jer ne možeš masirati i naparavati lice i baratati slobodno sa satom na ruci.
baš videh neki oglas juče gde novi huawei sat reklamiraju kao idealan partner za biciklizam i na slici se vidi taj model na ruci koja drži guvernalu.
ne dao bog nikom.
ajd na trenažeru i pomoz bože ali gde se iole drma točak ti satovi skaču kao da oće da te ubiju i uopšte je ružan osećaj, da ne pominjem mogućnost pada kao onomad kada sam se srokao pa mi je pukla narukvica jer sam pao pazi sad NA SAT i skroz mu onaj rub ekrana ošmirglao.
to je bila mala saga o satu.
trčanje je bilo svuda po malo, gradom je pusto jer imaš pešačkih zona ali je zato zbog renoviranja jedne od glavnijih ulica taj deo grada u totalnom haosu (kakav drugi haos postoji osim totalnog?) i najveći špic je negde 7:30 - 7:55 jer ljudi voze decu u škole i obdaništa pa se provlače sporednim ulicama koje su do juče bile puste i savršene za trčanje a sada su suprotno, za izbegavanje, jer su široke (uske) taman da se dva auta tesno mimoiđu pa kad god neka trapava cajka ne sme da se provuče odmah nastane zastoj i mikro kolaps.
protrčao sam par puta kroz "makazice" i svo vreme pretrčavao levo i desno birajući kuda mi je brže i anticipirajući moguća zakrčenja, pa da budem na pravom mestu.
Nema komentara:
Objavi komentar