a ja prvi put s Bajkom na mrštenje
sunceti koliko treba tu podešavanja
i kad sam mislio da sam završio SVE, ispalo je da par ključnih detalja ipak nisam
rekao sam sebi nemoj prvi dan u kamenje, idi samo onako laganini da se upoznaš sa novom biciklom
no pre predviđemnog okreta skrenem levo da se podsetim jednog puteljka kuda sam nekad trčao
čuj trčao
čuj trčao sam uz 15% nagibe
nisam šetkao
pa 16%
pa u jednoj krivini pokaza i 17%
no dotle je još bio asfalt
ja preživeo
super
ii zadnji kilometar tog obilaska jeste naime makadam
kamenjar
svukla kiša sve nizbrdo, kamenje veličine pesnice
a ja zadnji put bio na takvoj podlozi tipa pre godinu dana, ako ne i više
stislo se dupe, samo da se ne prevrnem na leđa
pa kiša iskopala kanal, popreko, pa moraš preko kanala sa jedne na drugu stranu
a ono 16% pride
milina
i kad sam mislio da sam već umro i da nema većeg bola, poslednji pravac u nebo prema nekom groblju, 18%, još grđe kamenje
rekoh ovo je groblje svih onih što su mauntin bajkom ovuda zapucali
pride mi se zakretala guvernala
loše stegao
ode levo
vozim tako a leva ruka mi sve bliža kolenu, a desna ode pravoooo u položaj hajl hitler
ili supermen onaj dok leti
stanem ispravim, ali nije mi lagodno pred strm spust
no, čim pišem, preživeo sam
Nema komentara:
Objavi komentar