radi se o tome da mi se, logično, sa prestankom velikih vrućina, telo malo popunilo pa nisam uvek u onom manjku od par % vode, za koji naučnici ionako kažu da ni na šta ne utiče. nekada se naime mislilo kako par % težine izgubljene na trčanju donese i do 10% manjka snage no već par decenija se misli skroz drukčije. no dobro. ako ideš automobilom na trku od deset kilometara uzbrdo, u čemu je poenta punog rezervoara od 60 litara? jebiga...
tako imam jednu krivulju koja je na momente silazila i ispod 64kg a sada prelazi 65kg, a posebno u ovim danima superturbomega-kompenzacije, dalje imamo krivulju prolaska leta i dolaska zime gde mi je na svakih 3-4-5 stepeni celzijusa polumaraton sporiji za minut, pa imamo krivulju forme koja je nakon špica morala krenuti u blago poniranje, a slično je i sa motivacijom.
tako mi se fokus skroz prešaltao sa onoga koliko mogu polumaraton, na ono dokle ga mogu zadržati tu negde oko sat i po, sa još 200g stomaka više, sa još 1% umornijim nogama, sa još 10% manje motivacije, i tako dalje i tako sporije. pa se sve te krivulje upletu kao pletenica konjskog repa ili grive, pa ti budi pametan zbog koje ćeš se kad tad saplesti i sunovratiti u onih 1h32'.
vidno neraspoložen sedam na biciklu i odlazim da uslikam maglu na planinama tu sa brdašceta 10km iznad grada, i vraćam se kući da se pakujem još vidnije neraspoložen jer jedino volim ona putovanja kad si čist pa ne unosiš po kilo blata na patikama u auto gde god staneš da pišaš usput, kad pri sporim brzinama prozori mogu biti otvoreni i nije ni hladno ni vruće, kad je jednostavno sve sa-vr-še-no.
blato po putu, traktori između sela i gradova, brisači, polivanje šoferšajbne, pranje auta, sve bljutavo i gadno, pa i presvlačenje za trku traje 15 umesto 2 minuta. mrzim! #fujfujfuj
Nema komentara:
Objavi komentar