda ti ostane čitavih pet sekundi slobodnog vremena da ništa ne radiš

ekonomija 21. stoleća

imao sam velike planove jer kontam juče sam se odmorio

rekoh idem dvajeskeca

pod tim mislim na 21km

možda čak i 21.1 - da zaokružim na polutinku

no prvo sam morao negde pored puta da sakrivam šuškavac jer je očekivano ali iznenadno otoplilo, a onda mi je nestao mobilni signal a ja taman pustio neki jazz'n'blues radio

zatim mi se svidelo što trčim sve brže pa sam razmišljao da li bih bio zadovoljniji da usporim i idem duže ili da nastavim ovako

pa sam zaključio da me brzina više raduje (čuj brzina) a i bolji je trening, pa kad budem jači biće mi lakše da idem duže - jel tako - tako je

i tu sam okrenuo na 5.5km pred prvi malo jači kupser, skotrljao se nizvodno na početnu tačku (3km od kuće, tu sam ostavio biciklicu) i do kraja mi je prosek sišao ispod 5'/km

otprilike postoje ta dva intenziteta koja znam, kada trčim u hokama koje imaju 927km onda pred kraj spuštam ispod šestice, a kad trčim u ovima koje imaju 177km onda spuštam ispod petice
moram naći neke u kojima ću spuštati ispod četvorke, mada je obzirom na trendove više verovatno da ću naći neke u kojima ću spuštati ispod sedmice

imam još 6 dana i fali mi 60km, taman

šest :-(

bilo je to nakon jednog od mojih desetak ili više plitvičkih maratona, stajali smo čekajući svoje proglašenje i ćaskali

janković je bio pomalo zbunjen, kao i obično sa nekom novom ženskom kojoj je pokušao da me predstavi i u trenu je zaboravio kako se zovem

(to je bilo nakon što sam pobedio sljemenski tako da možemo pretpostaviti da me je odlično znao)

- ovo je... 

i to je bilo sve dokle smo stigli

utom ja upadam u reč 

- đuro kodžo, proslavljeni bosanski maratonac!

malo se svi smejemo jer đuro upravo stoji na podijumu

pokušavajući da odgonetnem razmere njegove zbunjenosti, pitam ga - koliko piva si popio?

šest - odgovorio je nekako smeškajući se poput onog kerića iz meme-ova koji drži šape preko očiju da prikrije stid, s tim da je on istovremeno bio i ponosan svojim kapacitetima da popije, malo manje onima koji su zaduženi za memoriju i koncentraciju

e tako sam i ja krenuo jako žustro danas, delovalo je da će mi prosek biti super, onda sam skontao da je u predgrađu gust smog pa sam prešao u hajk da baš ne dišem na sve cilindre, i tako sam uzhajkovao 3km u lep čist vazduh na vrhu uspona, i odatle lagano strčao nazad u grad

tako sam skupio prva 2 km trčanja i poslednja 4, između imam 3km hajka, a pre i posle svega imam po 1.5km biciklom kroz grad, čitav triatlon

svakako sam imao dosta "rezerve kilometara" a dan je tek na pola, pa postoji mogućnost da i posle posla nešto km dodam, mada je verovatno bolje da se pričuvam za sutra

lopovskih 12km :-)

u stvari, ne može se reći baš da sam bio LOPOV nego onako, sitni prevarant

kao kad pretrčiš izvan pešačkog, to ne zovem prekršaj nego nestašluk :-)

no ovo sitno varanje nam je ovde u gradu ušlo u deenka, zbog konfiguracije terena

naime imamo taj voz koji ide prema jugu (pruga beograd-bar) i prvih 30-ak km se penje do jednog prevoja, a prevoj je praktično u tunelu dugom 5km, i ispred i iza tunela imaš dve stanice gde izlaze planinari i trekkeri u svoje akcije, pa dalje u brdo

hešteg #omiljene_destinacije

e isto tako, oni malo ambiciozniji od tih stanica, ili od druge dve koje su još bliže gradu ali još uvek međ bregima, dotrče nazad u grad i tu uglavnom ubodeš par stotina metara uspona jer nije sve čisti spust, i nekih 500-600m spusta.

no svejedno upišeš 20-ak km trčanja, nema veze što je pretežno nizbrdo

tako sam i ja u danima kada sam onako polu kljok polu bljak, iskoristio neke uspone da se popnem peške sa zaustavljenom štopericom, tako mi uzbrdice ne ulaze u prosek, i evo i danas imam 12km trčanja sa nekih par stotina metara hajka uzbrdo, te sam 2-u-1 i poštedeo nogice i izbegao spore kilometre koji kvare prosek

no 12 je 12, obogaćenih suplementima

naime juče sam kupio kofein karnitin i kreatin (sve na K), jedino mi fali kolagen no toga ima u koži od haringe, a bogme i praseta (pardon, krmeta)

danas idem i po pihtije zbog glukozamina, da se potpuno regenerišem

gornja manja akumulacija se zaledila i izgledala bi skroz lepo da neki debili nisu pobacali po ledu kamenje i flaše, da provere koliko je led tanak odnosno dubok

ne lipši magare do zelene trave

heh kako sam bio ponosan kad sam juče ukucao u excel novih 11km i stigao do 94 pa mi do kraja meseca fali samo 10.3 dnevno!

a tek posle današnjih ranojutarnjih 14, ohohooo stigao do 108 i sad mi fali samo 89 za narednih 9 dana, e ovo je već gušt gledati i diviti se

napokon sam otišao do tzv. južne obilaznice u izgradnji da vidim da li se (haha) išta promenilo i naravno da nije, izgradnje nema nikakve a jedina vizuelna promena je što odnekud dovlače višak zemlje i tu u nekom ćošku istovaruju jer nigde bliže gradu nemaju gde da je se reše, verovatno kad kopaju podrume za nove zgrade

zelena trava iz naslova se odnosi NARAVNO na prognozu jer se po ko zna koji put ponavlja situacija da nešto čekam, a to nešto je NARAVNO neko imaginarno sunce koje "evo samo što nije", no svako obećano sutra se pretvori NARAVNO u "malo sutra" i tako ja, kao da sam stavio šarene naočare, svakog dana gledam u sivo nebo i u sunce koje "evo sa'će" no umesto samo oblaka (juče) danas je prvo stigla i magla (rano jutro) i čak i neka susnežica nešto kasnije /-;

no dobro, mic po mic PIŠE da će da otopli, već malo tanji donji deo trenerke dosta znači, da ne pominjem odsustvo šuškavca pa makar i ovog wind-stoppirajućeg, jer onaj osećaj trčanja u duksu uvek vuče na blizinu proleća

šteta što sam se istuširao jer tačno mislim da sam mogao u pauzi posla još nekoliko laganini kilometrića otkaskati!

za ilustraciju opet KEJ ali ovaj put nizvodno, juče sam trčao po donjem nasipu a jutros nešto malo po gornjem

ovde delom postoji i trotoar/nogostup/šapostup

štednja i zalihe

ako mislite da sam hteo da pišem o evrima...

pa u pravu ste, hteo sam i ja ali ipak neću

nego ću o jednoj drugoj štednji

ništa lepše nego kad ti zafali a ti posegneš u zalihe

čega?

