krenuo sam onako napamet malo iza 8 kada prođe najveća gužva u saobraćaju, dok klinci stignu u škole i mamike istovare mezimčad u obdaništa, no igrom slučaja sam upao taman kada su kurirskoj službi doneli doručak pa je jedan od radnika mogao da mi se posveti čitavih minut i po.
nisu mu krčala creva od gladi.
elem pronađosmo Lolin šporet negde iza, jer očigledno svakog dana stigne po dva-tri, oni ih stave bliže vratima hale, onda dostavljač odatle krene da raščišćava prolaz i ti najfriškiji prvi odu, a naš se krčka u mraku već dve nedelje.
moram sutra otići biciklom negde popodne jer su mi rekli da šporete i frižidere nose sredom popodne, pa da nekog u drugoj smeni opomenem da ga opet ne zaboravi.
da mu ne prođe garancija, a nismo ga ni dobili, jer je fiskalni račun otkucan još 13.11. i na sajtu Gigatrona stoji da sam ga već kupio.
čak mi nude i da ostavim utisak potrošača, ne znam šta bih napisao.
možda da je nevidljiv i bešuman - niti smeta u kuhinji niti troši struju.
ja završih trčanje kao šporet, niti sam smetao u kuhinji niti sam trošio struju, doduše bio sam vidljiv, za bešumnost nisam siguran.
ispalo mi 12km, dosta ugodnih nakon jučerašnjih laganih 8km ujutru i 51km e-mtb popodne, u kojih dva i po sata sam crk'o od zime i vetra slepo verujući vremenskoj prognozi.
pretpostavio sam da južni vetar znači nešto mlako, zaboravivši da su planine na jugu pod snegom i da hladan vetar od 25 km/h nije baš sinonim za neko nežno milovanje.
Nema komentara:
Objavi komentar