... umesto "voz za Yumu", jel beše u 03:10, evo izguglao sam jer nisam Skoča i ne pamtim filmove koje sam gledao pre 30 godina pa se sad ne mogu nadovezati, osim što sam srećan jer neću kloparati vozom kojem je sledeća stanica zatvor već autom širom otvorenih prozora, zato što se sa upaljenom klimom osećamo kao polumrtve voćke zarobljene u hladnjači.
Ali putovanje nije samo premeštanje iz jednog grada u drugi. Nije čak ni ono što usput vidiš, što ti čula profiltriraju. "Putovanje" je ono o čemu za vreme puta razmišljaš, ono što osećaš, ono zbog čega si sutra malo drukčiji od ovoga što si danas. Zato se putuje, nekad u kolima ili na bicikli, nekad samo nogama, a nekad i u svojoj glavi. Obiđeš oko sebe pa se sebi vratiš pa popričaš sa onim od juče i svašta će moći da sazna.
Danas niko neće zaraditi reumu jer je start polumaratona u 17h, dok je sunce još dovoljno visoko a asfaltu ne pada na pamet da počne da se hladi. Kao i u pomenutom kaubojskom filmu, jer meni je kao klincu delovalo da se svi westerni odvijaju na +40°. Valjda zato što su barem indijanci bili nešto golišaviji, oni su dakle iz ova naše družine kojoj ne treba klima uređaj, a konj mu dođe isto što i kabriolet.
Nema komentara:
Objavi komentar