kad smo stigli tamo eto iznenađenja, ona kuja na groblju se pojavila posle par nedelja sa sisicama kao krofnicama, u prevodu negde se oštenila a mi smo joj naišli kao kec na desetku sa velikom konzervom onog gulaša za pse.
dok je lola napravila polukrug nekim zaleđenim puteljkom da nahrani još dva kerića ja sam produžio kilometar do benzinske da je tamo sačekam jer taj puteljak tamo polukružno izlazi, i tu na pumpi pronađem (tojest pronađe ona mene po nalepnicama na autu) ženu čiju je majku frizirala lolina mama pre 50 godina i tako se fino ispričasmo.
naime druga radnica na pumpi je pitala "jel ti to popravljaš bicikle" (verovatno će joj letos nešto trebati) pa sam objasnio da su nalepnice jer smo godinama vozili trke i tu se ova druga uključila i pitala da nisam ja taj i taj, eto rekoh seoski selebriti ne može ni benzina da natoči a da ga ne salete obožavateljke.
kad sam napravio pola polukruga prema loli, na kraju sam je doveo do pumpe što je opet najviše obradovalo tu su-radnicu koja je već sa 50 metara povikala "evo ga doveo je Bosi Lolu!!!" na šta su se ove dve izljubile prepoznale i site ispričale o starim danima detinjstva jer su se družile i posećivale paralelno sa majkama.
na kraju smo odlučili da se provozamo novom Brzom Cestom koja ide uporedo sa magistralom pa smo otišli kontra smerom od kuće još 15-ak km čisto da vidimo kako izgleda, onako turistički, pa smo na kružnom toku okrenuli nazad i celim putem prošli i u drugom smeru, uz pokliče kad god primetimo neki marker na magistrali kojom smo pičili celog života
- eno je Sanjina kuća!
- eno kafane Velika Srbija!
- eno ga Kaolin!
- eno ga putić kroz Slađino selo!
- eno ispod podvožnjaka gde su one kuće, Milica je rekla da je njena zadnja do Rabasa (reka)
- eno gore pored onog repetitora sam ti pričao da sam jednom prošao MTB-om
- evo ga put za plavi most
i tako pola sata :-)
Nema komentara:
Objavi komentar