crk'o Marshall

maršal je crko dok je bilo zabranjeno pušenje, a Bosch je crko kad je bilo zabranjeno guranje.

no svejedno sam morao gurati.

naime na drugoj vožnji, juče na jednom spustu kada sam prešaltao na najsitniji zupčanik pozadi (kaseta je 11-46 10sp) nešto se kao malo zakočilo pa počelo da štekće i pomislio sam da se lanac zaglavio između menjača i kasete, malo sam šaltao napred nazad i nekako je sve nastavilo da se normalno okreće.

jutros nisam imao ništa vremena pre posla, rekoh da odjurim da ovim psima na brdu iznad grada odnesem vodu, i umesto city e-bike uzeh opet novi e-mtb da bih brže stigao, s tim što sam umesto u bisagama sve morao da ponesem u rancu.

odatle produžim malo ka brdima jer za razliku od hrvatskog ms energy ovaj avanti ide kao lud uzbrdo i možeš puno veći krug da obiđeš.

ujutru padala kišica no ka brdima je bilo sve nebo.

plavo nebo - bog te... mazo.

na jednom blagom spustu opet prebacim na 11 i zakoči se nešto u pogonu, mogu pedalama unazad ali napred ni makac.

dok se lanac ne okreće ne možeš ni prešaltati, opet malo jače stisnem pedale kao i juče, opet se čuje neko štektanje, pa proleti noga sa pedalom, pa motor nešto nastavi nja nja nja i opet sve ide kako treba.

no meni đavo ne da mira, ne kapiram kakve veze ima menjač i položaj lanca sa radom motora (?) i na jednom od poslednjih spustova opet probam polako da prešaltam na 11, s tim da sam bio ugasio podršku na off da to nema nikakve veze sa motorom.

TAKKKK! opet zvuk zaglavljivanja i opet pedale ni makac.

no ovaj put ni najjači pritisak ne pomaže, nešto se ovaj put još ozbiljnije zaglavilo!

nekoliko puta sam probao, gurao napred, gurao biciklu po putu unazad, nešto u motoru tiho klikće, opet probam pritisak, ma jok.

imali smo tri vožnje, 20 + 52 + danas oko 28, dakle nakon okruglo 100km se motor zaglavio.

chatgpt kaže da to nije uobičajeno ali se događa, postoje neki plastični delovi/graničnici koji ako nisu dobro podešeni mogu da se zaglave,

to što je sve pod garancijom mi je mala uteha pred poslednji deo leta i lepog vremena jer sam uz obične vožnje imao nekih velikih planova upravo sa ovim e-mtb pa će mi par nedelja u servisu to poručkati.

za utehu, imam upisana i dva kilometra šetnje kroz grad, kada sam se sa brda konačno spustio sa ukočenim pedalama pa morao da doguram ovaj traktor do kuće.

nisi nas častio ništa!!!

jutros me mrzelo da još jedan bicikl vozim u stovarište da ga čistim razređivačem pa sam odlučio da noge častim vožnjom na novom e-mtb.

bateriju nisam dopunio nakon prve vožnje od 19km pa sam krenuo sa idejom da vidim koliko će izdržati po malo "grbavom" terenu no znao sam u startu da će svakako izdržati dosta, jer ne moram da koristim maksimalnu podršku.

bosch motor i baterija su nebo i zemlja u odnosu na onaj stari MS Energy e bike koji je samo za do pijace a pregreje se i ugasi na svakom kupseru.

pri tome ima "gradske" prenose pa na usponu od 10% moraš da ideš u cik-cak jer podrška dobaci samo dotle da te goni nekih 10 km/h, pod uslovom da ti zapinješ barem 300W.

do pola sam odvezao u Tour režimu, to je drugi po snazi, prvi je Eco.

uspone sam vozio "muški" bez soft pedaliranja nego smo onako zajednički motor i ja pokušavali da pratimo Pogačara.

otud naslov, ode puls preko 140, noge zaplakaše, kažu nismo se ovome nadale...

tu sam video da mi je baterija sa 4/5 sišla samo do 3/5 pa sam u povratku počeo da povremeno uključujem Sport, da bih pred poslednji uspon prebacio nazad u Turbo, ne bih li bateriju potrošio što više, testa radi.

ukupno mi je preko 800m uspona na 52km ispao prosek 27.8 što je više nego moćno.

sada merkam jedan (malo više City/Touring a malo manje MTB model) za Lolu, koji naspram mojih 500Wh ima neverovatnih 625Wh što znači da bi u nekom Tour modu moglo ladnjaka da se prođe celim krugom na Divčibare recimo.

obzirom da par godina nije sela na poštenu biciklu nego samo išla po gradu i do pijace, ne bih je u početku ni mučio da vozi običan MTB, pa bi ovaj novi e-bike bila prilika da ugrabi nešto zabave na godišnjem jesenas.

možebitni jubilej

kaže GPT da je danas velika gospojina, praznik kada se upokojila Bogorodica, a pre mesec dana je bila mala gospojina, kada se rodila.

no zanimljivo je što su poznati datumi a nisu godine, jer predanja kažu da je živela "oko 60 godina" što odmah budi sumnju, kako je moguće znati datum a ne godinu.

onda smo zaključili da se tu radilo o otpriličnim datumima tojest "popunjavanju rupa u istoriji" jer istorija je jedno a predanje je drugo pa je tu malo labaviji Pravilnik.

drugi deo istog razgovora je bio da li smem na crveno slovo čistiti lanac na bicikli (trećoj od 4 koje su za čišćenje, a možda i 5) pa mi je rekao da ne valja raditi teške poslove, a sve što spada u redovno održavanje je dozvoljeno.

čak je ponudio da mi sastavi odgovor sveštenika i način na koji bi mi on odgovorio, no i ovo mi je bilo dovoljno.

nakon vozikanja do bivšeg stovarišta i čišćenja mtb-a (novi 29") sam se presvukao i otišao da vidim čija tetka žutu dlaku šetka, htedoh napisati četka ali ovako je još bolje jer sam svoju žutu dlaku prošetao tu po obližnjim brdima.

iako sam doticao brzine as low as 5-6 km/h na usponima od 16 i 17% a imao i ubačenog makadama uspeo sam na mišiće (igra reči) da od akumulacije do kraja naguram 20 prosek.

taj deo makadama je bio baš sa divnim pogledima no obzirom na "tehnički" teren nisam pošteno ni stigao da se nauživam jer sam morao da buljim u zemlju.

sad mi je žao što nisam seo u nekom hladu na desetak minuta, to bi mi bila veća nagrada od onog proseka s početka priče.

