kao neki što se kupaju na Adi Ciganliji pa zamišljaju da su na Bahamima.
nego ne radi se o toj tehnici.
krenem ja na trčanje.
juče je propalo, recimo, danas nije.
nisam bio ni svež ni ubuđao ali nekad je najgore to kad si ni tamo ni vamo.
u raskoraku.
bolje je kad znaš na čemu si.
promenilo se vreme, zima, susnežica, ja narogušen kao čimpanza u pe-em-esu.
trup trup.
šuškavac šušti, čekam da prođu famozna dva kilometra pa da mi postane taman ali jok, i dalje je friško.
štaviše hladno.
e tek posle 3.5km ravnog postade oke, recimo.
tu se setim da uzbrdo imam jedan segment od 1.8km, nije strmo ali nije ni da je naročito blago.
rekoh ajd da ja uzmem taj segment jer je rekord jadan, uglavnom svi skrenu negde iza pola uspona, samo jedna žena trčala pre par nedelja do vrha.
zastanem da se malo protegnem, provrtim guzicom, usput slikao neke olupine ispod limene nadstrešnice na improvizovanom stovarištu.
popnem se do vrha, uzmem krunicu jelte, strčim nazad u grad za total od 11km.
mokar kao dabar ali ajd, ionako sve ide u perilicu što bi rekla zapadna polubraća.
mi to zovemo veš mašina iako se u njoj najmanje pere veš, uglavnom neke veće stvari.
zamisli kupiš uređaj od 50 kila da ti stoji u kući, da bi u njemu samo gaće prao.
što se tiče tehnike...
obzirom da je dan sraњe, u pauzi posla sam podešavao xiaomi mesh 3 satelita da bismo imali pokrivenu i malu kuću gde je ordinacija i celo dvorište gde su kamere, a neposredno nakon toga je zvao kurir da nam stiže šporet jer je stari crko pre dve nedelje.
pa sam i to raspakovao, bogme izgleda bolje od onih mesh satelita.
Nema komentara:
Objavi komentar