Sinoć legnem u 2h, jutros me probude kučići u 5h20 pa u 5h40 i šta ću, ustanem u 6h, rekoh suđeno nam je da idemo na taj Kosmaj. Upalim kompjuter i shvatim da uopšte ne žurimo na start u 10h iz prostog razloga jer je start u 13h (?????).
Šta ću, odvedem kučiće na reku na kupanje, oribam kupatilo i wc, operem prozore u dve sobe, i evo još uvek imam čitav sat viška. Ako je tajna nepresušne životne energije u trosatnom spavanju, nema problema, svako veče ću da ležem u 2 obzirom da se ionako budim u 5-6 kad god da sam legao.
Sinoć je bila zanimljiva trka, jer su se ljudi raspali duplo više nego što sam očekivao. Neka ideja za ovakve trke (nije mi prvi put) je otprilike ode mi na startu njih 20-ak, do km1 prestignem njih 5, u drugom kilometru još 5, i onda do kraja trke na svakom kilometru po jednog.
Međutim sada sam nakon drugog kilometra u svakom sledećem prestigao po 2-3-jicu, i kada sam tačno na 5-om km video poslednju dvojicu od svih koje sam uopšte mogao da dohvatim pogledom, e tu sam i ja počeo da trokiram. Između 5.0 i 5.5km sam im prišao sa 150 na 70 metara, i samo je trebalo spustiti ručnu, postepeno im prići, malo uzeti daha i BAM negde na 3 minuta do cilja krenuti u finiš.
MEĐUTIM prvo mi se skvrčio stomak negde levo, pa negde desno, i tačno na početku zadnjeg kilometra kad sam im bio na 50-60m cela dijafragma mi se zategla kao žica od kontrabasa. Nemam pojma kako sam stigao do stadiona, svo vreme sam disao sa četvrtinom pluća nadajući se da mi u grudima nešto neće pući.
Na 300m od cilja sam se ozbiljno premišljao da li da odustanem i samo sednem u travu pored, jer bi mi bilo smešno da hodam pola kruga po stadionu dok me pretiču ovi otpozadi (tada nisam znao da su suviše daleko). Na jedvite jade sam sav presavijen kao gyros prepuzio preko tepiha za čipove i strovalio se u neko seno.
Poslednji kilometar mi je bio najteži naročito zato što sam svo vreme gledao dva čoveka ispred sebe kako jedva trče i samo što ne popadaju, a ja ne mogu da ih stignem! Rekoh sebi Blogoje ubij se kad si toliko kilav, uzmi svih svojih trista devedeset pari patika i natrpaj na kamaru i napravi od njih logorsku vatru.
Čiča miča i gotova priča :-)
Nema komentara:
Objavi komentar