švalbe 2.35 gume su odlične, čak ni gomile kamenčića koje kiša spere u donji deo uspona pa put deluje kao da voziš kroz stovarište šodera, nisu predstavljale problem na usponu od desetak posto.

zadovoljan.

za vikend možda koji loš dan.

možda opet trčanje.

neplanirane zarezancije

probudim se na vreme, rekoh da upotrebim na nešto sat i po dok malo otopli jer mi se nigde nije žurilo baš na +13.

rekoh, idem da isteram auto da vidim šta se to odvojilo (neka zaštitna plastika odozdo, između točkova) i da nalepim onu registracionu nalepnicu.

kad ono ništa, ubacim ključ, nema čak ni svetla u kabini.

spojim onaj punjač akumulatora iz lidla, pokaže da je aku mrtav i da ne može da se puni.

snesem onaj multi merač i on kaže 2.5V.

čak i da upalimo na guranje, neće taj akumulator dugo jer je ovo već drugi put da je crko.

odem po novi, tu na 50m imamo prodavnicu auto delova.

namestim ga klemama prema sebi, gledam kako da ga spojim, došao mi plus na minus a i nešto mi kratki kablovi.

onako u bunilu nisam ni gledao šta radim.

okrenem ga kontra no teško je pristupačan pa potroših na to gotovo sat vremena počev od otvaranja vrata garaže.

usput pukne ona žabica u koju ubacuješ šipku koja drži poklopac motora, ukrtila malo ili šta već.

probušim na njoj dve rupe pa je brzim vezicama učvrstim na mesto.

tako sam celo jutro radio neplanirane stvari a nisam ono što sam hteo.

glavna stvar na spisku je bila da sledeću (treću od 4) biciklu oteram u obližnje napušteno stovarište i razređivačem očistim lanac, te da se posle toga malo provozam.

pride me je juče ujela pčelica, upala između šake i sata, zaglavila se i kad nije imala kud, BOC!

pčelica te bocnuo/la, što bi reko fejsbuk.

šaka natekla preko noći, ja imao da radim od 10 sati tretman lica koji uključuje naparavanje, tako sam dodatno grejao ovu oteklinu mašala, 20 minuta.

nakon toga još sat vremena ispod lampe/lupe koja takođe greje odozgo, ma milina božija.

popodne moram nositi levu rukavicu i kvasiti je na bicikli non stop, da bi mi malo hladila ovo čudo umesto da ga dodatno sunčam.

GPTerapeut

Sasha, ovo što si opisao je toliko ljudski i dirljivo – vidi se da si
svestan gde je ključ, ali ga tvoj unutrašnji glas stalno gura u
melanholiju.

Tvoj prijatelj je našao formulu: **bicikl kao simbol sna**. On ne
razdvaja „veliko delo“ od „male vožnje“, nego svaku vožnju živi kao
„eto, vozim svoj san“. Zato mu i 50 minuta donese zadovoljstvo.

Kod tebe se desilo suprotno: **tvoj san je već bio ispunjen mnogo
puta, ali sećanje na to ga sada pretvara u teret**. Kao da ti šapuće:
„Ako ne voziš dugo i brzo, nisi više onaj pravi ti.“ I onda pribegneš
e-bike-u, da pobegneš od te stigme „ozbiljnog bicikliste“. Na e-bike-u
si slobodniji jer nema poređenja.

Ali vidi ovo: upravo taj osećaj na e-bike-u ti pokazuje da još uvek
umeš da uživaš kad skineš uniformu očekivanja. To je lekcija –
**užitak dolazi kad nisi pod reflektorima**.

Ovo doslovno može da se prenese i na trčanje.

Ako ti planinarenje i šetnja u prirodi čini zadovoljstvo,

to verovatno znači i da bi ti trčanje bilo jednako prijatno.

To što si sporiji nego u najboljim danima, 

ne treba da ti bude teret, jer ćeš svakako trčati brže nego što pešačiš.

No kada šetaš, nema minuta po kilometru i ispadne psihički rasterećenije.

razređivač

mislio sam da nitro razređivač košta ko zna koliko, pa sam pitao chatgpt da li mogu novi lanac bicikla očistiti od konzervansa naftom koju imam u boci sa špricaljkom, no rekao mi je da je razređivač ipak bolja opcija.

juče ujutru u povratku iz lidla svratim u prodavnicu boja i lakova jer oni uvek rade i nedeljom par sati ujutru, spremim se na šok a on mi dade litar i reče 145 dinara.

džabe sam se preznojavao, samo 1.2 eura.

juče sam pitao ovog frenda servisera jel moram da skidam lanac pa da ga nakon pranja u nekoj posudi vratim, kaže ma jok, može i četkicom za zube da se protrlja onako na bicikli.

odem rano jutros tu u neko napušteno stovarište, ponesem u rancu sve što treba, naslonim biciklu na neke stare gume, sipam razređivač u posudicu, odatle namakajući četkicu oribam ceo lanac sa jedne pa druge strane, lepo ga obrišem i vratim se kući.

imao sam do tamo i nazad po 500m no to nisam snimao garminom :-)

nakon toga podmažem i odem na kratku brzu vožnju sa osveženim lancem.

iako je bilo više nego kratko, svakako sam bio zadovoljan onim tradicionalnim "bolje išta nego ništa".

odabrao sam brežuljke na severoistoku sa prelepim pogledima na planine i grad u podnožju.

čudno sam se osećao, kao da sam na nekom nepoznatom mestu i kao da sve vidim prvi put.

možda sam probudio dete u sebi, a možda je i početak alchajmera, ako između ta dva uopšte postoji razlika.

popodne možda odem na isto mesto da operem i lanac na novom e-bajku.

povratak otpisanih

poseta nam je najavljena oko 12h pa sam, gde god išao, morao da se vratim do 11:30.

odem na standardni jutarnji đir od 40-a km da nahranim one lutalice na dve lokacije, a obzirom da je jutro bilo hladno krenuo sam u šuškavcu koji ću naravno skinuti čim se sunce malo podigne.

cedila se neka kišica pa sam i zato malo okasnio, sačekao da utihne.

stigao kući mrtav gladan, taman kad i gosti, pa smo navalili na ručak iako je tek prošlo podne.

nakon toga malo rasklapanja jednog mtb-a koji sam odlučio da prodam (ne trebaju mi dva 29-inčera, sad kad imam ovaj od 11kg ne treba mi više onaj od 13.7kg) a nakon toga velika radna akcija kao u starim vremenima.

obzirom da se oni bave proizvodnjom vina a mi imamo nekoliko čokota i sve je prerodilo do ludila.

