upravo kada smo na godišnjem krenuli na prvu vikend avanturu, pomislio sam da li ćemo negde usput naleteti na blokade.
zamisli to da si na nečijoj strani, a on ti se usere u godišnji.
romantika.
nit da im se pridružiš nit da ih pregaziš.
juče kad smo se vraćali, video sam na neobičnom mestu neobičan putokaz za jedno selo koje je totalno nelogično da se nalazi na tom putokazu, i to me bacilo u istraživački trans.
mapsi kažu da bi od te tačke trebalo samo 16-17-18km do Tamo, s
tim da postoje tri varijante puta, od čega se dve ne dodiruju a treća je kombinacija prve dve.
dakle ako bih otišao autom do te tačke (malo ispod 1100m nadmorske) mogao bih da napravim ceo krug, a auto bi prešao oko 40+40km.
to bih morao jedinim mtb-om koji uopšte može da se upakuje u auto.
to je onaj "mali" Scott koji ima karbonski ram i 1x10 brzina, dobre kramponske Kenda gume.
ovi 29" nema šanse da uđu, kao ni monster 27.5" e bajk.
nemam pojma, deluje mi sebično da na toliku adventuru idem sam, možda da nagovorim Lolu da pođe sa kujicom pa njih dve da šetaju po planini dok se ja vozikam.
nakon relativno smušenog plana za početak godišnjeg, danas nam se i kiša usrala u život pa je dan bio polukomičan sa beži kući, ne, može na onu stranu, ne, beži kući, ne, može na onu drugu stranu, i tako nekoliko sati.
išao sam i dva puta do Lidla, ovim prijateljima je pofalilo paste za ruke pa sam prvo jutros uzeo 6 kutijica a kada sam im rekao da je ostalo još 6 rekli su da počistim policu pa sam već kada se smračilo a ja se vraćao sa druge vožnje svratio i kupio i preostalih šest.
taman da zaokružim na 70km.
Nema komentara:
Objavi komentar