svemirske brzine

jutros sam se uspavao jer me je najveća keruša budila lavežom od 4 do 5 ujutru pa sam tek onda opet zaspao i jedva stigao na vreme na pijacu dok se ne rasproda paradajz.

nakon toga sam OPET imao samo sat i nešto fore pre posla pa sam seo na isti onaj MTB od juče i krenuo bez ideje i cilja, gde me već otvoreni semafori odvedu pa ću lako u hodu osmisliti neki kružić od 30-ak km.

na izlasku iz grada me je prošao neki šleper pa još jedan, i uhvatio sam lepu zavetrinu.

na trkačkoj bicikli mi bogme ne bi bilo prijatno ako upadnem u neku rupicu ili neravninu, ali na MTB-u sam otključao prednji amortizer i dosta bezbrižnije skakutao po hrapavom asfaltu čak i do 57.6 km/h, barem je garmin tako zapamtio.

no na par mesta su usporili skroz tako da nije se bilo baš toliko "letenje".

na kraju sam napravio prosek na najbližem segmentu 46.9 km/h i za samo nekoliko sekundi promašio apsolutno 3. mesto na tom segmentu, s tim da su svi ispred mene naravno vozili trkačke bicikle od nekoliko tisuća evra a čak im i prednji točak verovatno više košta od celog mog bajka :-P

možda je ovako i bolje, da se niko ne uvredi :-D

nakon toga sam napravio polukrug i nakon 30.5 km sam stigao kući raspoložen i napokon razbuđen, taman na vreme da pojedem pola dinje i istuširam se pre posla.

popodne će biti jako mala pauza tako da sam se oprostio od svih ambicija da upišem ikakvu bitnu activiti.

uostalom ni ovo jutros nije bilo za bacanje.

juriš za jurišom

dan je počeo tako što sam prvo mislio da nemam vremena ni za šta, pa sam u zadnji čas pre posla odlučio da gradskom biciklom (oblik pony ali 26'' točkovi) odjurim do onih pekinezerčića i odnesem im hranu.

ono što je smešno je da sam tom biciklom mizernog kvaliteta do tamo zahvaljujući vetru u leđa napravio 30 prosek, jer sam u prvoj polovini kroz grad išao od semafora do semafora i polako hvatao zalet, a kad sam ušao u pustu ulicu industrijske zone namazao sam sve preko 35 km/h i eto, uđoh ponikom u top pet na segmentu!

povratak je naravno bio upola sporiji, zahvaljujući istom tom vetru, crko dabogda :-P

u pauzici posla sam opet morao negde da odjurim, čisto da mi ne prođe dan bez ikakvog nazovi treninga, pa sam otišao MTB-om tu u blizini po bregićima i nazad, sveukupno sam uspeo da pređem 34km, daj šta daš.

tačno u trenutku kada sam izlazio na glavni put, ugledao sam na pravcu pred krivinom 300m ispred mene grupicu biciklista i krenuo da ih jurim :-)

majko mila koja agonija.

tri klinca iz lokalnog kluba ALI koji svi imaju neke bicikle bukvalno kakve se voze na TdF, očevi očigledno imaju velike ambicije već kad im deca napune tuce godina!

nakon par km sam ih nekako stigao, bogme ja sam onako sa kramponkama morao dobih 38-40 jer su oni držali nekih 35-36 na sat.

iza njih je bio Trener, koji je nakon što sam ih dostigao okrenuo polukrug na svoj mali dodatak treninga, a ja sam ostao da ih pričuvam poslednja 2km do gradskog parka gde su ih čekali roditelji.

probudiše trkača u meni :-)

ujutru bez promena

zašto menjati tim koji dobija, pitao bi sportski komentator

rekoh, ako mi je juče po kišici bilo okej, valjda će i jutros biti 

gde ću nakon celog dana kiše, šta ću, kako ću

hmmmm

rekoh, obzirom da je noću i jutros bilo samo +15, da odem ja na neki trč

spakujem u onaj prslukRanac kilo salame pseće, nešto malo hleba da pomešam, u dve salomon bočice po pola litra vode, i sednem na biciklu

šta će nekom ranac za mauntin raning na bicikli???

pa eto, gradskom biciklicom sam pobegao par km do industrijske zone, da izbegnem gužvu, i tek odatle krenuo na trčkaranje

klopara mi onaj teret na leđima, trčkaram lagano i trudim se da ne budem gusenica, pardon, GUSENIČAR

jer znate onu tehniku trčanja kada vuku noge bukvalno kao da gledaš buldožer koji se kreće, najekonomičniji užas rekreativnih ultraša u pokušaju, pitaš se zašto se jednostavno ne valjaju po zemlji, bila bi još ekonomičnija tehnika... trčanja...

