prvo sam mislio daj šta daš, može i tri kilometra, šalim se, a na kraju je ispalo čitavih osam i frtalj.
led sam odlično iskoristio jer sam u dva navrata skrenuo na travu pored reke, onaj prostor između donjeg i gornjeg nasipa koji zovemo Kej pa se svi koji nisu iz Valjeva iščuđavaju "kakav sad kej???"
kažu da valja trčat po travi jer je teže i sporije, e sad se pitam zašto bih se mučio ako ne moram, to nisu objasnili.
ja sam uvek za carski rez, ne volim da se porađam ni na bicikli ni na trčanju.
vidiš ti vraga, dakle ako ti izvade dete na carski rez, onda se nisi porodio.
jer se zna šta je porođaj, ovo je najobičnije Vađenje.
zamišljam oglas privatne klinike "bezbolno iščupavamo čeljad!"
popodne sam stigao do onog famoznog mosta od kojeg me je dva puta vetar vratio nazad, treća sreća.
sutra u nove pobede, ne sećam se koliko KM sam imao prošle godine u februaru pa da postavim cilj po danu i tjednu a ovde na poslu nemam taj fajl pa će neizvesnost potrajati do sutra.
ako zaboravim da pogledam, onda prekosutra.
a za sutra vadim Hoke, tadaaammmmmm
Nema komentara:
Objavi komentar