a možda je od palačinki, horoskopa, vlage u zraku, temperaturnih oscilacija.
kako sam nadahnut...
možda me drži i zadovoljstvo što sam preživeo vožnju jutros.
ima jedan puteljak, ex asfalt, kao kad na fejsu napišu devojačko prezime sa ex, Tanja Mrčić ex Dević, tako se ovaj sokak može zvati "Stapar Kamenjar ex Asfaltić".
tu su bile neke farme, čitav kompleks, pa je to propalo, propao i put, dobrih par km je u kamenju, šoderu, zemlji, a problem su i dvocifreni nagibi.
srećom samo jedan manji deo nizbrdo, od tih strmih, tu sam malo gutao knedle, a uspone nekako preživeh u komadu.
plašio sam da mi ne odskoči prednji točak daleko u stranu ako pogodim neki veći kamen, gde ih je bilo baš previše, a kada vrludaš prednjim onda je lutrija kuda će proći zadnji pa postoji i ona opasnost da ON pređe preko većeg kamena, okrene se u prazno kao da je proklizao i bicikla odjednom stane u mestu.
tu idu refleksi mačke da u delu sekunde iskopčaš nogu iz pedale i spustiš je na zemlju pre nego što tresneš ploštimice.
no nije mi zatrebalo, preživeh tih par kilometara, idem da napravim segment na Stravi pa da vidim kasnije da li je još preživelih tu prolazilo osim mene.
ukupno samo 41km pred posao, ali zanimljivih kilometara, što bi rekli SADRŽAJNIH.
Nema komentara:
Objavi komentar