tu sam došao do kraja asfalta, promenio patike i uzeo one koje smo ostavili tamo u korovu pre tri dana, i otpešačio kroz blato do sirotih kerića

servirao im doručak, došao nazad do svlačionice (na otvorenom), obrisao te stare patike u travi i vratio ih gde sam ih i našao, oprao noge kao paor pred spavanje, i nazad navukao čarapice i stare asics hyper tri koje sam jutros pronašao u nekom zapećku, i koje nisam nosio tamo od neke 2014-2015 kada sam u njima trčao sve Jaske Krašiće Vrbovce i slične polumaratone

osetivši se olakšan, rekoh daj da spičim nešto originalno u povratku

primetim bandere

godinu ili dve stare, nove, friške, freš-ke, glatke, sjajne

rekoh idem od bandere do bandere

ubrzanje, usporenje, ubrzanje

a bandere blizu, preblizu, možda samo 30m

nema veze, rekoh kasnije ću eksperimentirati sa drugim kombinacijama, danas idem za početak 1:1

i ne bi loše, povratak je čak bio i ispod 4'30'' po km, iako nije delovalo tako BRZO

nikada nisam niti znam da li ću ikada skontati taj odnos između prostog Tempa, i sitnih promena

koliko god bilo logično da je brže držati jednak tempo, meni uvek nekako lakše da isti prosek napravim kroz promene

ujutru za promenu

obično blog napišem predveče ili sutradan ujutru pa datum objave stavim "na juče", a sada sam evo seo pred posao da za desetak minuta saberem junske statistike i da se podsetim prošle godine u ovo vreme.

elem jutros sam po kišici pretrčkarao 9km i već sam prešišao jul 2023. kada sam imao čitavih 4km. 

baš me zanima gde je i šta to bilo, prosto da ne poveruješ, verovatno neka kombinacija sa bajkom ili hajkom.

to je bio onaj famozan niz od 74, 47, 4, 3km, tako da ako ne umrem verujem da ću i u avgustu preći više od onih 3km, čisto da nastavim niz "uvek više nego u 2023."

jun sam pak završio sa 68km što je opet bilo naravno više, od gorepomenutih 47km.

ovo jutros je bilo maltene planirano jer je ovaj topao talas i produženi vikend skroz "propo" što se tiče treninga i aktivnosti, sve je bilo nešto šanana ili šalala, zavisi koji muzički žanr više preferirate.

ono što je bilo čudno je da je posle grmuckanja i malo jače kiše sve nekako zastalo na tren, upravo dok sam ja bio na tom trčkaranju (čim sam završio na 9km već se može znati da sam zamišljao 14km ali avaj) pa mi je došlo maltene smešno, eto neće me ni da pokisnem pošteno.

ako ništa drugo barem nas za sada zaobilaze ove nepogode koje su poharale čitav region a bogme i ovde oko nas na svaku stranu sveta po neko selo osim eto samog grada, sreća u nesreći.

divan dan, divan dan

jutros prvo 4km pored reke sa psima, pa ponikama malo po gradu da kupimo parče torte pa dalje ponikama dokle god može uz reku, pa pojeli tortu i popili litar kole, sportska hrana nema šta, eh da našla se tu i jedna banana da pokvari sve.

nakon toga dva sata hajka kroz reku, sa puno prelazaka, Gradac je nešto tanak spor i mlak, što naravno više nego odgovara.

skoro celim putem u debeloj hladovini drveća, nije bilo puno mušica, nemam na šta da se požalim.

sasvim okej rođendanski provod, barem je Lola tako izabrala na + trideset i nešto, teško da se nešto bolje i moglo smisliti.

nakon toga je stigla poruka (ipak je ponedeljak iako zbog toga što smo uzeli dan off na poslu stalno mislim da je OPET nedelja) od jedne iz Udruženja da ako možemo ostavimo vodu nekim štencima na šabačkom putu, neko je dojavio da su ostavljeni, pa sam se popodne zaputio u misiju na e-bajku sa bisagama punim vode hrane i činija.

nakon toga gledanje prva dva dana tud d fransa "na odloženo" pa se u međuvremenu završila i današnja etapa pa smo i nju premotali "na odloženo", to je bukvalno najkorisnija stvar na svetu da za samo jedan evro mesečno (dodatak na pretplatu ako koristiš "odloženo") poštediš sebe svih mogućih reklama i čekanja, nema lepšeg osećaja nego kad krenu reklame stisneš ono x2, x4, x15, x30, i nakon nekoliko sekundi vratiš na normalnu brzinu i uključiš se odmah posle 7-8 minuta premotanih reklama.