kilometara

dobro ajd, metara

obzirom da sam svojski rešio da se bijem (protiv kilometara i prošlogodišnjeg skora) do kraja januara, dobrodošlo mi je jučerašnjih 200m viška jer sam slučajno pretrčao 12.2km

jutros sam "morao" da držim ritam od planiranih 10-11-12km dnevno no negde sam se zeznuo jer sam (mislio da sam) ustao dovoljno rano, no negde se izmigoljilo deset po deset minuta (nisam baš morao da nakon pola doručka domućujem home made linoladu od meda kakaoa i oraha) i odjednom je ispalo da imam tek nekih sat vremena fore

priželjkivao sam da odem kroz industrijsku zonu jer odavno nisam bio na toj strani no to je nekih 13+ km a ja sam bio u režimu trup-trup laganog tempa što znači da sam morao da skratim

ionako nisam znao kakve će mi noge biti nakon jučerašnjeg kambeka

ukratko - nikakve :-)

zaleđena zemlja pored reke, nije da volim maksimalnu temp. od minus dva ali barem nigde nema blata

iskoristio sam priliku da slikam jer mnogima nije bilo jasno šta je to KEJ koji tako zovemo, nije baš da pristaju neki čamci

jedva sam se pomerao brže od 6'/km, iz nekog razloga sam trčao sitnijim bržim koracima kao da sam tako pokušavao da se zagrejem

na kraju je ispalo 10.6km, u excel dodajem 11 jer imam zalihu od juče a sutra ću natenane nadoknaditi tih preostalih 0.2km manjka

praznici ćao

 tri crkvena jubileja zaredom, ko će ih pohvatati

prvo je bio neki zimski krstovdan koji se tako zove jer već postoji jedan u jesen

 zatim bogojavljenje poznato po tome da se tog dana tradicionalno u reci pliva "ko prvi do krsta" no to je upropašćeno jer se nadmetanje umesto "sporta za sve" pretvorilo u cirkus pa svake godine nađu neku cajku da se skine polugola i smoči i onda je ovi vaterpolisti puste da ona "pobedi" (prevrćem očima) 

da mi je samo znati ko je prvi došao na tu idiotsku ideju i kome je nastavila da se sviđa, i zašto

i na kraju jovanjdan koji je danas, neko vreme smo išli kod rodbine na slavu ali smo tokom korone prekinuli i nikad nismo rešili da se vratimo na staro jer uostalom ni mi ne slavimo na taj način pa je glupo igde ići ako neko ne dolazi na uzvrat, to ti je kao u ligi šampiona

ja sam se konačno vratio trčanju i sada sledi kratak osvrt na to koliko sam štete napravio i da li je uopšte popravljiva

elem opet će da bude frka u nadoknadi jer imam samo 83km a prošle godine u januaru 197km što znači da nakon jutrošnjih 12km (hrabro, nema šta!) imam još 11 dana januara na raspolaganju a fali mi 115km da bih pobedio prošlogodišnjeg sebe, dakle trebao bih svakog dana da se vrtim oko 10-11km što ne deluje nemoguće za moje noge, više je problem za mozak

garmin se naravno zaleteo da mi smanji ve-o-dva-maks za jedan poen, još sam dobro prošao što je ipak samo jedan

raspad

ovo je već prešlo svaku meru dobrog ukusa

krenem e-bike-om da napravim mikro krug oko grada i da u povratku svratim u lidl, pa obzirom da mi se sve učinilo dosta suvo (jer je mraz do podne pa nema kad da se odledi blato) nastavim jednim kratkim prekidom makadama

tu primetim da su posuli taj put nečim, kao da su ga uravnjavali (?) i u trenutku pomislim da je to što se pretvorilo u blato samo trenutni deo od par desetina metara a da će kada zaravnjenje ponovo pređe u blagi uspon sve da opet bude suvlje i prohodnije

mućak

što sam dalje išao blata je bilo sve više i da bih ograničio štetu na samo 100m a ne na celih 800 ili koliki je već prekid, okrenem nazad, rekoh bolje je na bilo koju drugu stranu, danas nije dan za ovu avanturu

vraćam se nazad, blato gnjeca po gumama, spada na sve strane, totalno sam za$ran sa svih strana, rekoh posle ću skrenuti u neku livadu pa malo kružiti po travi da se to sve obriše

u tom času KRK TAK KRAKKK nešto rnda u zadnjem točku i lanac kao zastane, rekoh spao je
pedale ni napred ni nazad, no nakon malo pokušaja da prešaltam opet se nešto okrene i opet se zakoči, rekoh čim izađe, iz blata pogledaću šta je i namestiti lanac gde mu je mesto, nemajući pojma gde se i zašto mogao zaglaviti

kad sam stao, IMAM ŠTA I DA VIDIM

menjač je skroz ispao sa neke osovine, visi na svojoj sajli i pride se upleo u žice skroz preskočivši sve zupčanike

malo se i iskrivio

šta god da je puklo, popravke nema a naročito na licu mesta, no odavde mi je ka kući pretežno nizbrdo a zadnji kilometar ću pregurati

ili ću da stojim na jednoj pedali a da se drugom nogom odgurujem kao na trotinetu

no u nekom času skontam da e-bike "radi" iako lanac nije spojen na zadnju glavu jer je spao i sa prednjeg zupčanika

mislio sam da mu je jedini senzor baš u zadnjem točku, a zašto reaguje kada okrećem pedale u prazno (dok se lanac vuče po zemlji) ostalo mi je nejasno

tako okrećući pedale kao moron tojest praveći se da nešto kao "vozim" sam ipak stigao do lidla i nakon toga do kuće

oprao blato, ostavio biciklu da se ocedi mada će do jutra lanac da se zaledi ali otopiće se opet na suncu ako temperature pređu preko nule

dakle moram po podrumu tražiti neki stari menjač da ga nasadim na mesto ovog pokojnog
ako ne nađem, imam jednog na buvljaku koji će imati nešto slično polovno jer je ovo malo drukčiji tip montaže od klasičnog mtb

od sutra opet na trčanje, bože zdravlja, prošla su me leđa od lopatanja i bezvoljnost za trčanje pa sam se valjda dosta nahajkovao do proleća

vožnja

bio je plan da odemo autom do te varošice 20km odavde da ne bismo biciklama na nula stupnjeva, pa da odatle ja dotrčim kući ili eventualno nekom kombinacijom trčkaranja i hajkovanja napravim izlet po okolnim brdima, jer se sigurno ne bih peške vraćao magistralom.

kad smo stigli tamo eto iznenađenja, ona kuja na groblju se pojavila posle par nedelja sa sisicama kao krofnicama, u prevodu negde se oštenila a mi smo joj naišli kao kec na desetku sa velikom konzervom onog gulaša za pse.

dok je lola napravila polukrug nekim zaleđenim puteljkom da nahrani još dva kerića ja sam produžio kilometar do benzinske da je tamo sačekam jer taj puteljak tamo polukružno izlazi, i tu na pumpi pronađem (tojest pronađe ona mene po nalepnicama na autu) ženu čiju je majku frizirala lolina mama pre 50 godina i tako se fino ispričasmo.

naime druga radnica na pumpi je pitala "jel ti to popravljaš bicikle" (verovatno će joj letos nešto trebati) pa sam objasnio da su nalepnice jer smo godinama vozili trke i tu se ova druga uključila i pitala da nisam ja taj i taj, eto rekoh seoski selebriti ne može ni benzina da natoči a da ga ne salete obožavateljke.

kad sam napravio pola polukruga prema loli, na kraju sam je doveo do pumpe što je opet najviše obradovalo tu su-radnicu koja je već sa 50 metara povikala "evo ga doveo je Bosi Lolu!!!" na šta su se ove dve izljubile prepoznale i site ispričale o starim danima detinjstva jer su se družile i posećivale paralelno sa majkama.

na kraju smo odlučili da se provozamo novom Brzom Cestom koja ide uporedo sa magistralom pa smo otišli kontra smerom od kuće još 15-ak km čisto da vidimo kako izgleda, onako turistički, pa smo na kružnom toku okrenuli nazad i celim putem prošli i u drugom smeru, uz pokliče kad god primetimo neki marker na magistrali kojom smo pičili celog života 

- eno je Sanjina kuća! 

- eno kafane Velika Srbija! 

- eno ga Kaolin! 

- eno ga putić kroz Slađino selo! 

