gde se dvoje vole, suvišan je TREĆI!

... sad mi niko neće verovati kako ja NISAM neki vrlo-vrlo-vrlo sračunat tip, koji je odlučio da piše blog SVAKOG TREĆEG dana. ali jednostavno, radi se o tome, da mi nekako svakog trećeg dana zasvetli ta lampica, da mi dođe na pamet (majnd) ta ideja "ček, ček, kad sam ono zadnji put pisao blog???". to je jednostavno neki tajmer, koji mi je prethodnih godina uveliko svetlio svakog dana, a sada se nekako zatamni, pritaji, za tih par dana nakon svakog bloga, i lampica se upali tek nakon 3 dana. baš je to ono, bljak, mislim, po mojim kriterijumima. obećao sam (na FB-u) kako ću pisati o današnjem treningu, koji je bum-tras-pljas-blać-srać navodno zaslužio poseban tekst, stranicu u istoriji, stranicu dnevnika (TM* Parni Valjak). btw odavno nisam čuo tu stvar, prosto mi odjednom nedostaje... 

dakle sve se prelomilo nekog dana, a ja ne znam tačno kojeg. pomagao sam majstorima da što pre završe tu kuću pored naše, koju sam kupio da bi se tu doselila moja keva, i to je od malog pomaganja preraslo u veće, još veće, u rad, težak rad, i na kraju sam po nekoliko sati dnevno kopao, tovario, riljao, grabuljao, lupao malter, nema šta nisam radio, desetak zanata sam završio u zadnjih mesec dana. ali, dodato na prethodne treninge, nisam to umeo da uklopim u nekakav Plan koji nikada nisam ni imao :-( pa sam tako jedan dan hramljao sa ukočenim leđima, drugi dan pešačio na mrtvim nogama, treći dan trčao na još mrtvijim nogama, sledeći dan vozio na sahranjenim nogama, i usput svakog dana radio teške fizičke poslove po nekoliko sati. e sad, da li sam se "samo" premorio, ili mi je oslabio imunitet pa me je dokrajčio neki virus, nemam pojma, tek zadnjih nekoliko dana sam se osećao ono klasično gripozno, sa peckanjem i neverovatnim bolovima u mišićima, oduzetost, spavanje po 10 sati noću, buđenje do podne a i tada su mi sve stvari ispadale iz ruku, totalna malaksalost i iscrpljenost. prekjuče sam opet ceo dan radio, pa sam pošao na trčanje, pa sam se vratio jer mi je Lola rekla kako ima još posla i u zadnji čas sam odustao i presvukao se, i nakon toga nisam izdržao da opet "ništa ne uradim" pa sam otišao na pešačenje, na koje sam krenuo u pola 6 popodne, a vratio se kući u 9 uveče! treba imati u vidu da je mrak već od pola 7, dakle 2.5 sata sam bauljao po mraku preko 15-ak kilometara brdskih makadama iznad grada, vrrrrrlo psihodeličan osećaj :-) mislim, zvezde iznad, svetla grada ispod, previše tema za stihove...

juče sam se probudio opet polumrtav, prepodne na poslu jedva preživeo, popodne pošli na vožnju ka brdima, Lola se požalila da joj slabo koči bicikla, vratili se kući, zamenio joj paknove, promenio sajlu od zadnje kočnice koja se držala na samo 2-3 licne od 15-ak, opet pošli na vožnju, slabo joj šalta zadnji menjač, opet se vratili, podešavao menjač pola sata i shvatio da je lanac prerastegnut, zamenio lanac, novi nije dobro radio na toj kaseti (9 brzina) jer to nije klasična i nova kaseta nego kaseta za 8 brzina kojoj su stanjeni oni prstenovi koji razdvajaju zupčanike, pa sam onda u očajničkom pokušaju da osposobim taj MTB za vožnju skinuo lanac sa svoje trkačke bicikle, stavio na njen MTB, i opet smo pošli od kuće ka planinama i opet je nešto počelo da preskače i udario sam se šakom po čelu - kad je nov lanac a stari zupčanici, onda uvek "preskače" jer novi lanac "trpi" samo nove zupčanike a preko starih obilazi kao da ih nema, jer su istrošeni i razmak od zuba do zuba je kao rupa na putu a ne kao gladak asfalt. i opet smo se vratili do kuće, samo par semafora doduše, pa sam joj stavio i nove zupčanike (kasetu 9sp) i NAPOKON je sve štekalo kako treba, s tim da smo umesto u 12h pošli na vožnju u 16h, a moja leđa su bila dokrajčena od toliko vremena čučanja i naginjanja nad biciklom, od čišćenja svakog pojedinačnog delića, podmazivanja, odvrtanja, zavrtanja... sreća da imam sav mogući alat inače se ne bih nikako iskobeljao iz slične situacije. i tako smo odvezli 2.5 sata do vrha najbliže planine i natrag, vratili se pred sâm mrak i posmrzavali se načisto jer je dnevna temperatura sišla sa maksimalnih 19 na jedva 15-ak a spust je sav bio u debelom hladu što pri 60km/h nije baš prijatno po golim rukama i nogama.

