srijeda, 22. srpnja 2020.

kopi pejst

mogao bih da prekopiram blog od juče, da se ne mučim da pišem iznova
jedino što ujutru nije bilo kratko trčanje nego kratka vožnjica od sat vremena, doduše poprilično živahna
nakon posla sam malo pričistio biciklu, ovu novu, i opet zgroženo okrenuo glavu od druge dve koje čekaju na neke mini remonte
neće nigde pobeći, nijedan posao nije nikad pobegao pa se tome više ni ne nadam

vožnja je bila iz dva dela, prvi deo s Lolom da joj pokažem neki put kojim nikad nije prošla, pa kad smo došli na makadame ona je okrenula nazad a ja produžio dalje
prvo jednim delom staze onog maratona, da ne kažem biciklijade koju sam "pobedio" pa odatle malo nekim prečicama koje su me dovele na malčice drukčije mesto od onog koje sam zamišljao ali ne smeta, povezao sam u glavi ceo taj kraj

ostao mi je jedan ćošak koji nisam baš savladao (takođe u glavi, ne mislim na savladavanje u smislu everesta) pa ću sutra ujutru da otvorim mapse i da vidim kuda tu sve može da se prođe

nakon tog sela prešao sam na sledeće pa malo zalutao pa se malo vratio
ima tih smešnih situacija
vidiš neko odvajanje, širok put 4 metra, sveže nasut, pomisliš ma idem ovuda pa gde god dalje izašao
i posle kilometar taj veliki put dođe do neke kuće sa leve strane i dalje pravo se nastavlja neka konjska staza da te bog sačuva
ništa, okreneš nazad, sve to ide u rok službe


ne treba biti razočaran, postoje putevi kojima se MOŽE proći i oni "za Nigde" pa treba zapamtiti i jedne i druge, to što nisi negde fizički prošao jer nema prolaza, nije poraz nego informacija, a svako novo otkriće je pobeda i nikako poraz
nešto slično kao i s ljudima,
neki imaju prolaz do tebe a nekima zauvek zalupiš vrata ispred nosa

Nema komentara:

Objavi komentar