- eno ispod podvožnjaka gde su one kuće, Milica je rekla da je njena zadnja do Rabasa (reka)

- eno gore pored onog repetitora sam ti pričao da sam jednom prošao MTB-om

- evo ga put za plavi most

i tako pola sata :-)

arahi 8

pojavile se neke patike na akciji pa sam odmah pohitao da ih naručim obzirom da kod Hoke nema greške sa veličinama (45 1/3 plus minus par milimetara) no u zadnji čas sam se setio da pitam Vešticu kome su namenjene (stability!) pa je ispalo da ih mogu uzeti jedino za šetnju i paradu a za to već imam jedne :-(

pa sam teška srca odustao.

jedino ako ih DODATNO snize, e onda ću ih uzeti kao "nove za šetnju i paradu" a ove što su mi sada za paradu ću početi da nosim na trčanje jer su mi skroz odgovarajuće za laki trail, ali su previše najs i bjutiful da bih počeo da ih rabim za to za šta su namenjene.

sanjao sam neku biciklističku trku, tojest prvo sam u zadnji čas primetio vozeći biciklu da je u krivini mokro, malo sam izleteo pored puteljka u travu da se ne bih poklizao i nekako odmah zatim sam stao jer je naišla biciklistička trka pa sam ljudima vikao klizavo klizavo no oni su svejedno padali kao sveće.

dakle čak ni u snu ne umem bolje nego da budem potpuno beskoristan.

sinoć sam špartao godinu unazad u excelu novi kalendar/rokovnik gde sam upisivao HRV tokom noći i takođe onu drugu vrednost koja se ne vidi na satu nego samo u aplikaciji a to je 5'max HRV, za koji Veštica kaže da većina garmin korisnika uopšte ne skuži taj podatak.

tako sam pola dana čitao o tome čemu služi jedno a čemu drugo i kako tumačiti kada opadne jedno naspram kada padne drugo naspram kada padnu oba.

bogme zanimljivo štivo, i jednako bespotrebno jer ne možeš živeti ciljano da bi ti određeni parametar tokom sna bio bolji - na nama je da mučimo telo a na njemu je da plače i da se žali kroz razne aplikacije.

dajte nam para(simpatikusa)

krenulo je i jutro da se pomera ali još uvek mrljavo

u narednih deset dana, izlazak i zalazak će sa sadašnjih 

7:12 - 16:28 doći do 

7:05 - 16:40

što znači još 7' svetla ujutru naspram 12' uveče

od najkraćeg dana u godini odmaći ćemo desetak minuta ujutru i 40-ak uveče što dosta znači popodnevnim tipovima no takve gotovo ni ne poznajem jer većina trenira kad je već uveliko mrak a samo retki uspeju u toku dana

da je leto i toplo, ovo bi promenilo život onim frendovima koji koriste svaki minut nakon posla, u firmama koje rade dve ili tri smene (06-14 ili 07-15) pa odmah po dolasku kući naskoče na biciklu i odvrte 30-ak km, no to što je moglo u novembru nešto baš i ne pogađa ovaj trenutak jer je nakon ona tri sina (sećate se, veliki sneg kao nezaštićen sehs) bljuzga pa led pa crni sneg - sada stigao i četvrti, a to je laka močvarna poplava na sve strane, sa potocima koji doslovno svuda šibaju popreko svakog većeg srednjeg i manjeg puta/ulice

sa Vešticom sam "u sitna crevca" (izreka za previše detalja) razglabao i simpatikusu i para- mu bratu, koji je zadužen za HRV koji mi se pomalo pokarabasio ovih dana nakon jednog euforičnog perioda kada je WOW podivljao u visinu a sada se nekom logikom prizemljio ka donjoj liniji opsega što me je donekle pokolebalo u tome koliko zaista dobro podnosim ove zimske čarolije.

sledeći magistarski rad će mi biti - Uticaj Lopatanja na Parasimpatikus i Kretanje Maksimalnog 5-minutnog HRV tokom belih noći zimskih čarolija.

šredingerovo g0vn0

morao sam nule (0) umjesto o (o) da mi ne bi neki algoritam naplatio kaznu i zabranio pristup internetu, te mi naljepio 6+ etiketu na influenserski sadržaj.

nakon svih mogućih nedaća pogodila me i još jedna do sada neviđena, A EVO I KOJA.

juče sam normalno ustao, doručkovao, spremio se na hajk jer sam znao da zbog leda nema trčanja (a od trake sam odustao, jer lako je kupiti ali ko će to za par godina prodavati kad me prođe ćejf) i vratio se, otišao na posao, spremio se na e-bike da odvozam onaj krug od 45km na kojem mi je cela godina prošla. 

ti psi koje hranim(o) su već porasli no još uvek poludivlji, nemam pojma da li ih i ko hrani kada mi ne navratimo, raduju se kao da znaju samo nas, još malo će u vrtić, školu, vojsku, zatvor, rat, a mi ih i dalje hranimo, ne znam ima li ova priča kraj ali taj predeo mi je već na nos izašao.

elem popodne sam se setio, ček ček, da li sam ja jutros srao?

jer sve se nešto sećam da sam čekao čekao i da nisam dočekao.

da li je moguće da sam odmah ujutru utrčao u wc kao i svakog jutra odmah po buđenju, obično imam i mali dodatak pred trčanje no nije obavezan.

KAO DA GA SE NE SEĆAM.

jednom u godinu dana se desi posle velike dehidracije, vrućeg maratona, 7 sati na bicikli, da bude pola dana zadrške, uspori se peristaltika, organizam krene da cedi svaki molekul tečnosti pre nego ga otpusti u otpis, pa proslavim istovar tek negde posle užine ili u rano popodne.
ali da sam ga nakon laganog dana sa nešto hajka i jedva 2km trčkaranja propustio, mala je verovatnoća.

koliko nešto može biti automatsko da ga toliko zaboraviš?

popodne ništa, uveče ništa, predveče već kad sam se spremao da zauzmem busiju pred teveom, prdnem dva tri puta ali onako mirišljavo, ništa inflagrantno.

nemoguće da nisam srao celog dana, baš nemoguće.
a nemoguće da sam srao ali da se ne sećam.

što bi reko šredinger, možda je u crevu a možda je i otišlo ća.

moram postaviti kameru u klozet da bih sutradan mogao da proverim dokaze.

godina nova

nije bilo puno petardi

valjda su se rasprodale dok su popovi dočekali svoj datum

treba sve trke tako praviti

13 dana nakon sljemenskog maratona, SRPSKI SLJEMENSKI

13 dana nakon NYCM, СРПСКИ ЊУЈОРШКИ

molim lepo, ako već plaćam startninu

jutros sam imao mali defekt organizma a da ne znam zašto

probudio se neodmoran, sa bolom u leđima

a juče ništa netipično

HRV mi je najniži u zadnjih mesec dana, kao da je onih 16km tempića bio neki udarnički zahvat

piše i da sam slabo spavao, kaže previše vremena bio budan

jesam se probudio nekoliko puta ali po par minuta, ne pamtim da sam nešto bdeo

kako garmin to računa, niko ne zna

no ono što je pogodio, pogodio je

spremnost za trening skoro pa nikakva

onda sam otišao sa kučetom sat vremena u šetnju

nadisao se smoga, usput sa Vešticom pričao o vrsti maske koja pomaže, treba neka specijalna iz autofarbarskog šopa koja filtrira to što treba

još uvek me boli dupe od onog ateriranja na led, dodaj leđa, smog koji je ubio volju za brže disanje, i na kraju sam odlučio da iskušam sreću na e-bajku

nit rikaveri nit trening, nit commute nit izlet, od svega po ništa

istraživačko biće u mom malom organizmu je dobilo dopamina spoznajom u kakvom su stanju ceste, koje su manje očišćene a koje još manje

pa operi biciklu pa naseci limun pa promeni čarape pa nazad na posao

bele noći

prednosti snega možeš brojati na prste a mana ima na tisuće.

jedna od tih par dobrih strana je što je noću svetlije, nema više crnih noći nego se uvek nekako sve pomalo vidi.

mrak dolazi sve kasnije, evo zalazak je već od 16:02 stigao do 16:23 no to mi puno manje znači od izlaska sunca tojest svanjivanja.

