ovaj frend je već vozio tuda jer je i on ex elitni, bili smo par godina i klupski a na pripremama raznih klubova smo mnoge januare i februare zajedno vozili u Budvi.
ima jedan putić "drugom obalom" kojim je oduvek hteo da ide pa smo odlučili da krenemo tuda.
malo asfalta izvan grada, malo šljunka tojest takozvanog gravela, koji je bio ravniji i glatkiji "glađi?" od mnogih asfalta ovde oko valjeva.
no dalje odatle radovi na (ne-)putu, nasipanje šodera, da smo naišli sat-dva kasnije bilo bi super za vožnju jer je bager to poravnao i nabio no ovako je bilo kao da voziš kroz stovarište šodera i rastresitog peska, a mene je zezao menjač jer smo nešto zeznuli kada smo nameštali zadnji točak, jer nijedan od nas dvojice nikada nije imao taj novi Campagnolo za 13 brzina.
naime (sve je objasnio AI ali avaj, prekasno) kada skidaš točak podigne se jedna polugica koja zakoči menjač da bi važenje i vraćanje bilo lakše, i tu polugicu treba pritisnuti kada točak vratiš da bi se i menjač vratio gde treba.
no moj je ostao ukočen i vodio je lanac 10cm ispod zupčanika a ne neposredno ispod njih, tako da oni nisu ni primećivali da se lanac pomerio.
prešaltam 3-4 puta i ništa se ne događa, i tek onda odjednom TAP prešalta se za 4 brzine.
ajd na ravnom i nekako, ali na 10% usponu po kamenju nije prijatno kada ostaneš u prenosu za dve brzine težem.
tako smo malo skratili vožnju i vratili se kući da vidimo o čemu se radi.
dan je ispao pola-vožnja-pola-korisne-servisne-veštine.
nakon toga su njih troje otišli u banju na kupanje a ja na trail trčanje kroz šumu iznad sa učitanim kartama u telefonu koje mi naravno ništa nisu značile jer sam sat vremena morao sâm da tražim kuda ću se provući.
no bilo je više nego zanimljivo sa lepim pogledima i nekom TAMAN dozom neizvesnosti da začini trčanje i da ne postane rutinsko odrađivanje staze.
Nema komentara:
Objavi komentar