no nekako smo se ubrzali, skratili šetnju sa psima i sve je delovalo da bih mogao da ne krenem prekasno na vožnju
u jednom trenu sam se ozbiljno pokolebao jer sam poželeo neki krug sa dosta off-road-a, a na velikom bajku su mi ćelavi kramponi
maltene sam stigao do semi slick šare
onda razmišljam kolika mi je tlaka da premeštam nosača za garmina sa njega na manji bajk, onaj karbonski sa 26'' točkovima, pa sam odustao
bitnije mi je bilo da krenem par desetina minuta ranije, jer nije samo do nosača, ta bicikla nije vožena pola godine i trebalo bi svašta oko nje uraditi
nekako ću već svuda proći, nema veze
nakon 7km naiđem na udarenu mačku
lepa trobojka, omanja, možda do godinu dana stara
oko vrata crvena ogrlica, tu je iz nekog domaćinstva očigledno ali tu nema kuća na 500m ni u jednom pravcu
premestim je sa puta u korov i pokrijem lišćem, skinem joj ogrlicu i okačim na biciklu napred
neka putuje sa mnom
kad već maca nije mogla da stigne gde je htela, neka barem njena ogrlica pređe što više kilometara
nakon 17km u krivini začujem kako je nešto na tren zacvilelo
zastanem, tajac
nakon minut opet kratak jauk, krenem da se probijam kroz korov
nađem žutog štenca koji je prvo bio udaren, nešto mu je prešlo preko obe zadnje noge i ima velike oderotine
koje su muve upljuvale i sve je prepuno crva
takođe iz guze mu izlaze crvi, dakle već su krenuli da ga jedu iznutra, srećom je već sav mlitav i neće se još dugo mučiti
pokrio sam i njega sa puno trave i cveća, ima ispod vazduha ali barem roj muva više ne može da mu priđe, plus je ovako u još većem hladu
ionako je svo vreme pokušavao da se zabije što dublje u žbunje, bežeći od tog roja muva, i od tog bola, naravno bezuspešno
delimično potišten zbog svega toga sam skratio vožnju, u povratku zastao na istom mestu i našao ga kako više ne diše
kao što je i njemu laknulo da se oslobodi bola, laknulo je i meni
Nema komentara:
Objavi komentar