nasuprot večeri, jutros je izlazak naciljan na 7:14, što je gotovo nepromenjeno već mesec dana :-( 

od 02.01. do 06.01. je izlazilo u 7:16, a istih ovih 7:13 je bilo još 22.12. što znači da se kasni mrak ujutru protegao na čitave tri nedelje (tyedna).

a u 7:00 će svanuti tek prvog februara!

nadam se da će se dotle istopiti sve što se ima istopiti, jer ovaj Beli Božić koji su svi toliko priželjkivali nam je ostavio za sobom tonu probave, ovo je kao kad se napiješ mleka pa dobiješ proliv, eto u šta se ta BELINA pretvori.

ili još slikovitije, uživanje u snežnom božiću je kao nezaštićen seks.

prvo se volite pa se posvađate pa zaratite i taman se poblokirate na svim mrežama a ono zakmeči ili još gore dobiješ vest "rodila sam muške trojke".

e to su ti u prevodu tri sina Crni Sneg, Led, i Bljuzgan.

veju veju božićne pahulje, ali posle vejanja nema kajanja.

jutros od mene 16 laganih km, isprobavao sam nove slušalice (akcija sa 5000 dinara na 2000 + iskoristio max poena u gigatronu pa su me izašle 1000 = 8€) i bolje leže od starih + nemaju onu udicu preko ušiju pa im naočari tj drške ne smetaju.

to što se nešto zove magistralni put ka bosni ne znači da je nužno očišćen pa je na mestima jedva provirivao asfalt između onih tragova od nabijenog snegoleda.

ledeno doba

nije me nešto jurila Zima do sada ali danas me je stigla.

za razliku od euforičnog Tempića prekjuče, kada sam biciklom krenuo na drugi kraj grada i odlično se proveo, jutros je razlika bila minimalna ali kapitalna.

umesto +2 bilo je -1 i ja rekoh čudna mi čuda to je isto ali, nije isto.

sve je bilo zaleđeno, okrenem biciklu odmah sa ulice i vratim je tih 40m kroz dvorište na njeno rezervirano parking mesto.

obučem deblji donji deo trenerke i odem na hajk.

ne da se nije moglo trčati nego se jedva i hodalo.

posle 9km sam imao jedva 4 km/h prosek.

no to je već kraj hajka, haj krajka, ali incident se dogodio negde u šestom kilometru.

glavni putevi i ulice su još i poluOčišćeni, ali sporedne ulice ajme.

to je doslovno samo bivši ugaženi sneg koji se pretvorio u led i na sve strane ljudi šlajfuju i proklizavaju, jedini spas je ako je neko posuo pepeo od loženja pa napravio nešto malo "grip"-a za gume.

ja u salomonkama kojima se gumeni đon posle 15 godina pretvorio u neku krtu plastiku (ne znam zašto mi je žao da nosim neke druge trail patike a imam ih 3 para gotovo novih) i dok sam skontao da je taj korak preko granice klizavosti, TRAS. 

tačno na onaj deo gde se daju injekcije, bol je bio toliki da sam minut pritiskao u panici da će mi se pojaviti hematomčina poput lubenice.

nekako siđoh do glavne ceste pa sam odatle u očaju (tj pokušaju da se zagrejem) trčkarao 2km do ulaska u centar grada.

dakle prvo mi je propalo trčanje pa sam morao na hajk a onda mi je propao i hajk pa sam morao malo potrčati.

za sutra se moram bolje organizovati, već sam skužio kuda su čistiji tj suvlji delovi grada.

dosta (bre) te vode!

blog ide kao film Memento, od iza ka ispred, eto za promenu.

na kraju svega sam pustio na radio garden neku classical jazz stanicu i u tosteru (Silvercrest iz lidla) dopekao ostatak pečenog kikirikija (iz lidla) koji se malo ugnjecao u špajzu i izgubio onu krckavost, no svakako ću i ovih poslednjih 200g da rastegnem na još dva meseca, i to je od mene sve što se tiče kikirikija, nakon što sam posle 30 godina gutanja saznao da su besprekoran izvor omega-6 i đubrivo za visok LDL.

posle bezalkoholnog (iz lidla) mi je lola ostavila na dnu flaše malo valjevskog "evo ti da se zasladiš" ali nije to ona zbog mene nego da bi umesto ta tri i po gutljaja piva imala alibi da dokrajči praznično mirišljavo vino (takođe iz lidla of kors).

centralna tačka ručka su bili prokeljčići (keljćići pupćarćići) zbog kojih sam se juče oduševio kad sam ih video (u lidlu naravno) no problem je bio što nisu smrznuti pa nisu mogli zajedno sa ostalim povrćem (jer bi se pretvorili u kašu) nego je trebalo prvo skuvati zaleđeno povrće (iz lidla) pa tek pred kraj dodati pupčarčiće (iz lidla), no kuvala je lola a ne ja tako da se nisam posebno namučio. 

ne postoji ništa na svetu što ne izleče topao tuš ili dobar seks (ili pivo, no to ćemo posle), ali pošto se radilo o nožnim prstima i donekle ušima (uho + uho, ne vaške) ipak sam se opredelio za tuš.

usput sam uspeo divno da se smoćim (danas je dan za purgerštinu) jer sam na tri mesta kroz sneg ugazio u potoćić, i da nisam imao vunene čarape koje sve to drže "na distanci" verovatno bih morao da pozovem taksi do kuće, ili da rizikujem promrzavanje i amputaciju nožnih prstiju. (otud naslov)

nakon izlaska sa kerom gde smo po naselju tražili drugog kera kojeg je neka žena izgubila na putu do-od prodavnice, skrenuo sam u avanturu i napravio neki sumanuti krug kuda mi nikada nije palo na pamet da se može proći, a još uvek na samo 5-6km od kuće.

svakako nisam ni hteo da se negde zalećem obzirom da bi bilo nemoguće jer sam već sinoć jedva hodao od silnog leda a jutros je bilo čak malo i gore (ako može gore) jer je po celom gradu preko leda palo par mm prhkog snega, dovoljno je da ga pogledaš i već si pao.

garmin mi je jutros pod stavkom "spremnost za treniranje" stavio nešto maltene ispod nule, kao da je greškom prebacio na jutarnju temperaturu.

vode nam dajte

kad vatreni znak traži vodu to uglavnom ne znači da je pregoreo nego da mu se smučio život suprotan ambicijama pa eto, dočekah i vodu.

belo govno je postalo providno govno, doduše ako gledaš u magistralu, a ako skreneš pogled u stranu naravno je sve belo po njivama i šumama no ja sam se trudio da ne skrećem pogled :-)

a ni vode po putu nije bilo previše.

svanulo je +2, dok smo doručkovali bilo je +3 ali nekako MLAKIH +3, jer nekad uz jak severac tih +3 može da deluje kao -3 a jutros sam u tankom šuškavcu prošao biciklom na drugi kraj grada bez ikakvih problema glede produvavanja, baš onako ležerno kao da je +8 (gle preokreta!).

očekivao sam da potrčim prvih 500m kroz gradski park no tamo me je umesto očišćene staze (brate mili zar im ni sedam dana nije bilo dovoljno?) dočekala bljuzga pa sam prošetao taj deo taman dok pohvatam satelite i namestim slušalice. evo dokaza:

izašao praktično na ulicu no mali saobraćaj mi se lako prilagodio pa sam lako pobegao taj prvi kilometar gde sam realno i smetao saobraćaju jer je trotoar pod snegom pa sam morao da se pravim da ga uopšte nema.

krenulo mi je oko 5'/km ili malo iznad jer mi je taj prvi deo do okreta naravno uzvodno (okret mi je 30m iznad starta/cilja s tim da između imam dodatnog gore-dole) i okrenuo sam na 6km sa nekih 5'03" a vratio se malo brže tako da sam završio 12+ km negde oko sat vremena.

