31 ožujka 2020

menjamo likove (plus dodatak)

Juče ujutru sam se bavio Hanom tojest trenerom kojeg sam šifrovano zvao "Matori" iz prostog razloga što nisam hteo da neko pomisli kako se kurčim da sam poznavao ovog ili onog pa još boravio kod njega na pripremama.

Popodne sam se bavio nekim maratoncem iz Goražda koji je na terasi od 7.5m istrčao polumaraton, ne znam čime je to merio ali je došao do rezultata od 1h37 o čemu su pisale sve moguće besposlene novine, za razliku od Maje koja je istrčala half praveći osmice u stanu i imala je puno sporije vreme a u praksi je brža od ovog talentovanog (za promociju) momka.

S tim da sam o prvoj temi pisao blog a o drugoj razmenjivao tonu mesiđa u mesinđeru.
A između ta dva sam okrečio u zeleno najmanju prostoriju u stanu, da bih se malo uvežbao, pa ću danas da pređem na sledeću. Fali mi malo tehnike valjkom a četkom mi uglovi i linije idu savršeno, šta ću kad imam šliha za te fine pokrete pa bih i sve tako "na veliko" da bude precizno i čisto no ne možeš da voziš bager kroz rudnik a da mu gume budu čiste kao na trkačkoj bicikli je-bi-gaaaa.

Posle krečenja sam otišao na pešačenje da ne rizikujem preveliko razočarenje u slučaju da su mi noge umorne pa ne ispune neke od zahteva na trčanju, ali jutros ću na trčanje PRE krečenja da ne dođem u istu situaciju od juče.

Tako sam iz glave ispraznio gluposti pa ću na trčanju moći da razmišljam o lepšim stvarima, utiske sa trčanja ću dopisati ovde za par sati, a završetak gornje priče ću da stavim u poseban blog →→→→→→→→

(za par sati)
nije baš par nego otprilike osam sati a gde su i u čemu prošli, pojma nemam
dok sam sedeo kod kuće i pisao blog, nekako sam mislio da su mi noge nekako okej
čak i kad sam krenuo da trčim nisam se osećao nešto umoran, samo neverovatno trom
i tako trup trup, super truper, vidim da mi kilometri svi idu preko 6 minuta
o bože, taman sam pre neki dan napisao "nisam umeo sporije" kad eto ti ga sad, prc milojka, sve sporije i sporije
jok
puko sam načisto
sad otvaram stravu i vidim da sam to DANAS napisao, da ne umem sporije
da li je moguće da mi se toliko poremetio osećaj za vreme, da nešto od pre par sati vidim par dana unazad, a da onu nesanicu i košmare od pre nekoliko noći još uvek vidim kao da su se tek dogodili i da sam tek iskočio iz te noćne more?
svašta
nevermind
podsetio sam se nekoliko puteljaka koje sam odavno zaboravio, trčkarao nepunih sat i po, posle toga malo gletovao neki plafon, ofarbao jedan i po zid, sve u svemu trebao bih da se osećam high po onoj narodnoj da vrediš onoliko koliko si zanata savladao a meni proletos baš krenulo

sa ovim današnjim trčanjem sam stigao do 600 treninga na za sad poslednjem Strava profilu (stanje sam slikao jutros) a evo i Srbija je stigla do 900 zaraženih pa smo se tako sinergijski zaokružili u gospodu



Nema komentara:

Objavi komentar