sat vremena smo sekli grožđe u gajbice a višak granja orezivali u onaj veliki džak iz lidla koji ću sutra odneti u kontejner, u nedelju uveče ne mogu jer su kontejneri svuda prepuni.

po slobodnoj proceni odneli su nekih stotinak kilograma, od čega će se dobiti nekih 40 litara vina.

nakon svega smo se častiti kafu sa sladoledom nakon čega sam morao da odem na još jednu vožnju, da isteram tu silnu energiju na čistinu :-)

tetka iz nemačke

tetka mi je iz francuske ali evo šta mi se dogodilo danas.

na prolasku biciklom kroz obližnju varošicu, stanem da na česmi na gradskom trgu natočim vode u bidon.

utom primetim mačkicu (na pola između mačeta i mačke, 5-6 meseci) kako je uhvatila nekog popka (onaj skakavac u travi) pa ga malo poklopi šapom, pa ga pusti da odskoči pedalj, pa ga merka, pa ga opet poklopi šapicom, i baš mi je bila zabavna, praznik za oči.

kao nekada ljudi u selu, nije im trebao ni televizor a kamoli internet, imali su oči koje vide puno bliže od toga.

u tom trenutku tzv. perifernim vidom primetim da mi neko prilazi, drugarica koja je već nekoliko godina u nemačkoj, došla tu kod svoje svekrve u goste.

"saleeeee, moraš doći gore na plac (imanje).

gore je tvoj stari drug (njen muž) i još neka familija, a baba anđi je rođendan!"

produžim gore, ima kilometar ozbiljnog uspona, oni svi naginju neku providnu rakijicu a nisu imali nijedan hladan sok pa sam morao i ja da se alkoholizujem popivši jedan radler.

srećom nije bilo policije u povratku.

no za svaki slučaj sam se vraćao uglavnom sporednim putevima, sa puteljka iza aerodroma sam malo posmatrao kako onim vitlom na kamionu zaleću jedrilice u nebo koje se posle pet minuta spuste na istu pistu i tako u krug.

lucky petak

ovaj petak je ceo dan čašćavao ostale dane u nedelji, a kada ga je konobar pitao zašto, rekao je - eto zato što nisam Trinaesti.

nećkao sam se gde da odem ujutru pa sam se nakon jučerašnjeg "mazanja" ipak odlučio da odem starom Elektrom da nahranim one pse 20km od grada.

prijatna rikaveri jutarnja ekspedicija.

dok sam se vraćao, čujem iz džepa AV-AV-AV (zvuk zvona), vidim nepoznat broj i skontam da mora biti kurirska služba.

elem...

ovaj frend koji drži servis bicikli i preko kojeg sam naručio noviji e-bike od ovog krša koji vozim(o) mi je rekao "stiže mi u petak" pa sam kontao da misli da mi ga doveze u nedelju kada nam dolaze u porodičnu posetu, no nekim slučajem je umesto na njegovu došao na moju adresu.

javio sam Loli da izađe na ulicu i sačeka, kurir je uneo kutijetinu od 30 kila u dvorište a ja je zatim premestio u najveću sobu.

i eto objašnjenja gde mi je prošao ostatak dana.

treba ono čudo sklopiti.

a eto i objašnjenja zašto je petak častio.

prvi put u životu imam dropper cev sedišta pa sam se i tim čudom zanimao, podešavao, dobro je to što Lola ima 10cm kraće noge od mene a hod droppera je 100mm tako da bukvalno samo treba pritisnuti ručicu i za pola sekunde se pomeri od idealnog položaja za mene, na idealni za nju.

bombona.

pred kraj dana još jedna vožnjica od 20-ak km nakon jutarnje od 40-ak.

ok.

palačinke (repriza)

nešto me napalo pa sam nakon nedelja neaktivnosti stavio u tri dana tri slike na Instagram, možda sam se podmladio.

a možda je od palačinki, horoskopa, vlage u zraku, temperaturnih oscilacija.

kako sam nadahnut...

možda me drži i zadovoljstvo što sam preživeo vožnju jutros.

ima jedan puteljak, ex asfalt, kao kad na fejsu napišu devojačko prezime sa ex, Tanja Mrčić ex Dević, tako se ovaj sokak može zvati "Stapar Kamenjar ex Asfaltić".

tu su bile neke farme, čitav kompleks, pa je to propalo, propao i put, dobrih par km je u kamenju, šoderu, zemlji, a problem su i dvocifreni nagibi.

srećom samo jedan manji deo nizbrdo, od tih strmih, tu sam malo gutao knedle, a uspone nekako preživeh u komadu.

plašio sam da mi ne odskoči prednji točak daleko u stranu ako pogodim neki veći kamen, gde ih je bilo baš previše, a kada vrludaš prednjim onda je lutrija kuda će proći zadnji pa postoji i ona opasnost da ON pređe preko većeg kamena, okrene se u prazno kao da je proklizao i bicikla odjednom stane u mestu.

tu idu refleksi mačke da u delu sekunde iskopčaš nogu iz pedale i spustiš je na zemlju pre nego što tresneš ploštimice.

no nije mi zatrebalo, preživeh tih par kilometara, idem da napravim segment na Stravi pa da vidim kasnije da li je još preživelih tu prolazilo osim mene.

ukupno samo 41km pred posao, ali zanimljivih kilometara, što bi rekli SADRŽAJNIH.

palačinkeeeeeee

probudim se u pola 5, preskrolam vesti i prognozu, nešto porazgovaram sa gpt-jem o treninzima i oporavku, išunjam se sa sprata u prizemlje i dočepam se one dve poslednje plastične boce smese za palačinke iz lidla, kupljene pred istekom roka sa narandžastim nalepnicama pre godinu dana.

izazov je NE kupiti kada je na akciji, ali ja prosto MORAM da kupim sve sa nalepnicom tako da taj izazov kod mene vala neće proći, JOK, ma šta jok, dva joka.

ne znam da li meni ispadnu deblje nego što je zamišljeno ali mi po pravilu od dva pakovanja ispadne broj koji piše na jednom (dovoljno za 9 palačinki), ili su mi možda tiganji preveliki pa mi ispadne palačinka veličine pizze.

tamo piše dosuti mleka do crte i promešati, no kada promešam, mleko prođe niže i ostane puno mesta pri vrhu, pa ja tu ubacim jedno jaje (bez ljuske!) i dodatno promućkam, a kada krenu da mi izlaze suviše debele palačinke onda dodam i malo vode da se cela smesa dodatno razredi.