garmin je nastavio da mi smanjuje vo2max a da nemam pojma zašto, no odavde dalje moram na neku stranu: ili postepeno dizati brzinu na 1h, ili produžavati trening na 5'/km dok ne stignem od 12 do recimo 21km, ali o tom potom, daleko je proleće.

myth busters

ne znam kako vi ali meni ništa ne smeta kada umesto guglanja sve više koristim AI za čak i neke "obične" nedoumice, iz prostog razloga da mi sve više paše da dobijem smislen i pitko sročen odgovor u vidu gotovog proizvoda, umesto da pretražujem desetine izvora i među njima probiram šta mi deluje logično, šta ne, šta problematično, šta previše imndividualno.

evo danas sam dobio neki kandirani đumbir pa iako mu je to kandiranje (valjda kuvanje u šećeru, u boljem slučaju, ili u glukozno-fruktoznom sirupu, u verovatnijem scenariju) oduzelo malo one ljutine i smekšalo dojam da žvaćeš korenje, ipak mi je delovalo previše slatko (doduše već godinama mi je sve preslatko) pa sam uz svaki komadić veličine recimo badema, koji sam pregrizao na trećinu kao dovoljno za poslastičasti zalogaj, dodao po polovinu očišćenog oraha, i tako dobio nešto prihvatljivo, nit gorko nit slatko nit masno nit ljuto nit tvrdo nit mekano.

pa sam zbunjen tolikom slatkoćom potražio porvtrdu da je to ipak više slatkiš nego suplement (ha) kao što sam nešto ranije pretražio i postoji li ikakav konsenzus o upotrebi organskog sirćeta divlje jabuke za poboljšanje LDL/HDL statusa i eventualne dobrobiti kod mršavljenja i naravno kao što je i kandirano NEŠTO slatkiš a ne nutri- vredna namirnica, tako je i ovo šarena laža od koje ti može biti nešto (a ne zna se šta) u organizmu 1% bolje a možda i neće, pa ti izvoli kiseli zube ako već ne piješ razređivač.

danas je poslednji dan lopatanja, ovaj put više leda a manje snega nego prethodne nedelje, od sutra kreće posao pa valja očistiti i ispred ordinacije, i tak. 

nakon poslednjeg od etapnih hajkova (uglavnom 12-14km) je lepo legao Slavski Ručak, nestalo je pečenje, nestala ruska salata, jedino je ostalo bezalkoholnog piva jer sam onomad ispraznio lidl i kupio tri paketa x 24 kom.

malo je otoplilo pa nakon nekoliko bez trčanja sutra priželjkujem neki tempić ako bude mlako jutro (barem +3 do +5)...

uzbuđenjima nikad kraja...

"Na severnoj strani Rtnja, na stazi poznatoj kao Sitna stena, spasioci Gorske službe spasavanja Srbije uspešno su realizovali još jednu zahtevnu akciju. Prema prvim informacijama, tri osobe su se izgubile na ovoj planini. Planinari su skrenuli sa obeležene staze i nisu bili u mogućnosti da se na nju vrate usled iscrpljenosti i smanjene vidljivosti."

u duhu ljubavi i božićne tolerancije moram da zaključim da je svet definitivno postao nesposoban i debilan, sveZnajući i sveHrabar i nadasve sveSamoPouzdan.

gde je nestalo staro dobro pitanje "a možda sam ja ipak pomalo glup?" ili nedajbože nesposoban?

ide tekst:

Epistemologija se oduvek bavila pitanjima koja se tiču prirode, obuhvatnosti, izvora i ispravnosti saznanja. 

Centralna pitanja epistemologije su:

(1) Šta je saznanje - koja je to korektna analiza ili definicija koncepta saznanje?
(2) Šta sve obuhvata naše saznanje - od kojih sve stvari potiče naše saznanje?
(3) Koji su to izvori saznanja - na koji način je stečeno određeno saznanje?
(4) Postoji li iskonsko saznanje?

dakle u viber grupi je Cile rekao da na Rtanj zimi može i po mraku, a Cica je rekla da joj je to bio najbolji provod bez štapova i kompasa.
na forumu je Mile rekao da je bolja severna strana jer nije jedna dosadna nagnuta livadetina poput južne, a Mica je rekla da možeš i u japankama pod uslovom da imaš čarape od merino vune.

na kraju je grupica planinara shvatila da Rtanj sa severne strane nije "Cile-Mile" a najstarija članica je rekla da joj je promrzla "Cica-Mica" i tu su se setili da ne umeju da koriste mapse i da im je hladno kme-kme i da im treba pomoć i na kraju je morala da se angažuje najbespotrebnija organizacija na svetu poznata pod šifrom GSS jer uporno ne dozvoljavaju prirodnu selekciju i vraćaju nam natrule i bolesne jedinke nazad u društvo.

juče onaj isposnik koji je hteo da gladuje (YES!) ali je ogladneo (OH NO?) pa zatražio da mu se donese burek sa eurokremom, a danas ovo; šta li će biti sutra živo me zanima. 

možda nešto tipa - pobeglo nam živo prase sa trpeze (nismo čitali sitna slova).

ili - iskočio nam šaran iz riblje čorbe.

ili - rus se naljutio kad smo hteli da ga nasečemo u salatu.

od mene 13km hajka u sredini kojeg sam proprtio kilometar planinarske staze (da se sutra ne bi još neko izgubio) jer sam skontao da su svi šetači okrenuli nazad tačno na mestu gde "postaje gusto" i da je pre mene opet kao pre par dana samo prošao neki ludi lovački pas. doduše i njegovi tragovi su već bili napola zavejani ali računam bolje je ikakvo nego nikakvo društvo.

božićne zanimljivosti

imamo dve vesti o tome kako se darwin preračunao misleći da je evolucija trajan proces:
vest prva: preteći navigaciju žene završile u seči šume,
vest druga: prateći poziv boga da mu priđe bliže, isposnik je poželeo i bliskost GSS-a jer je shvatio da je odricanje okej ali da i glad ima granice

Четири држављанке Србије које су залутале на подручју места Росијевићи, надомак Горажда, пронађене су и у току је њихово извлачење на безбедно, јавља Кликс.

На терену се налазе припадници Кантоналне управе Цивилне заштите БПК Горажде и горски спасиоци, који су одмах по пријему дојаве започели акцију спасавања. Због неприступачног терена и шумских путева, спасиоци су последња два километра до девојака морали да пређу пешице.

„Према информацијама којима располажемо, девојке су из Сарајева кренуле преко Храњена, а вероватно их је навигација одвела погрешним путем, након чега су остале заглављене на локалитету Росијевићи, на уском шумском путу“.

Кретање спасилаца додатно су отежавале падавине и оборена стабла која су онемогућила пролаз возилима, због чега ће девојке бити извучене шумским путем. Спасиоци су се до њих пробијали око 47 минута кроз шуму.

Из Цивилне заштите наводе да су девојке пронађене у стабилном стању и да се очекује њихов безбедан излазак са неприступачног терена у најкраћем року. Девојке ће бити пребачене до оперативног центра, док ће аутомобил накнадно бити извучен.

Spasilačke ekipe dopremile hranu i lekove zavejanom isposniku kod Bora

U zabačenom delu Dubašnice u blizini manastira Ziloti, tokom snežnih padavina i jakih nanosa snega, u svojoj kući ostao je odsečen R.B, koji godinama živi isposničkim načinom života. 

Zbog nemogućnosti kretanja i otežanog prilaza, ostao je bez osnovnih životnih namirnica i terapije. 

Nakon saznanja o situaciji, jutros je organizovana koordinisana akcija dopremanja pomoći, imajući u vidu izuzetno nepristupačan teren i veliku udaljenost objekta od putne infrastrukture. 

