nakon zaista dosta jutarnjeg poslovanja po nemalom domaćinstvu, pet pražnjenja usisivača (raznih) trebalo se otisnuti negde u АЦТИВИТИ
i sad gdeću štaću kakoću rekoh daj da proverim mogu li uopšte polunormalno da dohvatim bilo koju nižu guvernalu neke druge bicikle osim onog Lolinog city bajka kojeg vozikam već desetak dana (ako me brojanje tj pamćenje dobro služi)
i sednem na moj stari city kontraš jednobrzinac umetničkog imena Krnty (žensko) kojim sam zadnji put stigao jedva do lidla na kilometar i po jer sam već posle dve raskrsnice skontao da ne mogu toliko da pružim ranjeno rame nego moram voziti samo levom rukom
i da vidiš čuda ništa ne žulja ništa ne zateže
evo negde u ovaj popodnevni čas dok pišem blog mi ističe 4 tjedna od pada tj preloma ključne
dakle malo sam i anticipirao taj jubilej obzirom da sam na vožnju-ka-trčanju krenuo iza podneva
i tako veseo odem malo dalje od planiranog, da bih trčao nekim ređim stazama
štaviše odem 7km od kuće (!!!)
nevoljno krenem da trčim jer je velika vlaga u zraku, a tek ću po povratku videti da je bilo +29, dakle nimalo privlačno kardiovaskularnom sustavu
no noge nekako krenuše, odoše i uzbrdo, doduše jako lagano ali hej, to je i bio cilj, da se trči pa kakogod
ukratko, do kraja sam ubacio tri hardkor prečice po grbavom trailu, jednu uzbrdo jednu nizbrdo (hrabro, nema šta), i jednu pola-pola, vratio se čitav i živ i veselo dokotrljao biciklu nazad kući
a vidi, deset po deset, nekako je krenulo
prvo mučenje po ravnom i skraćivanje svakog plana, a sad odjednom ide kud god hoćeš
u petak je završeno i prijavljivanje za Državno na 21km na koje sam zakasnio jer nisam uradio lekarski, no možda je ovako i bolje
biće još trka, samo da smo mi u komadu
Nema komentara:
Objavi komentar