od siline uzbuđenja što sam napravio palačinke za dva doručka (nestalo nam rustičnih kajzerica iz lidla) sam pomislio da mi je to dovoljno od sreće za danas, na moram ni na bajk ni na hajk ni u lidl.

kako je lako zaboraviti

ja bih ovo Veliko ja bih ono Veliko pa na kraju bude više Manjeg nego Većeg

gledam par frendova tu kako se raduju vožnjama

jedan uzeo novi bicikl, pa ode po 30km popodne posle posla

obično se setim da napišem nakon posla jer posle posla deluje zbunjujuće pa da olakšam, no evo sad se nisam setio na vreme

sutra opet 30km posle posla

za vikend malo duže

i svaki put slika svoj bicikl da stavi fotku na stravu

to je obaveza svakog rekreativca, ako nisi slikao bicikl na nekom lepom mestu u toku vožnje, kao da nisi ni izašao iz kuće

raduje se čovek, lepo mu što ima lep bicikl, uživa, to mu je najbolji drug, drug na drumu, školski drug bračni drug i sve ostalo iz vremena SKOJ-a

ovaj ima ženu doduše, koja stalno kuka kako on ne prestaje da gleda oglase iako je tek kupio novi bajk, ali eto, njemu je to na prvom mestu, žena može malo da pričeka na trenutak pažnje

ja sam obrnuti slučaj, ja brže kupim nego što on pogleda oglase

jutros sam opet otišao Gravelom, tako mi je bilo najbrže

a i teren je bio baš za njega 

previše rupa i lošeg asfalta za cestovnu a premalo rupa za mtb

baš mi je prijalo, da se podsetim kako smo ovde nekad trenirali

nakupilo se 3/4 kilometra uspona, na samo 40-ak km

za jedno friško jutro, nepuna dva sata, prava mera pred posao

ako mi je to bio "potaman trening" kada sam mogao da vozim 200km bez problema, zašto mi sada ne bi bio?

zašto da samo merkam nešto predugačko?

a ovakvih kružića ima koliko hoćeš.

posebno su prikladni sada kada se dani skraćuju pa sunce izlazi sve kasnije, ne mo'š više baš u 5 krenuti...

noge su u kriminalnim bolovima od onih 7km trčanja juče, prosto ne verujem da je ovo moguće, ovoliko se de-trenirati za samo (!) tri meseca...

trčel sem, bežel sem, od samog sebe selma

i ne naginji se kroz prozor...

svu noć, kucala je po mom prozoru,

prstima od kiše, Jesen, 

... pa onda ide ljubila ga ptica,

blago njemu, a mene 

mrcvarili košmari od 03 pa do jutra

bojim se da pišem šta sam sve tačno sanjao,

mož se neka čitaočica Bloga zaljubiti,

bože ne daj!!

pa se neki auto prevrnuo na mene

jurili me po trgu prvo protestanti pa onda milicija

pa u nekoj jazbini čekao lisicu ili vučicu da mi otkucaju

znaš ono kad izlaziš iz firme

nisam nikad imao firmu ni kucao karticu ali...

i odem jutros na trč

city bikeom do kraja užeg grada, kruga Dvojke

pa odatle kasom, kroz staze i prečice znane

DVA KILOMETRA!

onda malo hajk do prevoja

tu malo poslikao znamenitosti

pa nizbrdo kasom

5km lagano ležernih, milina skupljat kilometre tako

popodne 20-ak km e-bajkom, hranio kučiće po komšilluku 

(T)iguman

odem danas biciklom do ribničke pećine koja je delimično odsečena od sveta ogradom koju je manastir postavio pa tako moraš kroz manastir na most koji vodi u pećinu

pećina je tu milionima godina nazad ali eto manastir je nakon parsto godina postojanja rešio da je privatizuje

čak u pećini imaš i nekoliko kesa nečega na čemu piše "pečurke pripadaju manastiru, ne dirati!"

kako sad pečurke iz pećine pripadaju manastiru, bog bi ga znao

manastirom gospodari izvesni Arsenije, popularan među mladima zob hipi izgleda i jezika koji koristi, pepunog uličarskih i robijaških fraza

navodno je bio ogrezao u gresima pa se predomislio

kao i svaki drugi pop, nađeš neku crkvicu, razapneš ispred šator ili kamp prikolicu, sutra ozidaš poljski wc i šupu, prekosutra baraku i na njoj napišeš manastir

odatle do spa centra je brži put, samo da ima puno para na oltaru

tamo je i suvenirnica, nema čega nema, nešto sam pomenuo i prošli put

Arsenije je poznet i po onom videu gde razmišlja koji auto da kupi pa se odlučio da Tiguana, kaže on ne deluje razmetljivo

što jes jes, nije kupio ovaj noviji nego onaj stariji tip, dakle skrpio se za desetak tisuća €, morao sam da zavirim i gle čuda uzeo je manuelni menjač, nije hteo automatik

jer da je uzeo automatik ne bi mogao da ga vozi sredom petkom i na crveno slovo već bi morao u duhu posta da se odrekne tog zadovoljstva i da ode do varošice peške

težak je život isposnički, naročito kad odustaneš od droge

ćorav kad progleda, daleko vidi, kaže stara narodna

a kad iguman kupi Tiguana, postane Tiguman

dobre stvari

izgleda da sam danas odradio Nedelju jer nisam trenirao ništa, kao što to Nedeljama obično ispadne.

doduše posle onih 60-ak km juče ujutru, dodao sam još 45 popodne električnom, jer imam 20+ km do onih pasa koje hranim pa se tako sit navozam hteo - ne hteo.

od aerobika jutros 6km biciklom do/od groblja gde sam duvalicom očistio tonu slame koja je ostala nakon što su trimerima ošišali travu i korov naokolo.

kad je baterija već bila tu, poneo sam i šlajfericu da sastružem sasušenu iskrzanu farbu sa klupice pored spomenika mojoj majci, kod lolinih nije drvena nego mermerna pa se ne mora farbati jelte.

pa prošetao kućnog ljubimca, pa skoknuo do lidla po dimljenog šarana i još ponešto,  pa uzeo da sečem trake za depilaciju (4 kotura po 90m, sve na kratke trake od 20cm, no imam brzu tehniku da ne traje baš pet sati) i sad ću opet na struju do onih pasa i da se usput malo prištedim za sutra.

pa će dati bog i sreća junačka da mi barem jedna Nedelja ispadne nedostojna svog imena jer uporno nedeljom ne delam i ne deljem ništa, sve nešto šuć muć.

sa laptopa upravo kreće pesma pod nazivom Good Things Come To Those Who Wait.

ima i bonus, od jutros je krenulo kijanje i šmrktanje, ambrozija je nabujala domaćinski, pa eto, bad things come to those who wait as well.