U akciji su učestvovali pripadnici Vatrogasno-spasilačke jedinice Bor.
Objekat u kojem boravi R. B. nalazi se oko deset kilometara od najbližeg asfaltnog puta i oko trideset kilometara od glavne magistrale, što je u zimskim uslovima značajno otežalo pristup i zahtevalo upotrebu specijalnih vozila i mehanizacije.

instant belina

kako sam to filozofski već opisao na instagramu: dan nakon opojne instant beline prvog snega... je kao i buđenje pored prosečne instagramuše kojoj se tokom burne noći razbrljala šminka i vaskrsli bapski podočnjaci

ukratko blato i voda i bljuzga, ništa lepo u toj belini

kojoj belini?

pa onoj instant- , što je bila bela pet minuta

takav mi je bio i dan

kao sneg koji se vratio sa ruskog fronta

najbitnija razlika u odnosu na juče je bila u čarapama

sve drugo sam imao isto

na čarapama je spavao mačor, 

ja sam pokušao da ih nežno izvučem da ga ne probudim,

lola je kriknula kao da ću mu creva iščupati

i tako je on ostao da spava ušuškan u toplinu vune

ja sam uzeo neke iz intersporta s kraja 90-ih

naravno noge su mi se smrzle posle prve bare, a da ne pominjem kako im je bilo posle stoprve ili posle hiljaduprve

kad sam se popeo gde se imalo popeti, bilo je besmisleno trčati na utrnulim stopalima pa sam dohajkao nazad

ispalo mi je ukupno 14km s tim da sam prvih pola kilometra gurao city bike, pa sam onda naredni km seo na njega i ostavio ga ispred lidla, no u povratku sam skontao da je velika gužva pa nisam ni ulazio za famozni burek s pečurkama

tako da mi je od snimljenih 14km otišlo 2km na city bike a 12km na hajk

garmin mi je preporučio 10' zagrevanja po 5'50'' pa 40' praga na 4'45'' pa 10' hlađenja na 5'50'' i to je u teoriji zvučalo kao pristojan izazov no baruštine i sneg pored puta su sve samo ne prijatno okruženje za takav trening

sutra je božić, kada tradicionalno svi odu na prvu vožnju ako je lepo vreme ili na trčanje ako nije ili na hajk ako im je teško trčati, pa ćemo videti kako će u mom slučaju da se materijalizuje ta božićna mantra da "nešto valja započeti"

kuda je - dovoljno je

idemo redom
napadalo

raduju se deca, i poneka budala

bilo onak bijelo, delovalo čisto

čitavih pola dana

nisam puno lopatao, brzo mi je išlo

zezaju i prognoze, na svakih pola dana drukčije

pa moraš i anticipirat

sutradan nigde proć

bjuzga ili led, malo krcka malo mljacka, 

više mljacka neg što krcka

i tak, mljackao i ja

šetnja 2km sa psićem naokolo, pa užina, pa 4km uz reku

pa uz strme livade, prvi koji prolazim

nigde traga, samo neki pas, verovatno lovački

malo prtio za njim, pa pas kanda skrenuo u šumu

odatle ja nastavio uz livade strmo

sneg do članaka, ništa neprohodno

samo prohladno

i gusta magla, srećom znam taj teren napamet

kad ugledam neko marker-drvo, kao prijatelja da sam sreo

nosio stare žute salomon xa 3d pro, imaju 13-14 godina

još se nisu razlepile, pa rekoh da im pripomognem

posle 7km hajka, izbio na vrh brda

šuškavac ostao u torbici oko struka

odatle 4km spusta na periferiju, put loše očišćen, malo snega malo bljuzge

strčao po nekih 5'30''/km, obzirom na ishlapele šlape, još sam i preživeo

više sam gađao gde ima snega nego da udaram po asfaltu

kroz predgrađe još 2km trčkarao do ulaska u grad

upisao ukupno 6km trčanja

do kuće još malo pjehe, upisao i 11km pešačenja ukupno

nije baš dan odmora, posebno zbog onog strmog bauljanja kroz maglu

sutra će listovi malo zatezat, i oni se odvikli od rada

dodaj gas

tražio sam pesmu od Skloništa - dodaj gas, da je upotrebim na blogu ali se ispostavilo da ne postoji i da sam loše nešto zapamtio, jer se pesma zove Smanji Gas 8-/

Ostavi sada to za neka druga vremena
navikni na hljeb i sol
na tijelo bez pudera i parfema

neka hvala dragi moji, ne bih ništa ostavljao nego bih da otrčim koliko moram kroz ovaj sneg pa da se sretnemo u nekim lepšim uvjetima.
na kruh i sol sam se već navikao, čak sam u lidlu kupio i onu pominjanu sa trećinom kalij(um)a
što se ostatka strofe tiče, bez pudera ne mogu nikako ali zato bez parfema vrlo rado :-)

Ostavi sada to za neka druga vremena
navikni na oči bez umjetnih trepavica

negde pred vrh uspona (4km) sam skinuo naočari, one najmanje skrojene specijalno za trčanje, jer su se previše zamaglile i navlažile od vetra i snega, stavio ih u džep šuškavca i dalje nastavio sa trepavicama na koje se nahvatao sneg pa su bile duže i treperavije nego kod bilo koje starlete

Modro more prostire se svud oko nas
prebaci u treću i polako smanji gas

sad baš da je bilo modro, nije, bilo je belo, kao u onom skeču belo govno u kanadi
kroz grad po ravnom trčao sam u drugoj, sa već smanjenim gasom, a uzbrdo u trećoj sa srednjim gasom, i da sam ga smanjio verovatno bih stao u mestu, tako da ove strofe baš i nisu išle uz današnje uvjete

pitao sam Vešticu za Garmina, da li bi mi drukčije obračunavao VO2max ako bih beležio trčanja kao Trail (jer po snegu i bljuzgi pa još sa 300m uspona baš i nije isto kao i po ravnom suvom asfaltu) no kaže da Garmin NE UZIMA U OBZIR u tom smislu da pomera računicu, nego samo Trail trčanja ne uzima ozbiljno i uglavnom ih ignoriše prilikom određivanja forme

sve u svemu jako sporih ali ugodnih 14km, brzo mi je i prošlo, kao da sam bio negde na zimovanju a ne kod kuće

praznična dokolica

piše da mi fali 10,571 km da dovršim drugi krug oko Zemlje po ekvatoru, dakle (drugo "fali" sledi --->>>) fali mi još 22km da dođem do Frtalj kiloMaratona (10,549) a ove godine sam pretrčao VEĆ 21km, juče 9 danas 12, phew! što bi rekli ameri.

kao i uvek u dokolici, nešto bespotrebno i beskorisno mi padne na pamet pa sam uzeo da još jednom proverim kakvi su ovi fontovi koji stoje kao default izbor u Blogger-u, pa evo, ovaj dovde Ariel mi je nekako zbijen, 

Courier mi je nekako razvučen, ali sam to zaboravio jer ga uglavnom nigde više ni ne viđam, 

Georgia, evo pokušavam da ga analiziram, nije sabijen kao Ariel ali deluje napola bold i pretpostavljam da bi ga trebalo izbegavati prilikom štampanja jer bi isisao mastilo puno brzo,  

da vidim šta je sledeće, Helvetica, ovaj je do sada najčitkiji, nit preterano zbijen ni mastan ali možda su još uvek razmaci između nekih slova pomalo tesni? Idemo dalje, sledeći je 

Times, e ovaj je sitan pa bi trebalo osim fonta menjati i size što mi je dosta čudno, kao čivava među terijerima ili labrador među šarplanincima, sve zavisi od konteksta. 

Trebuchet je možda do sada najčitkiji ali je jednako sitan kao i Times, ne kužim to baš najbolje, možda bi trebalo promeniti veličinu na 

medium, hm hm hm, sada je pak vidno veći i ovo skaliranje u bloggeru nije tako precizno kao kada bi u Wordu podešavao veličinu milimetar po milimetar. 

Times uvećan na medium takođe deluje skroz okej iako su neka slova pomalo čudna, posebno ovo e.

