pa je usporilo i gomilanje kilometraže, no barem sam nešto malo kvaliteta ubacio, da ne zapeknem.
idemo spusti ramena kolena gore zamah rukom i ta sranja.
trči kao da te neko posmatra, pa da ostaviš lep utisak, takav neki fazon.
međutim, podžombastila se trava na Pomoćnom (stadionu).
kao da treniraju u kopitima e ne kopačkama, no eto tek sam sad skontao da sličnost u imenu nije slučajna.
krenuo na trčanje, pa nikako da napravim prvi korak.
stigao do semafora, ništa.
stigao do sledeće raskrsnice, ništa, već mi postaje hladno u trenerci na +6.
odem prugom preko mosta na drugu stranu reke, ka stadionu.
DAJ DA PROBAM NEŠTO, BILO ŠTA.
prva dijagonala 4'10''/km, nakon druge ukupni prosek 4'04'', nakon treće okruglo 4'.
nakon četvrte se ne sećam, možda 3'53''.
pa dve još brže, pa dve još brže, pa dve još brže.
posle desete koja je već uveliko bila više sprint nego ubrzanje, sišao sam na 3'33''.
da li da se malo razgibavam pa da probam još deset?
ma jok, odoh peške nazad kući.
bolje (n)išta nego ništa.
na kraju ipak još kilometar trčkaranja, tek koliko da onaj jedan ne bude usamljen.
pretrg'o se.
Nema komentara:
Objavi komentar