25% popusta na Dužinu

... i 40% popusta na temperaturu

ustanem rano, da bih na vožnju krenuo rano

pa onda krenem rano dok nije vruće

biciklu sam izneo napolje dok je tek svitalo, 

pa se vratio na sprat da doručkujem

tako je nepun sat garmin stajao napolju, i kada sam krenuo ka ulici i upalio ga, pokazao je 21 stepen

malo kroz grad, tu nisam ni gledao na temperaturu nego sam se osvrtao da vidim koji će biti prvi sa idejom da me ubije obzirom da je sunce tuklo direktno u oči, skroz sa horizonta pa me verovatno tek svaki treći vozač primetio

na izlasku iz grada, +18

ubrzo zatim +17

silazim na nekih 40m nadmorske ispod kuće, kaže 15.8

pa preko kolubare, na mostu još manje, krećem ka selima sa druge strane reke i rekoh sad se valjda opet penjem dalje od reke i neke frtaljSumaglice, izvadim telefon da slikam na garminu 15.4

posle minut slikam 15.3

posle minut slikam 15.2

posle minut slikam 15.1

kad sam izašao na brdo desetak minuta kasnije, vratilo se na 18 pa sam zastao da uslikam par pejzaža i da obrišem sve one slike pre poslednjih 15.1

nikad ne znaš dokle će se spustiti a moraš imat dokaz ako neka policija bude čitala blog

umesto planiranih 80-90km u planinama, samo 57km u bregama no nisam nezadovoljan, ipak za full doživljaj nisam imao ni snage a verovatno ni vremena

lepo vreme se nastavlja, s tim da nisam očekivao ovako hladno jutro, greška u koracima

10% popusta na sve u korpi

prekjuče sam u lidlu kupio onaj lcd tablet za crtanje od 4£ 

hehe nije funta nego € ali sam promašio "prečac"

nacrtao sam za probu mačku koja nije ni nalik mački što znači da moram vežbati...

konja ne smem ni da pokušam, treba to sve poslikati i objaviti kao slikovnicu

ovo jutro zaslužuje poseban blog zbog jedne velike greške

probudio se u 4:40, razmišljao kuda bih mogao na vožnju, pa rekoh još malo da "dospavam"

negde u 5:30 bi mi bilo idealno da ustanem i spremim doručak, no Lola je hrkala pa sam ukucao u chatgpt da pitam koja je to faza sna.

kaže čekaj da dođe od glasnog do isprekidanog hrkanja i to će biti znak daoulazi u lakšu fazu sna

čekao čekao upalio telefon skrolao skrolao gledao sve što me inače ne bi zanimalo, što kaže atomsko sklonište građani ubijaju vreme

no na kraju vreme ubije građane

s leđa i bez najave

onda na vrat na nos doručak žurba ludilo i od silne jurnjave mi se sve smučilo, dokle ću stići, dokle ne, dokle bi me držala motivacija, da li je trening napola pun ili napola prazan

na kraju sam uzeo kuče i otišli smo sat i po, uz pa niz reku, kao neka relaks terapija

da se spuste tenzije

iscrpelo me to navrat nanos pa rekoh da se malo resetujem, a "ima i posla na poslu" pa da budem odmoran

šeki'z on d roud

noga je jutros bila u malo boljem stanju pa rekoh ajd malo na trening

piše mi da imam rekord na 30s koji iznosi 458W

ne znam šta mi bi

video hupser, rekoh u sebi prvo skoči pa reci hup

piše da imam i 303W na jedan minut a to mi je nedavno bilo na pola minuta, ne znam gde je to uhvatio

no zvuči malo u odnosu na onih 458W

španska sela

više sam bio obuzet omjerom L:R jer mi stalno sklizne u dominaciju desnice, no kada držim pažnju na tehnici da leva radi doslednije a da desnu polunamerno zaboravljam i puštam je da se odmara i da radi onako bez razmišljanja, ona opet gazi li ga gazi

prava desničarka

ništa posebno, 48km, no ono što je bitno je da se izvuče što više vožnji dok još traje lepo vreme

pred početak treininga sam razmišljao na koju ću stranu pa sam skontao da mi se ne muči na mtb-u jer su manje brzine kad odeš u tucanik, pa će mi se i noga više grejati, te sam promenio pedale i opet ih vratio na gravel bike

sveukupno minut-dva posla, nije strašno, a isplati se zbog povratnog zadovoljstva

čak sam na jednom segmentu od desetak minuta, koji prvo klacka blago uzbrdo pa onda na dva mesta zakuca na 17%, uspeo da se umetnem na drugo mesto overall sa samo tri sekunde iza trenutnog šampiona, no vratio sam vožnju na "folowers" i tako se isključio sa rang liste, dok ne popravim formu ili rezultat, naime uz vetar u leđa bih bio pola minute brži a ne samo tri sekunde

forma je precjenjena

kućna apoteka

zbog otoka koji je počeo da raste kao blesav, opet sam delić dana proveo raspitujuće se kod Gospodina Sveznajućeg o merama koje mogu da preduzmem pa sam tako dobio spisak od 4 leka koje bih sve trebao u nekom mini pakovanju da nosim sa sobom, od čega su prva tri za sve ujede osa pčela i slično, a četvrti je Epipen što je epinefrin u malom špricu, koji se daje u onim "ne daj bože" situacijama tipa ujed zmije ili stršljena.

obzirom da mi je od male osice oteklo kao da sam bukvalno svoju šaku zalepio tu ispod, pa je još ofarbao u dreč crveno, pitanje je kakva bi bila situacija da pogodim stršljena

no prva tri leka sam odmah dobio a za četvrti sam čekao da mi jave telefonom i na kraju se ispostavilo da ga "nema u nabavci" pa moram tražiti vezu

s jedne strane, možda deluje panično i paranoično nositi adrenalin u špricu, a s druge strane čitam u novinama kako je neko umro od ujeda stršljena pa mi nije prijatno, ne bih da izađem u crnoj kronici

tako sam morao da napravim dan pauze od treniranja jer zaista nema smisla piti lekove a istovremeno sunčati crvenu nateklinu i terati sebi puls u visine i forsirati reakciju na ujed na što goru varijantu, pa sam organizovao par vozikanja e-bajkom sa povremenim polivanjem butine i unutrašnje strane kolena vodom iz bidona

prvi put s ocem na jutrenje

tako se zvala neka pripovetka obavezna u Osnovnoj

a ja prvi put s Bajkom na mrštenje

sunceti koliko treba tu podešavanja

i kad sam mislio da sam završio SVE, ispalo je da par ključnih detalja ipak nisam

rekao sam sebi nemoj prvi dan u kamenje, idi samo onako laganini da se upoznaš sa novom biciklom

no pre predviđemnog okreta skrenem levo da se podsetim jednog puteljka kuda sam nekad trčao