Na kraju Verdana koju inače koristim (u excelu ponekad i Tahoma kada mi treba nešto malo kompaktnije a još uvek čisto) i sad vidim da i ona ima isto ono ružno "e" ali do sada mi nije smetalo. Ali ipak u odnosu na (u ovom repertoaru) dovde najčitkiju Helveticu, opet Verdana malo bolje "diše" i kada je poredim sa Ariel deluje mi za nijansu razvučena, no opet, kad se vratim na nju posle Ariela ipak mi je lakša za oko.

Sad je pitanje da li će sve ovo moje menjanje fonta da se vidi NA blogu jer je tamo podešeno valjda unapred formatiranje pa će ostati samo tekst bez vizuelne podrške.

Garmin mi je na grafikonu vratio VO2max za pola broja jer sam juče imao malo više pulseve (ne znam zašto) a danas sam šlajfovao jer je na mestima bilo susnežice po asfaltu a imao sam i stotinak metara uspona pa je zaključio da sam se "usporio".

zato danas Duplo, a nije Golo

juče mi se prvi put u životu dogodilo da sam uspeo da "dospavam" nakon ranijeg buđenja pa da ono, opet malo zaspim, no to što je novo je da mi je taj dodatak bio računat kao duboki san.
doslovno se nikada nije desilo.
jutros na primer opet klasika, nakratko se probudio, rekoh ovo je prerano jer je napolju još crni mrak a mi ne idemo na posao sledećih dana, zaspim opet i naravno odsanjam par nekih sumanutih epizoda nad kojima bi se i Jung krstio levom rukom.

isto tako, juče mi je pisalo da mi je spremnost za trening odlična no uopšte mi se nije treniralo i prevegetirao sam pola dana, danas mi je pak spremnost bila tako-tako no od ranog jutra sam bio sav na 380 volti.
evo kako to nauka objašnjava, da ne bih ja improvizovao:

Fazni napon (220V) je napon između jedne faze i neutralnog provodnika.
Međufazni napon (380V) je napon između dve različite faze.
Razlika dolazi zbog vektorskog rasporeda faza. 

U trofaznom sistemu, svaka faza je pomerena za 120 stepeni u odnosu na prethodnu. 

Zbog tog faznog pomaka, napon između dve faze (međufazni) je veći nego između faze i neutralnog provodnika (fazni). 

Ta razlika se računa pomoću Pythagorine teoreme: 

Vmeđufazni​ = 220V ×   ≈ 380V

Zato kada merite između dve faze, na meraču će biti 380V, a ne 220V + 220V.

e isto tako (?) sam ja jutros otrčao 9km, zatim pomerio fazu za 120° i najeo se malo čorbe i malo mueslija, pa nasadio Lolu na drugi e-mtb i napravili smo lepu sunčanu vožnju po bregama od oko 3h.

jeste juče bio lep dan ali danas je bio još lepši tako da sam prestao da se samosažaljevam kako me je život mimoišao.

sutra malo lakši dan, pa koliko sam shvatio idu 4 dana lopatanja.

lep san za grozan dan

jutros sam dobio odličnu ocenu za kvalitet sna i jedva prosečnu za varijabilnost pulsa, a mislio sam da ta dva ne trebaju baš da budu u raskoraku.

uzeo sam da proverim šta mi je pod detaljima o korisniku sačuvao cGpt i dok sam prepravljao nadimak i detalje ponudio mi je da upišem zanimanje.

dok sam razmišljao šta da ukucam, vrtele su se opcije koje sam valjda mogao da potvrdim, a spisak je toliko šarenolik da sam morao da ga prepišem:

slobodni stručnjak za pisanje teksta

    fotograf za vjenčanja 

profesionalni čuvar mačaka

    komercijalni vozač

učitelj/ica u trećem razredu

student stojarstva na sveučilištu waterloo

gastroenterolog

kućni pekar

dizajner interijera

voditelj kućnog vrtića

odvjetnik za obiteljsko pravo

čarobnjak u excelu 

mag 10. razine

        farmaceutski predstavnik

zbunjujuće je na osnovu čega mi je ovo ponudio, jer je previše "kućnih" poslova pa ne znam kako me je smestio u ulogu kućnog pacova obzirom da sam puno ređe srećan u kući nego napolju.

kako bilo, imam 3 iole spoljna posla i 11 kućnih, što je (više nego) pomalo grozomorno.

s druge strane, možda sam to dobio prema zasluzi.
jutros sam odustao od trčanja u smogu, čekajući bolji trenutak, onda samo otišli sa kučetom da se šetamo sat i po kroz taj isti smog pre nego što se probude bacači petardi.

zatim sam nešto sitno poslovao po kući i kada sam dočekao da se dim raziđe i zavlada sunce, loše sam se na +6° obukao za biciklu (jer sam se obukao za trčanje) pa nisam biciklom ni stigao do bilo kojeg mesta za trčanje, nego sam požurio nazad pod vruć tuš.

ako će cela godina biti kao ovaj prvi dan, može sutra slobodno da dođe 2027. da vidim da li ću imati više sreće.

sudac je svirao kraj

tako kažu, ne raduj se unapred

čekaj da sudija kaže - gem, set, fajront

jutros sam naravno iz stare godine izašao GDE?

e sad, postoje dva odgovora

prvi je - iz Rađevog Sela

tako se zove praktično predgrađe na severozapadu

poznato kao najčešća destinacija kada idem na kombinovani trening

kombinovan sa čime (ščim)?

sa drugim odgovorom:

izašao sam iz Lidla!

hoho hooooo, reče djed mraz

naime već sam potrošio sve ciljeve na svom telefonu, pa na lolinom, i na kraju sam napravio nalog i na rezervnom broju (tu me samo Stane zove, Koska me zaboravio, Melez je umro, Murinja sam blokirao, a Ingrid je mene) pa tako imam i treću aplikaciju, i sinoć mi se pojavio "kupon -200 dinara za račun preko 2500" pa sam morao, šta drugo 

malo mi je zafalilo pa sam natrpao nekih psećih konzervi, da budem siguran da sam nabio cifru

imam čak tri voćna jogurta sa nalepnicom -50% ili -25%

i još tonu peciva, lepota neizreciva, burek s pečurkama (bosanci na aparatima) ali srećom bar onaj sa jabukama nisam uzeo

eh da i borovnice

bio sam malo raspoloženiji jer mi je bilo hladno (jak leden vetar, brrrr) i sad idem da pitam Vešticu zašto brže trčimo kada nam je hladno a usporavamo kad nam je vruće

mislim, osećam razlog i umem i da ga objasnim, nego me zanima iz ugla neurologije, koji korteks to reguliše a koji gunđa što mu Plan "ne ide po planu" kad se klima unervozi

samo 8km ali bržih od uobičajenog, prosek oko petice, rolling false flats

sa jučerašnjim danom sam došao do dnevnog proseka od 4.003 km dnevno, ali sam danas tu lepu cifru pokvario

godina je valjda završila sa 1469, od sutra novi excel fajl!

pokušao u trku da snimim dve srne (takođe u trku) ali se na videu samo prepoznaju dve bele tufnice kako nestaju u šumi (srne imaju bele guzice, za one koji ne kuže tufnice)

kad se najmanje nadaš

ima ta neka povezanost između obroka i treninga, čak i kada trening nije "pravi" trening nego samo puko trčkaranje i zezancija.

treba pogoditi pravu meru.

nekom je mera da ne jede ništa, to su uglavnom tipovi koji lepo večeraju i ionako nisu gladni ujutru, pa mogu par sati da žure "na staru slavu".

mi pak što se budimo gladni, imamo druge algoritme.

doduše, niko mi nije kriv.

ako već pojedem dva ili tri parčenceta tosta (to je ustvari jedna kajzerica presečena na 5 delova, dakle 3/5 od kajzerice) sa nekim slanim dodacima, to je jamačno dovoljno za sat trčanja da me drži sitim, uz to dve šolje bele kafe, šta će mi posle toga da se zaslađujem mueslima sa medom i pečenom bundevom, ne treba mi.

telu ne treba, musli preko hleba, ali duša traži, meda joj pokaži.

tako sam posle 3-4km bio u fazonu - samo da se dokopam 5km na štoperici i odakle god se zateknem, došetam do kuće, kao u nekom minimalističkom povlačenju.

no bio sam na glupom mestu u gradu pa sam hteo da odem negde gde je lepše, tu sam već imao skoro 6km, pa malo kroz park, pa sam skontao da mi noge više nisu umrtvljene pa sam prešao jedan mostić, drugi, i tu sam već u izgledu imao onih potrebnih 11km da ispunim decembarski cilj, jer sam bio na 3-4km od kuće.

na kraju je ispalo 12km, decembar je izleteo na 301 što je puno bolje nego da sam štreberski odradio siguricu tek da dođem na minimalnih 300.

nije dosta kad je taman nego kad preliva.

