I TO KAKVU! (RADI CAPS LOCK)
krenuo sam u istraživanje industrijskom cestom da vidim dokle su stigli radovi iza novog kružnog toka (nidokle) pa nastavio poznatim sokacima i puteljcima koji nizvodno prate Kolubaru.
kroz prečice znane sam se lako setio puta do srušenog mosta, bogme podosta hrabro i avanturozno je bilo.
naime tvrda zemlja puna dubokih tragova od traktora, vijugav put kroz njive i kukuruze, bilo bi lepo tuda i trčati ali o tom potom.
gde god sam smeo pustio sam desnu ruku i gurnuo je u zadnji džep šorca da mi položaj bude što bliži preporučenom, no naravno na mnogo mesta sam itekako morao da ščepam volan sa obe šake, i to čvrsto.
malo ispod mosta sam prošao kroz prvo ozbiljnije blato koje tu ima i u najvećim sušama, pa stigao do prelaska zvanog GAZ.
nisam predugo oklevao i odmah san zagazio u polumutnu reku da prepešačim tih 20-ak metara do druge obale.
kako hodaš kroz plićak tako ti se ukazuje dubina, do 10cm vidiš jasno a dublje od toga sve mutnije nazireš dno no nije na mnogo mesta ni bilo dubine pa sam lako prešao.
kada sam se vratio nazad na mesto srušenog mosta video sam i zapregu, zastali su na pola reke da se konj napije vode pa produžili kuda sam i ja upravo prešao.
ko zna koja je ovo godina već otkako ga nema a ne mogu da naprave novi most na istom mestu, užas i jeza propadanja države.
moguće da sam nakupio barem 25km danas, ako ne i malo više.
neloše.
no zato me rame pomalo boli, em jutros tretman lica em popodne Dužina, možda sam malo i preterao.
Nema komentara:
Objavi komentar