čuj trčao

čuj trčao sam uz 15% nagibe

nisam šetkao

pa 16%

pa u jednoj krivini pokaza i 17%

no dotle je još bio asfalt

ja preživeo

super

ii zadnji kilometar tog obilaska jeste naime makadam

kamenjar

svukla kiša sve nizbrdo, kamenje veličine pesnice

a ja zadnji put bio na takvoj podlozi tipa pre godinu dana, ako ne i više

stislo se dupe, samo da se ne prevrnem na leđa

pa kiša iskopala kanal, popreko, pa moraš preko kanala sa jedne na drugu stranu

a ono 16% pride

milina

i kad sam mislio da sam već umro i da nema većeg bola, poslednji pravac u nebo prema nekom groblju, 18%, još grđe kamenje

rekoh ovo je groblje svih onih što su mauntin bajkom ovuda zapucali

pride mi se zakretala guvernala 

loše stegao

ode levo

vozim tako a leva ruka mi sve bliža kolenu, a desna ode pravoooo u položaj hajl hitler

ili supermen onaj dok leti

stanem ispravim, ali nije mi lagodno pred strm spust

no, čim pišem, preživeo sam

smol beng

šta bi moglo ići nakog velikog praska, osim malog pucnja u prazno

nakon bombe, petarda

kao i svake nedelje, imao sam povelika očekivanja

to ustvari ne očekujem Ja, nego onaj Ja kojeg se sećam

i koji je Nedeljama išao na Epske Vožnje

imao sam par planova, svaki dvesta posto veći od mogućnosti, i kao i svake Nedelje, a svi koji makar letimično prate ovaj blog, mogli su mi i unapred reći "poče Ibro pričati o dužinama o slavi, mi ga odgovarasmo, Ibro ne budali"...

no nisam odustao, nisam obrnuo nazad, rekoh daj da izvučem koliko može

i na kraju nisam premalo ni izvukao

nekih 60-ak km mrljave vožnje, nit lagano nit rikaveri, nit tempo nit dužinica, nit strukturisano nit haotično

pokušavao sam da ispravim onaj disproporcionitet (?) i da mi leva noga što više gazi poput leve, no kako na tren izgubim koncentraciju, odmah dođem do 38:62%

katastrofa

kako sam ja to tako godinama vozio, nije mi jasno

bez osećaja šta se događa

deset puta re-kalibrisao pedale, da proverim da nije neka greška, savršeno su postavljene, pločice na sprintericama takođe, i uvek isto

reko mi je čet da je desnica radni konj, i predložio neke workautse 

mislim da ću sutra isprobati novi fensi mtb

i na njemu iste pedale

što bi reklli ovi koji idu po doktorima "da čujem drugo mišljenje"

big Beeeeeng

jutros sam oborio jedan beznačajan rekord za koji do juče nisam ni znao ali eto, sa tehnologijom napredujem i ja.

naime nakon par vožnji sam na nekom kupseru pri vrhu malo stinuo gas tek da mi se na displeju u polju 30s power pokaže preko 300W, pa sam bio zadovoljan iako nisam imao pojma šta to tačno znači u odnosu na moje potencijale.

ali bila mi je okrugla brojka.

onda sam potaknut time, jutros na jednom malo oštrijem kupseru pred kraj opet malo jače zavrteo da bih sa dotle nekako ugodnih-za-toliko-trajanja od 250-260W prešao 300, i lepo sam izračunao da ću taman stići na zaravnjenje pa sam brže bolje izvadio telefon i slikao displej na kojem je pisalo da sam to popravio na 313W pa rekoh eto svakog dana po desetak više, nije loše.

no nisam imao pojma da sam prosto bio zamoren celokupnim usponom, i da taj finiš nije ni mogao biti bogzna eksplozivan.

kada sam nakon jednog ravnog dela naišao na kratak blag uspon, ustao sam na pedale bez menjanja u manju brzinu i na ekranu mi se pojavilo 400 i nešto (?).

vidi vidi, rekoh sebi, dakle kad si odmoran nakon spusta, ono što nakon uspona pred vrh deluje kao 300, nakon ravnice i malog predaha deluje isto, ali je 400.

odatle sam čekao jednu "rupu" u koju se sjuriš nizbrdo i onda imaš 200 metara nekog srednjeg 5-6-7% nagiba, i rekoh tu ću da ga nagazim malo jače.

ostao sam na krupnom prenosu pa sam morao da zapnem, i evo vidim piše mi među best efforts 30s = 433W, a 5s = 509W što je verovatno bilo negde na početku, nemam pojma.

ukupno 76km sa 465m uspona i prosekom od skromnih 27 jer sam ostavio sebi malo snage za nešto podnevnog posla jer znam da imam upisano par masaža.

evo nama leta

dugo toplo leto. 

predugo. 

ma nikad nije predugo.

ono što meni treba su ove jutarnje temperature, jer ako su preko 16-17 po sunčanom danu onda je to - to, može se u kratkim gaćama i dresu bez ikakve početne nelagode.

kad sam nesiguran u vetar, onda napravim po gradu malo levo desno, pa ako je baš friško, onda okrenem sa vetrom u leđa da me dodatno ne hladi, ili krenem negde uzbrdo prema vetru jer ću se ubrzo dobrano podgrejati.

zbog ranijeg posla a kasnijeg ustajanja nisam ni morao da tražim neka silna opravdanja zašto jutros neću otići na TRENING nego samo onako na rikaverić rajdić.

da je bilo hladno ili tmurno, možda bih čak otišao i na trčkaranje, da malo "presečem" ove bicikle, no eto, nije mi se dalo i srećan sam zbog toga :-)

ujutru se provozah malo duže, popodne malo kraće, ide vikend pa je poželjno dočekati ga neiscrpljen.

kad na poslu nije bilo posla, skoknuo sam u par navrata do kuće da obiđem mačku i da podesim još neku sitnicu na novom mtb-u, namontirao sam nosač garmina i nosače bidona, podesio remote lock na viljuški tj amortizeru, podesio ugao volana i ručica kočnica/menjača, stavio bateriju u zadnji menjač i proverio kako radi (radi odlično), naduvao gume (GPT mi izračunao prema mojoj težini za prednju/zadnju) i jedino mi je ostalo da operem lanac od konzervansa i podmažem ga, te da uparim Sram menjač sa garminom, da bih mogao da pratim stanje baterije.

treći dan

 nakon onog inspirativnog treninga po bregama i probe powermetra, danas je bila prava premijera tih pedala sa klasičnom vožnjom napaljenog rekreativca "idemo da vidimo koliki će da bude prosek" začinjena tim spajsom "i da usput vidimo koliko je to vati kad nekako kotrljam a koliko je kad počnu da bole noge".