i jutros, onaj osećaj kad se nakon nekoliko dana bolesti probudiš zdrav. e, upravo taj osećaj. nema veze što nisi ni za šta, ali barem više nisi mrtav i neupotrebljiv. šta ćeš ti jutros? - reče Lola nakon doručka. ja bih malo da trčnem - rekoh nekim neodlučnim glasom, kao kada nisi siguran da li si dobio proliv ili ipak nisi. matematičke detalje sam već poodavno stavio na FB, kao i kratke komentare, pa da se ne ponavljam ovde... tek, bilo je to "ide i ne ide", "mogu i ne mogu" i sve u tom fazonu. 3km zagrevanja tj dolaska do tačke starta Planiranog Treninga, zatim 10km za 39'23'' s tim da sam (bez ikakvog zastajanja, sve u nizu) to išao kao 500m brže pa 500m manje brzo i tako 10 puta po kilometar tih promena brže-sporije, i na kraju sam dotrčao ista ona početna 3km do kuće.
s jedne strane, mogao bih da budem zadovoljan, jer ipak ne može svako nadomak 50-te godine da pretrči 10km ispod 40 minuta, pa još iscrpljen, pa još kroz ovakve promene, i nakon bici vožnje ka planinama veče ranije, dakle sve to bi trebalo da me ostavi zadovoljnim.

s druge strane, nakon skoro mesec dana poremećenih satnica i navika, osećam se i previše izmučeno, svaki drugi dan sam imao trostruki apetit, svaki dan sam sa tim istim majstorima pojeo previše roštilja ili popio pivo viška, i ako svaki osećaj može da prevari, vaga ne laže, a vaga kaže da se vrtim oko 69-70kg (??????) što je u odnosu na mojih decenijama uobičajenih 66kg, pa, malo previše :-)
osetio sam to i na trčanju danas, gravitacija me je bezdušno vukla k sebi, koraci su mi se činili prekratki i preniski, sve je delovalo dodatno napornije nego kao tek još jedno više "umorno trčanje" :-(

i sad, ima li smisla planirati neku trku, neke treninge, neke dijete, šta uopšte da radi čovek kome je neka viša sila (premor, bolest?) nalepila 5% težine, kako prihvatiti tu situaciju da ako odeš na bilo kakvu trku, da ćeš je startovati sa tih 5% hendikepa, + 5% na netreniranost, bolove, povrede, prosto ne vidim u svemu tome ikakvog smisla.
ili je bolje nastaviti svoj život takav kakav jeste, uživati u svakom "dostignuću" na treningu, i u filozofiji "j*be mi se za trke i ostale gluposti, živim svoj život bez potrebe da se upoređujem sa drugima, jer njihov život sigurno nije tako iscrpljujući, čim letuckaju sa trke na trku"?

