krenuo sam sa jasnom idejom, vidim da mačka spava kao top i rekoh da iskoristim priliku da odem od kuće preko parkinga.
jer kad je budna onda krene za mnom, pa moram na drugu stranu ulicom kuda ona ne sme.
a ovamo preko parkinga mi je prečica do škole.
igrom reči, u školu sam i krenuo, na časove sportske fiziologije i biomehanike.
već sam kod kuće spremio pitanja za Vešticu i rekoh ako mi danas fali 20-ak km taman da pitam da li da to otrčim iz 2x ili iz 5x što mi se učinilo puno lakše, doduše dosadno do zla boga ali rekoh lako ću ja to.
odmah u školskom dvorištu primetim neku starletu sa naduvanim silikonskim ustima kako trči kontra krugove i pobegnem oko tržnog centra, rekoh premestićemo časove na drugo mesto.
tamo pak dostavljači sa kombijima iza par lokala a iza par drugih prodavačice pućkaju jutarnje cigaretice skvrčene na vetru, da li da se vratim kod one Silikonke ili da odem na neko treće mesto?
kružeći po gradu napokon stignem do odgovora koji su me zbunili jer kaže da je glavno ne mučiti fascije i tetive koje najviše trpe u prvim minutima trčanja pa je tako: što više pojedinačnih trčanja = sve veći stres i veća šteta.
početne zategnutosti su popustile posle desetak minuta (odabrao sam malo manje gnjecave patike) pa sam tako mic po mic prešao 5-6km pa 8km pa se približio 10km i na kraju se zaustavio na 11.2km (!!!) Bingo Bingović!
trenutno me ništa ne boli mada sam se pomalo ukrutio, i sad čekam da vidim šta će mi doneti popodne.
još 8km i izjednačiću prošli januar, još 9 i pobediću ga.
sutra je nedelja, prvi u mesecu, dan za odmor i svođenje statistike.
Nema komentara:
Objavi komentar