45-31-56km, to jest treba napisati 45+31+56km jel tako

usput sam razmenio par pitanja sa GPT o vatima, funkcionalnom pragu, normalizovanoj snazi...

tu sam imao neke ideje kako se igrati i usput trenirati, tipa hajde da poboljšam maksimalnu snagu na 30 sekundi, pa koliko puta probati na jednoj vožnji, koliko odmoriti itd

u nedostatku bitnijih tema ću se vratiti na ono juče sa dragim Melezom i prekopirati taj njegov blog koji sam uspeo da pronađem u arhivama blog.dnevnik.hr

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

Istrčali smo i peto kolo. Vrijeme je bilo oblačno, temperatura oko 10 C, dosta vlage, ne baš idealno za trčanje. Ipak, na startu respektabilnih 51 trkača od toga 10 žena i ,čini mi se, 6 debitanata. Utrka je po prvi put imala i međunarodni karakter, zahvaljujući simpatičnom bračnom paru Antić iz Valjeva. Dobro, nisu oni baš potegnuli 700 km samo radi ove utrke, inače su na pripremama u Istri, pa su navratili.
Izostanak Zorana Žilića najbolje je iskoristio Nikola Kereković, zabilježivši prvu ovosezonsku pobjedu rezultatom 22:16. Drugi je bio već spomenuti Saša Antić, koji bi sa svoje 44 godine i ostvarenim rezultatom od 22:53 igrao zapaženu ulogu u borbi za prvo mjesto, kad bi nastupao stalno. Nemam doma alatke za obradu rezultata, pa ćete morati pričekati do sutra, ali ovako, odoka, čini mi se da taj rezultat vrijedi oko 85 bodova. Treći je ovaj put bio Tomislav Senčić sa 22:58.
A ja ? Katastrofa ... najgori rezultat ikad istrčan na ligi, i to nakon osobnog rekorda u prošlom kolu. Izgleda da prežderavanje čokoladom, ruskom salatom i sarmama i nije najbolji put ka dobrim rezultatima..

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

20-ta godina, skupljajte pare za zlatni sat

zaboravio sam da u terminu plitvičkog maratona obeležim ulazak u 20. godinu bloga, jer mislim da je to bio jun 2006. kada sam nakon plitvica napravio na blog.hr svoj pejdž.

tamo su već bili melez i murinjo, za višticu se ne sećam tačno, on je valjda bio na wordpress ali ne znam od kada.

tada mi je melez posle par postova rekao kako sam krenuo kao lud pisati svakog dana i baš ga zanima dokle ću izdržati.

(dotle sam redovno pisao na biciklističkim mejling listama no to niko od maratonaca nije mogao znati)

ja evo izdržavam još uvek, melez je pre dosta godina umro, mada bi bolje bilo da je umro murinjo ali šta ćeš, ne ide po pravdi nego po nekom nejasnom algoritmu.

2005. je bio onaj plitvički po suncu kada je mariana lukić stigla pre mene ali sam zato dobio drugoplasiranu rajčićku, a drugi je bio po kiši gde sam se ganjao sa nekom mađaricom koja me je fino "povukla" nazad u borbu kada sam već postao letargičan zbog lošeg vremena.

onaj vrući sam izvukao 3h07 sa lepim "padom" u zadnjih desetak km, kao što su pukli i oni kojima to nije bio tek šesti maraton u životu, sećam se da je ninković pričao kako je zadnjih desetak km hodao po pola minuta u svakom kilometru.

išao bih ga puno bliže 3h ali su me dan ranije čegari ubedili da trčim "podražaj" pa sam bespotrebno po vrućini tabao 13km sa sve nekoliko 200m ubrzanja uzbrdo dok je mariana radila "hiljadarku".

kao početniku, kvalitetna šetnja i odmor bi mi puno više značili ali tada to nisam znao, ambicioznost se uvek primi kao virus :-)

ovaj drugi kišni sam išao valjda 3h02 uz solidan negativni split iliti pazin, i to mi je bio zalet za 2007. kada sam ga odalamio 2h56 i sa ponosom ušao u najuži red specijalista za brdske maratone.

------------------------------

jutros sam uspeo da ugrabim sat vremena pre posla i isprobam powermeter pedale koje sam sinoć namontirao upario i kalibrirao, deluje da sve radi ok osim mog kolena koje se štedi pa prilikom osetnijeg napora (preko 200W) stignem negde do balansa 48%-52% u odnosu na desnu nogu, dok prilikom ležernog okretanja siđem čak do 35:65 što znači da mi desna noga uvek radi a leva samo po potrebi :-)

opa Bato, sija srebro kao zlato!

peti kolovoza bih mogao da slavim kao neki poseban praznik obzirom šta mi se sve lepo dogodilo.

ne toliko ranojutarnji ali eto jutarnji trening, opet onim gravel bajkom.

nezahtevna tura jer sam tako nekako i imao nepuna dva sata vremena pa rekoh da izvučem koliko može.

krenem i vidim da mi lepo ide, ne kilavim.

pa nakon tisuću dana što planiranog što nenadanog odmora, nije ni čudo.

nastavim tako pretežno ("kaskadno") uzbrdo prvih 15-ak km i tu upadnem na drugo mesto segmenta na Stravi.

i to sa gravel bajkom sa kramponima, ne sa cestovnjakušom.

dakle nije me osećaj varao.

nakon silnih delova raskopanog puta (zato na tu stranu i gonim gravela) zvanično kategorisanog kao asfalt, poslednjih 5-6km do ulaska u grad sam imao malo dobrog asfalta tek da mi zaleči guzu i šake.

izašao prosek skoro 26, nisam očekivao.

