a juče sam mogao nazvati blog Sveti Petar u kukuruzima
jer u Istri postoji selo Sveti Petar u šumi
fora
krenuo oko pola 6 iliti oko 5 i pol što bi rekla zapadna braća
mislio da ću stići na jedan malo veći krug (93km) no to sam mislio samo zato jer nisam mislio
već na izlasku iz grada sam počeo da računam i preračunavam te sam zaključio da bih mogao da skratim taj krug (ima puno opcija) da bih se vratio na vreme za posao jer smo danas upisali "predčas" pa krećemo ranije
nisam žurio, nisam se lomio ni patio, osim po loše asfaltu po kojem sam se doslovno JEDVA spustio sa 600 na 200 nadmorske, mislim da je to bukvalno najgori put u kraju
kolika je to vukojebina gora od grčkih sela iza Olimpa, pokazuje činjenica da sam u samo desetak kilometara sreo PET neregistrovanih auta koji tu ordiniraju do najbliže prodavnice ili nečije njive
čak je i onom jednom kombiju sa tablicama verovatno istekla registracija obzirom da je maltene skrenuo kroz livadu da bi me izbegao u širokom luku
naravoučenije, najpažljiviji vozači su oni iz sela Lopatanj, barem u prepodnevnim časovima
sveukupno 79km, 700m uspona, noge se ne žale na jučerašnje trčanje kroz njive
Nema komentara:
Objavi komentar