23 srpnja 2020

oće kiša neće kiša

na kraju me oprala, ali nije bilo strašno
jako sam zadovoljan kako ove maxxis ikon 29"/2.2 svojim krampončićima uopšte ne bacaju vodu u vis nego se fino prokotrljaju po vlažnom asfaltu i svu vodu ostave dole gde joj je i mesto

zadnjih dana sam se baš navozao pa sam ovaj četvrtak hteo da iskoristim za nekakvo trčanje, ohrabren kako mi je onih 22km u nedelju lepo prošlo, ALI NEĆETE VEROVATI ŠTA MU SE DOGODILO


u utorak na onom laganom jutarnjem trčkaranju me je nešto "bockalo" ispod jezika od patike i dva puta sam zastajao da zavirim, povukao čarapu u vis da proverim da tu nije upao neki trn ili neka buva (?) ali nisam našao ništa

no ne lezi vraže, kad sam došao kući zatekao sam čitav užas na tom mestu
tačno gde jezik od patike svojim rubom češe kožu, očigledno je ipak upao neki trn ili više njih, neki mikro čičak, uglavnom nešto krcato alergenima što mi je bukvalno pojelo kožu jer su se pojavili plihovi koji su nesnosno svrbeli pa sam morao da ih probušim iglom (na poslu) i privremeno dezinfikujem propolisom, dok ne dođem kući i utrljam neku antihistaminsku kremu

stoga sam morao na još jednu vožnju unatoč najavljenoj grmljavini
neko vreme sam sa brežuljaka severno od grada pratio razvoj oblačnosti i držao se što dalje jer je bilo očigledno da oblaci "češu" sâm grad i odlaze dalje ka planinama dok je ovamo na mojoj strani bilo puno više neba


no naravno, kad-tad sam morao da se vratim u grad pa me je tako u zadnjih nekoliko km zakačilo prvo kapljucanje pa kišica i u poslednjem kilometru baš onako lepa kiša, taman da pokvasi biciklu pa da mogu da je krpom lepo prebrišem do visokog sjaja

ako sutra bude slično vreme definitivno bih morao da nađem način da umotam zglob i probam da potrčim

~~~~~~~~~~~~~~~~

da dan ne prođe bez anegdote pobrinula se jedna osa
udarila mi je u bradu pa sletela u majicu na jednoj nizbrdici, brzo sam povukao okovratnik i video je tu negde pred grudima kako se vrti u vrtlogu vazduha i FUĆ učinilo mi se da je izletela
za svaki slučaj sam povukao ka spolja majicu dole na dupetu da napravim izlazak za slučaj da je ostala negde unutra, no izgleda da sam tim potezom zategao onaj deo spreda i BOCCCCC osetio sam žaoku tačno negde u predelu srca :-)

brzo sam ukočio, skinuo majicu, izvadio žaoku, pokušao da istisnem samo mesto ujeda koje je već bilo crveno, nakon desetak minuta opet zastao, istisnuo nešto limfe i od energičnosti napravio podliv, zatim sam na majicu prosuo malo vode da me hladi dok vozim i to je bilo to

kad sam već pominjao antihistaminik jutros, biće da imam neke vidovite supermoći

Nema komentara:

Objavi komentar