jedna poluEpska vožnja, koja nam je nekad bila "ništa naročito" jer smo 120km prelazili često i po nekoliko dana uzastopno.
opet bisage pune hrane i vode, svraćali i hranili životinje, pa nakon prvih 20km koji mi već na nos izlaze od dosade, kreće avantura.
nekim novim puteljcima, Ovom Meni novim no onaj Stari Ja je to sve znao napamet.
posle 60+km stigli u jedno selo kod prijatelja, na pivo i roštilj.
u gostima uvek pojedem duplo ali ne jer sam željan nego jer me nateraju.
i kažu posle roštilja i tone salate - SLADOLED!
a da malo predahnemo, rekoh stidljivo...
onda smo išli u obilazak imanja i morali sa svakom kokoškom ponaosob da se upoznamo, meni se najviše svidela Šakira a Loli Bijons.
pa malo do potoka, pa da pogledamo vinski podrum i probamo vino od našeg grožđa koje smo onomad svi zajedno brali u radnoj akciji i kojeg su odneli stotinak kilograma...
nekako sam pojeo i sladoled, pa smo krenuli nazad alternativnim putem kojim smo mislim u životu prošli samo dva ili tri puta, preko jako zanimljivog dugačkog brdašceta.
bukvalno ono što se misli kada se kaže Šumadija, nešto slično kao što komšije imaju Zagorje.
pa presekli Ibarsku magistralu pa prešli preko autoputa pa opet nekim alternativnim pravcem do kuće.
to sam sve tako isplanirao da bi Lola prošla kroz što više tih predela kojima smo nekada špartali svakodnevno.
beše i meni lepo podsećanje.
ako ništa ne iskrsne, sutra bi trebali da izvedemo nešto slično samo malo kraće, za poslednji dan Godišnjeg.
fala bogu vreme nas je lepo poslužilo, samo jedna kišna noć i jedan oblačan dan za svih ovih 15 dana odmora.
Nema komentara:
Objavi komentar