i sednem u cik zore na bićikletu pony što je Milijana gony, odem tih 7km od grada i juriš
posle 500m strmog uspona pokušam da brzo hodam uzbrdo jer mi se učinilo da sam previše snage potrošio na presporo trčanje, naime tu je prosek prvog kilometra 15% plus je sve razrovano, treba preskakati granje, kanale od traktora pune blata...
prosto sam se setio situacija sa raznih treking liga kada su ljudi ispred mene trčali a ja prohodam i shvatim da mi se osećaj napora spusti za 20% iako idem istom brzinom.
zato su uvek bile dobre trke, da možeš da uporediš svoj osećaj na istom profilu menjajući tehniku, dok ispred sebe imaš neki reper, pa tako uvek nešto naučiš.
no odavno se nisam trkao, a i nije niko trčao ispred mene, da bih se toga setio odmah.
kako sam prešao u brzi hod odmah je počeo da mi se poboljšava prosek i čak je spao ispod deset minuta po kilometru, haha, onaj dole deo je fakat bio prestrm i pretehnički.
eto to je bila tema za danas, kako neke stvari brzo zaboravljamo ako redovno ne obnavljamo gradivo.
Nema komentara:
Objavi komentar