ono što je smešno je da sam tom biciklom mizernog kvaliteta do tamo zahvaljujući vetru u leđa napravio 30 prosek, jer sam u prvoj polovini kroz grad išao od semafora do semafora i polako hvatao zalet, a kad sam ušao u pustu ulicu industrijske zone namazao sam sve preko 35 km/h i eto, uđoh ponikom u top pet na segmentu!
povratak je naravno bio upola sporiji, zahvaljujući istom tom vetru, crko dabogda :-P
u pauzici posla sam opet morao negde da odjurim, čisto da mi ne prođe dan bez ikakvog nazovi treninga, pa sam otišao MTB-om tu u blizini po bregićima i nazad, sveukupno sam uspeo da pređem 34km, daj šta daš.
tačno u trenutku kada sam izlazio na glavni put, ugledao sam na pravcu pred krivinom 300m ispred mene grupicu biciklista i krenuo da ih jurim :-)
majko mila koja agonija.
tri klinca iz lokalnog kluba ALI koji svi imaju neke bicikle bukvalno kakve se voze na TdF, očevi očigledno imaju velike ambicije već kad im deca napune tuce godina!
nakon par km sam ih nekako stigao, bogme ja sam onako sa kramponkama morao dobih 38-40 jer su oni držali nekih 35-36 na sat.
iza njih je bio Trener, koji je nakon što sam ih dostigao okrenuo polukrug na svoj mali dodatak treninga, a ja sam ostao da ih pričuvam poslednja 2km do gradskog parka gde su ih čekali roditelji.
probudiše trkača u meni :-)
Nema komentara:
Objavi komentar