što je najzabavnije, ovo nije kraj jer je i sutra decembar.

umerenost je ključ neuspeha

ako ćeš u svemu biti umeren, nikad nećeš izaći iz zone komfora, na to sam pomislio.

MADA...

možda je ključ u tome da se umereno napušta zona komfora, e onda je i umerenost ključ napretka.

jer ako neumereno izađeš iz zone komfora, nadrljao si, makar privremeno.

kao što se neki ne opterećuju inteligencijom, ja se danas nisam opteretio neumerenošću pa sam se jelte - umerio.

krenuo sam na jednu stranu, pa skrenuo na drugu jer sam skontao da je ovo prvo jutro ispod nule.

nema blata.

kakvo iznenađenje za moje patike.

i krenem po donjem nasipu koji zovemo Kej, to je nivo iznad reke a ispod drugog nasipa koji se gore nastavlja na trotoare, kafiće, i ono što zovemo Grad.

i posle 200m se neko kuče zaleti oko mene, par krugova, pa me prestigne (to baš i nije neko dostignuće) i tu zaustavim sat i stanem.

žena 50m iza viče NEĆE, NEĆE, rekoh vidim da nije opasan ali je blentav, otići će za mnom ko zna gde.

neće, neće (u drugom kontekstu) uvek se ona vrati.

dal reče Rea ili nešto.

ali jok.

vijala žena kuče minut i po, ono pravi krugove oko nas, neće da priđe.

(propustio sam priliku da i ja izgovorim - neće, neće)

pokušam opet da protrčim pored njih, ma jok, samo oko mene, laje, igra joj se, nešto belo srednje veličine tipa samojed ali ne baš takav.

ništa, odoh ja kontra, rekoh ženi i oprostismo se.

kad je ker sa njom odmakao, ja upalim štopericu i odem u smog iako sam planirao da trčim na tu stranu gde njih dve odoše, odakle duva vetar i manje je dima.

malo sam truptao po periferiji i polukružno se vratio na isto mesto, ukupno 10km.

fali mi još 11 do onih brojki koje sam ranije pominjao (300 u decembru) tako da će to u naredna dva dana biti boza.

nisam danas ništa pričao sa Vešticom, taman ću je sad pred kraj dana na poslu pitati da mi objasni šta je to boza (neko piće iz 60-ih koje se prodavalo u poslastičarnicama).

plesni podij(um)

matematika je kao neki disko klub, igramo i đuskamo kao u onom klipiću u kojem je neko sve đuskače negde iz 80-ih prepravio da izgledaju kao Pogačar.

pa malo odmoriš, predahneš, kao u (drugi scenario) kada se najedu sarme, pa opale kolo, pa udare po pečenju, pa opet kolo, pa još koje pivo, pa opet kolo, a graške znoja samo prskaju po podu kao u meču superteške kategorije.

e te graške su kilometri i polako kapljuckaju vamo tamo ali ih niko ne primećuje.

a podloga ringa ili kafane ili seoske šatre za sedmodnevna venčanja, e to je moj excel.

gledam sad nešto, obzirom da sam se zasitio izazova, pa bih da znam dokle sam stigao.

ova godina mi više niti jednu ne može dostići čak ni da sam Veca, no decembar ima neke izglede.

ako prođe na draftu, možda ga uzmu u podmladak lejkersa.

sa trenutnih 279km je prvi od zadnja 4 decembra, 

a osim 2022-2023-2024 još je bolji od decembra...

2011. - 124km, mora da je bila neka povreda, možda išijas, 

2007. - 173km, istegao ložu misleći da je sve preko 3'30''/km gubljenje vremena,  

2003. - 199km, prva godina ozbiljnijeg trčanja ali bicikla mi je još uvek bila važnija, makar i na trenažeru, 

2004. - 247km, druga godina trčanja, nije mi se nigde žurilo, 
2016. - 251km, mislim da mi se tada smučilo trčanje,

... i dalje ka vrhu tabele imam malo "jače" godine koje su tu nadomak resursa
2012. - 284km, te godine smo prešli na biciklama neku ludačku kilometražu
2021. - 298km, jel tad beše već bila korona i nula trka,

2006. - 299km, i sa ovoliko sam imao maraton ispod 2h50', zašto bih više

i iznad toga imam nedostižnih decembara od

351, 371, 373, 428, 445, 462, 534, 632, 649, 725, 754km

uglavnom, današnjih 14km mi je samo približilo tih mogućih 300, i mesto u sredini tabele, iza 11 boljih godina i 8 lošijih.
s tim da ovo "lošijih" treba uzeti sa rezervom jer sam na kraju svake godine (sa cele tabele, osim one kad sam bio povređen) sigurno mogao istrčati bolji polu- ili maraton nego sada.

štaviše, gotovo sam siguran da sada uopšte ne bih ni mogao da istrčim ceo maraton bez da prohodam i odustanem, eto motivacije za 2026.! (ako ne zaboravim)

treći kanal, onaj Umetnički

trčim treći kilometar jutros i na jednom mestu kontam da je magla tako gusta da se ne vidi ni 100m.

računam da od trenutka kada ugledaš auto iz suprotnog smera i do mozga ti dođe da neko nailazi, već ste negde ispod 100m.

ako sprinteri trče (spoiler alert: sledi matematika za početnike) 100m za 10s, to je (puta šest) 600m za minut, a to je (puta šezdeset) 36,000m za sat, dakle 36 km/h.

ako ideš 72 km/h, preći ćeš 100m za pet sekundi.

ako ti naiđe neko iz suprotnog pravca, srešćete se na polovini što znači da ćete obojica preći po 50m, za dve i po sekunde.

plus onaj "lag" od početka dok skontaš "gle neko pretiče mojom trakom", verovatno ti ostanu dve sekunde ili čak i manje.

šta možeš da uradiš u dve sekunde, razmisli.

u tome mi je prošao treći, u četvrtom se magla malo razredila, a u petom sam već ugledao žuto dugmence jer je bilo malo iza 8 ujutru pa je sunce već imalo 3/4 sata da se malčice izdigne.

krenuo sam uz jednu strmu makadamsku ulicu gore ka nebu, ubrzo ugledao full sunce (?) no umesto peska oko 0 Celzija sam upao u blato na 0 osunčanih Celzija što je bilo kao, pa, neki kažu nebo i zemlja a ovo je blato i zemlja.

tu sam kao malo nešto fotkao, pa se setio neke nedoumice (mogu li u majonez na bazi repičinog ulja dodati maslinovo ulje i senf, u kojem odnosu da ne "procuri", i šta da stavim kao emulgator da mi smesa ostane čvrsta) pa mi je tako GPT davao sugestije u kojima sam se dok sam još bio na suncu.

povratak u grad je bio kao ona najgora ciganska kletva "dabogda imo pa nemo" jer sam doslovno potonuo u smog, podosta popišan sopstvenom sudbinom, koju delim sa još 100 tisuća ljudi no to mi nije nikakva uteha.

još 4 dana do 2026., šta li će nam ona doneti osim još poneke bore i sede dlake, pet pari patika i dve bicikle, ponekog aku alata i malo nižeg LDL-a?

sutra Dužina!