subota, 25. srpnja 2020.

toyota corona

evo me opet (smajli majmuna koji šakom perkriva oči)
jutros sam hteo nešto da proverim na licu mesta, a do tamo je trebalo doći, pa sam uz tehnološka pomagala, čitaj biciklu, nekako došao do pola puta, a ostatak otrčao.
obzirom da mi je Frtalj juče izašao 10.6km a upisao sam 11, danas mi je trebalo 400m viška da bih "prebio" kilometražu u excelu.

rečeno-učinjeno, nakon out-and-back-finished, na 7.44km sam stao i ugasio sat.
tojest zaustavio.
joj kako boli ovo kad sedam i po kilometara moraš da upišeš kao sedam, ali jebiga, ako si juče deset koma šest upisao kao jedanaest, PA ŠTA HOĆEŠ ČOVEČE?
prosek nije bitan, bio sam polomljen nakon jučerašnjeg ludovanja, a za divno čudo bio sam zadovoljan iako je sve bilo na razini totalne rekreacije.

btw tu reč rekreacija loše tumačimo, gledamo na nju kao na neko gubljenje vremena na nevažne stvari, tačnije samo nama važne a društvu beskorisne, ali ako razmisliš, re-KREACIJA je stvaranje Novog Tebe koji će sutra biti u puno boljoj formi za pomoć društvu i planeti uopšte, valjda?

nakon toga i ručka, sprint biciklama do Trenera u prigradskoj zoni, izmena 18 žica sa desne strane do kasete, jer pucaju, malo centriranja pod gromovima i mahnitim naletima pljuskova, te povratak kroz "onako običnu" kišurinu
nekom je 7.5km trčanja i 20km bicikle dovoljno, meni je dan pauze, nema veze, biće bolje sutra!

nego o koroni,
jednom tekstu o anti-maskerima i njihovim dijagnozama:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Lažu nas da je zaraza došla iz Kine, došla je iz Japanije!
1975, toyota corona (!)


"Kao i kod svih luđaka, na djelu je izvrnuta logika: ako je kisik život, onda nije bezazleno da vam netko stavi na nos nešto što vam “smanjuje dotok kisika”; a ako se taj dotok smanjuje “opasno”, onda bi samo luđak stavio masku na nos. 

Riječ je zapravo o dobroj staroj klaustrofobiji, paničnom strahu od gušenja kada se nađete u malom zatvorenom prostoru, poput javnog prometala, ili kad vam netko stavi nešto na lice, poput maske.

Klaustrofobija je znak anksioznosti, što nije nikakva sramota, ali kada bismo si to priznali, morali bismo se pitati što je duboki izvor našeg straha, zbog čega ne možemo slobodno živjeti i kako se toga osloboditi – a za to bismo trebali pročačkati po najdubljim predjelima svoje duše, što je uvijek opasno, jer tko zna kakve se neugodne istine tamo skrivaju. 

Zato je lakše njegovati svoju klaustrofobiju i protiviti se maskama, i njegovati svoju paranoju i protiviti se cijepljenju, izvozeći svoje duševne probleme ostatku svijeta.

Narcisi moraju pokazivati svoje lice jer bi umrli da im se drugi ne dive, samo samozatajni imaju dovoljno duševne snage da se lica odreknu.
Da biste nosili nešto tako neugodno kao što je kirurška maska, pa još po ovoj vrućini, morate biti brižni i empatični."


Nema komentara:

Objavi komentar