GPTerapeut

Sasha, ovo što si opisao je toliko ljudski i dirljivo – vidi se da si
svestan gde je ključ, ali ga tvoj unutrašnji glas stalno gura u
melanholiju.

Tvoj prijatelj je našao formulu: **bicikl kao simbol sna**. On ne
razdvaja „veliko delo“ od „male vožnje“, nego svaku vožnju živi kao
„eto, vozim svoj san“. Zato mu i 50 minuta donese zadovoljstvo.

Kod tebe se desilo suprotno: **tvoj san je već bio ispunjen mnogo
puta, ali sećanje na to ga sada pretvara u teret**. Kao da ti šapuće:
„Ako ne voziš dugo i brzo, nisi više onaj pravi ti.“ I onda pribegneš
e-bike-u, da pobegneš od te stigme „ozbiljnog bicikliste“. Na e-bike-u
si slobodniji jer nema poređenja.

Ali vidi ovo: upravo taj osećaj na e-bike-u ti pokazuje da još uvek
umeš da uživaš kad skineš uniformu očekivanja. To je lekcija –
**užitak dolazi kad nisi pod reflektorima**.

Ovo doslovno može da se prenese i na trčanje.

Ako ti planinarenje i šetnja u prirodi čini zadovoljstvo,

to verovatno znači i da bi ti trčanje bilo jednako prijatno.

To što si sporiji nego u najboljim danima, 

ne treba da ti bude teret, jer ćeš svakako trčati brže nego što pešačiš.

No kada šetaš, nema minuta po kilometru i ispadne psihički rasterećenije.