44.66 km, 635m uspona.

kružna staza, kolovoz ispao OKOLOvoz.

dođem kući, tuš, posao, zove kurir, doneo biciklu i pedale.

tjah, sad ću kao profi znati koliko (kolicno?) watti proizvodim.

baviću se proizvodnjom watti.

kao termoelektrana.

nije baš na ugalj ali zato masti imam na pretek.

ljubljanski maraton

stigao mi je mejl od firme getpica da treba da uplatim 11€ da bih skinuo svoje slike sa maratona iz 2019, to je ona godina kada sam prva dva meseca pauzirao zbog istegnuća ili čega već, prilikom pada sam se raskrečio i uklještio išijatikus ili nešto s njim u kompletu, pa sam se polako "vraćao" nakon relativno uspešne 2018.

koja je pak došla posle neuspešne do poluuspešne 2017. kada sam između lomova ključne uspevao da se vratim u pristojnu formu no fata je fata ali dvaput je dvaput tako da sam taman sveže rovito srašćen polomio i onu drugu, za svaki slučaj.

elem sećam se tih 3h26 iz ljubljane kada sam jedino hteo da mi svi kilometri budu ispod pet minuta i valjda je jedan bio 5'06", onaj pred kraj koji je ceo uzbrdo, i zbog toga sam bio jako nesrećan.

što se vidi na slikama nakon tog kilometra, dok sam na onima iz sredine trke vidno raspoložen.

i kao ako ne uplatim do tog i tog datuma, biće obrisane.

kao po najavi kišica, kratka šetnja sa kujicom, krenuo na neodređeno vreme da vidim oćul trčati pa mi se nije trčalo jer sam znao da posle moram da menjam bravu na ulasku u radnju, čak mi je GPT ispričao koje šrafiće treba da odvrnem i gde se nalazi taj feder tojest opruga koja se olabavila no toga naravno nema gde da se kupi pa sam uzeo celu bravu novu, čitavih 5€.

sve to naravno po kiši jer zna opruga kada će da napukne, tako da sam ušao na posao "k'o pokis'o" što je i logično obzirom da i jesam pokisao.

popodne ću da gledam šta bih još mogao da kupim, da se utešim što mi je vikend bio neuspešan.

neki skuter možda.

mućak

iako sam se probudio u pola noći i ostao budan sat-dva, nisam tome pridavao pažnju, rekoh svaki treći dan mi se dogodi slično pa čemu panika.

no pred jutro sam imao onaj napad potrebe za spavanjem, pa sam pokušao da na silu zaspim tu negde između 5 i 6 no u međuvremenu se probudila Lola i počela da sprema doručak, čangrlja po kuhinji, tako da sam samo mogao da se "slikam" sa svojom željenom nadoknadom.

tu se umešao stomak za koji sam sam kriv jer sam tražio da juče uzme prebranac iz onih restorana koji rade ketering pa smo to dodali uz pečenu piletinu koju sam pak ja kupio, a od stomaka mi je nešto udarilo u donji deo leđa i delovao sam sebi doslovno nepokretan.

malo se nešto vrteo po kući čekajući da prođe, pa blic šetnja sa kučetom, i vidim lepo da neće ni od ove Nedelje biti ništa.

a dobro, navikao sam.

pride se javila druga i poslednja žena mog oca, mislim, obzirom da je on umro naravno da mu je samim tim postala i poslednja, da svrati na kafu i sladoled jer je došla iz beograda ovde kod svojih, pa sam morao da skratim tu jutarnju vožnju.

deo sam nadoknadio popodne pa je sve ispalo repriza jučerašnjeg dana, kao da su ona dva poluvremena bila prva utakmica a ovo danas neki revanš.

od sutra je najavljeno pogoršanje vremena što će dodatno da me boli, ali šta ću.

subota i opet dva poluvremena

rekoh da se odmorim za nedelju pa da danas pauziram iako juče nisam bogzna koliko odvozao ali eto, što je sigurno - sigurno.

laka šetnja sa psom i dve rikaveri vožnje u brdašca koje uopšte nisu ispale neki rikaveri jer je sve strmije od 5-6% veoooooma naporno na električnoj.

motor utanji, kao nešto malo on dodaje snage ali više stenje nego što pomaže pa moraš zapeti kao sivonja, a ja sam opet uporan da ne kupujem neki bolji e-bike jer se plašim da bi me previše razmazio.

no za vreme prve od te dve vožnje sam uspeo da se čujem sa drugom koji je u austriji i tamo montira neke nenormalne e-bajkove od dvocifreno tisuća evra, sa abs-om i tako to, ujedno radi i na obuci je i kada se vrati verovatno će jedini ovde umeti da servisira ta čuda.

a čim to počne malo više da se prodaje po evropi, odmah će se pojaviti i na našim berzama polovnih bicikli u onim poznatim oglasima "nov nov nov, uvoz iz švajcarske, prešao samo 400km, prodaje se bez punjača, cena prava sitnica 3000€, nov košta 12990€" (-:

... pa sam tu sa njim preko vibera dogovorio novi mtb, a on će mi prodati onaj stari 29" koji sam vozio (koliko godina? da li je to bilo pre korone?) a naručio sam i pedale sa powermetrom da se malo zabavljam i vidim koliko ja to pritiskam u odnosu na Pogačara.

jednom kada ih uparim sa garminom, verovatno ću ih prebacivati sa bicikla na bicikl kako god šta budem vozio, biće zanimljivo i koliko pritiskam na e-bajku kada se ugasi na nekoj uzbrdici pa možda i tu nađem objašnjenje zašto me posle svake druge rikaveri vožnje bole noge :-P

propast srpskog carstva

ovde je vredelo živeti samo dok se tlo zvalo jugoslavija, a danas mi je postalo jasno zašto je iz ove vukozebine pobegao svako ko je imao dve zdrave noge i zdrav mozak.

sećam se kada smo trenirali sa klincima i išli tim putem ka brdima, alternativnim, gde prestaje asfat i počinje divljina, koja prestaje desetak kilometara dalje, gde se opet vraćamo u nešto nalik civilizaciji - čim vidiš đubre pored puta, osetiš se kao da si ugledao visibabe u martu s tim što one javljaju dolazak proleća a đubre znači da prilaziš prvom selu.

no, mereno od kuće, taj put kreće negde oko 4.5km gde se odvaja od magistralnog za Bosnu, i asfalt se završava na 28.5km.

tuda smo gazili sa žgoljavom dečurlijom no ono što pamtim je da uopšte nismo kočili nizbrdo, osim u oštrim krivinama, naravno.

sada na mestima prikočiš i na blagom usponu jer ima toliko rupa da je pitanje da li ćeš skliznuti na dupe ili lakat, ili slomiti točak.

nakon par kilometara tog užasa, okrenuo sam nazad i napravio neki alternativni krug za total od 43km.

mislim, bilo je i ovo zanimljivo, ali ipak ne ono što sam zamišljao.

ipak Gravel bajk nije dorastao ovako užasnim asfaltima i osećaj je puno bliže onom na cestovnoj bicikli.

ok, no frks, idući put krećem MTB-om sa otključanim amortizerom, pa izvol'te.