ukratko odnosno najukratkije, mislim da bih morao biti zadovoljan.
krašić je ispao bolje od očekivanog, a i boroša je ispala bolja takođe. osećaj na polumaratonu je bio baš kakav treba biti, plus za jednu "wow" klasu iznad. sve mi je bilo lako, i spora prva trećina dok čekam da se drugi istroše, i druga trećina kada sam određivao generalni plasman, i treća trećina kada sam imao duplo snage od potrebnog, a pod potrebnim sam podrazumevao negativni split i dubinsku analizu svih unutrašnjih rezervoara.
boroša takođe.
planirao sam da dotrčkaram iz samobora, pa sam se predomislio tojest nagovorili su me da ipak malo ozbiljnije učestvujem u trci, i na kraju sam uzeo broj sa idejom da umesto da smetam i trčim kao debil sa telefonom par kilometara, otrčim celu prvu polovinu trke, onu civilizovanu, da ne kažem asfaltnu. na slici se vidi oduševljenje činjenicom da me ganja čopor žena.
jer ionako nisam poneo ništa drugo osim glatkih ravnih laganih baletanki. eto i taj zadatak sam obavio daleko preko očekivanja, tačnije prošao sam onako kako bih očekivao da otrčim tih prvih 7km odmoran, a ja sam ih trčao dan nakon teškog polumaratona po vrućini, i gotovo neprospavanoj noći, što od grmljavine i pljuskova a što od pretpostavljam adrenalina koji me je držao nakon trke.
naravno da sam isto morao pretrčati nazad do trga, a obzirom da je start bio odložen za sat vremena imao sam u zagrevanju uračunat pozamašan turistički obilazak šireg centra zagreba i gornjeg grada. sve to je današnji povratak autom kući pretvorilo u još jedan treći uzastopni endurance izazov, jer sam morao da se borim sa umorom i neispavanošću, ukočenim nogama i leđima, a bio sam iznova gladan na svakih sat vremena od zadnjeg čalabrca.
Nema komentara:
Objavi komentar