sati (ali ne oni od virdž. vulf)

Ležim ovako zbunjen i gledam kroz prozor u ovaj mrak sa spoljnje strane stakla i kontam da će u ponedeljak, u ovo doba noći, na satu pisati 05:30 pa ću napokon moći da ustanem u novi dan ko čoek. Drugi je problem skroz, što će umesto u 6-7 uveče da mi se prispava u 5-6, te ako društvo bude htelo da me zove u večernji izlazak to će dakle biti u 15h najkasnije, dokle im je moje živo telo na raspolaganju. 

Juče sam guglo gde je zoo vrt u Ljubljani, ko velim bar da nađem neki razlog za putovanje kad mi je već forma nikad gora i želja za trčanje blamirajućih maratona sve manja. Onda sam video da je karta za Zoo 9€ pa mi je taj navodno bajni vikend preseo iz dodatnog razloga, brt karta da gledaš majmune košta ko gajba piva, pa imam i u kući ogledalo ako mi je toliki džeparac, pri čemu mi je Europrom na 100m a Ljubljana na 580km.

Oću jedan blog napisati na telefonu bez ispravljanja grešaka leba mi, baš da ih prebrojimo na kraju. Možda baš onaj posle maratona, na koji god otišao jesenas. 

Juče sam mislio da ću crknit od bola u leđima, kad sam se vratio s trčanja i osekao busilicom neku ogradu, rekoh džaba meni slobodni dani na poslu kad se ovamo satrem. Sav normalan svet bi pod slobodnim danima zamišljao upravo obrnuto, ostaviš trčanje i motornu testeru zarad toga da ti žene leže glavom u krilu ali jok ja, ja sam izgleda neke sreće kurate i sudbine nepoželjne.

I onda sam popio dva raptena-K i da vidiš čuda za sat vremena sam se tako blesukasto lepršav osetio da mi je dunulo da odem na stadion. Rekoh taman dok ova moja završi nešto u Pošti, ja da cepim nešto dijagonalica po travi. No na pomoćnom stadionu klinci imali trening pa odoh na glavni. S jedne strane ravna šljaka a pod istočnom tribinom (ako se tri stepenika krnjavog betona mogu tako pompezno nazvati) oranje al nema veze, bitna je dobra volja i apolonska tehnika.

Odradio ja, štonobisereklo 10 krugova, plašio sam se da u krivinama ne skraćujem neku zamišljenu putanju pa sam išao malo šire i namakao skoro 100m viška, nema veze. Krenuo sam drvenkast pa se malo otkočio posle 3-4 kruga i posle toga progresivno ubrzavao, manje one brže stotke a više one lagane jer su mi prve stvarno bile previše "peške". Posle mi bilo krivo što se nisam setio da lagano rastrčim još 2 kruga pa bih imao 4800 što bi sa jutarnjih 16300 izašlo na polumaraton, no izgleda da zemlja ni ovako nije prestala da se okreće.

Sad je sve na ovim polurođacima iz Samobora koje treba jutros pozvati, ako je Striček nedajbože umro ja vala ne mogu po Ljubljani tražiti smeštaj koji će nas izaći ko 30 karti za Zoo, a ako su živi i zdravi, flašu vina iz Vino Župe u gepek i piči. Eh da, jutros se ide na pijacu, nećem trčat. Možda malo bicikle kasnije, reda radi i kontinuiteta. Evo svanulo.