blogetrotter

kao što već znamo (ili ćemo tek sada saznati), Trot je vrsta koraka, konkretno kas. često koristim taj izraz u mejlovima sa prijateljima, upsss, poznanicima, sa kojima se dopisujem na engleskom. kad napišem trotting, mislim baš tako na kas, kasanje, na neko trčanje koje nije ni trčkaranje ni zahtevan tempo. možda blizu onoga što ja zovem "Tempić", ili tu negde u rasponu od Tempića (sa gornje strane) pa do brzine kojom trčim Dužinu (sa donje strane opsega). a blogetrotter bi bila igra reči, gde umesto globe (zemaljska kugla) sugerišem kako ću malo tako kasati po blogu, pisati nešto neobavezno. to je bar bila početna ideja, a ko zna dokle ću stići... od važnih stvari imam dve. tojest, obe su važne meni a totalno nevažne drugima, pa tako ne znam smisao ovog bloga, ali hajde... prva stvar je preveliki zamor, gotovo iscrpljenost. u kombinaciji sa nešto smanjenim treninzima dodao sam previše rada oko kuće i od svog tog kopanja i zapinjanja sam izgubio snagu za sve ostalo, pa je tako i jučerašnje trčanje bilo podosta agonično. imaš gonično i agonično, ovo je bila suprotnost od psa goniča koji samo negde juri, ja sam bio sušta suprotnost, vukao sam se kao mrcina. uz taj premor je došao i višak kilograma jer sam izgleda previše jeo, pa se tu dodala i neka tromost i usporenost, jako loš osećaj, na granici bolesti. plus nervoza oko svoh tih majstora, petljanje sa njima, šta god urade bar 10% pogreše i to donosi neki dodatni stres, pozamašan. dodatAN! upravo sam se dopisivao sa nekim društvom iz Hr pa sam se neprimetno prešaltao na rvacko-srpski :-) druga stvar je bol u dupetu koji se pojavio otkako sam počeo manje da vozim, a manje vozim jer su jutra hladna i svitanje se pomerilo, to je bilo pod 1, a pod 2 majstori dolaze svakog jutra u 7 i treba biti malo sa njima da ne bi započeli nešto preko reda i protiv dogovora, jer se događalo da mi nešto pobrkaju redosled radova pa da mi ostave više posla nego što su mi pomogli. i onda s njima, trt-mrt, npr u petak sam pošao na trčanje i video da su na sred kopanja kanala gde će biti nova ograda sve prekinuli i počeli da stavljaju crep na letnjikovac, ali pošto je to stari crep u kojem ima sasvim dovoljno lepih i novih komada, trebalo je te nove komade probrati, a oni su brže-bolje naređali sve po redu kako su dohvatali, pa sam onda ja ostao da bar za drugu polovinu krova to proberem i dok se sve završilo sa još par radova bila su prošla već 3 sata od planiranog trčanja, već sam bio i umoran i opet gladan i nervozan i nije imalo ni š od šanse da odem na trčanje, a za biciklu nisam imao vremena jer sam već za sat i nešto morao da se vratim, dok ne zaseru nešto sledeće. onda se isto ponovilo u subotu, i kada sam napokon oko podne otišao na trčanje, bio sam već sav polomljen od dan i po rada, pa mi se taj tinjajući bol povećao duplo, da bi danas bio još veći, jer se uvek pogorša od tih polusporih truptanja, na umornim nogama. jedino mu prija bicikla i kratka brza trčanja, e onda me ne boli ništa. dakle naredne nedelje tipujem da je ovaj jedini privatni fizioterapeut u gradu konačno došao iz banje nazad u grad, pa bih trebao da odem na pregled, jer mi ne pada na pamet da se mučim još celu jednu zimu kao onu prethodnu. tojest za zimu ću lako, tu mi i ne smeta invalidnost, nabijem slušalice u uši i odem 4 sata na pešačenje kroz sneg do kolena i briga me za sve, ali jesen ume da se otegne, dani budu kratki i hladni za biciklu, pa trčanje često bude jedina mogućnost da se u toku dana "nešto uradi". nisam tip koji može baš ceo dan da sedi kod kuće i da piše pripovetke, pa čak i da mi neko garantuje da ću za roman da dobijem Nobelovu Nagradu, ja ga ne bih pisao. neću da sedim i licam toliko dugačko, pa to ti je. čak i predugačko razmišljanje zna da premori, pretvori se u mučenje, baš kao i svakodnevno trčanje duže od par sati. usporiš ukilaviš i još ako nešto počne da te boli na način na koji osetiš najavu povrede, počinješ da se pitaš koji je smisao svega toga i da li si možda uživanje pretvorio u samomučenje. ja sam odavno zamišljao da ako već mogu da sedim na bicikli 10 sati i da pređem preko 4000m uspona i prevezem preko 250km, da mi ne bi bio nikakav problem da trčim 100km pa ma koliko to bilo teško. i još Passatore, čuvena trka između Firence i Faence, preko dugačkog brda odmah nakon starta, uf to mi je bio pojam, nekako sam zamišljao da bih radije to otrčao nego bilo koji razvikani maraton po tim nekakvim Njujorcima Berlinima i ostalim varošicama. mislim da stojim sat i po u neko ledeno jutro u senci visokih zgrada Njujorka i da čekam na start ogrnut onom velikom crnom kesom za đubre, pa stvarno, treba da izgubim pamet da bih se našao na tom mestu u tom trenutku. neka hvala. i još za to treba da platim, i još za to treba da platim PUNO! nisam nikada razumeo ljude koji su morali da odu na maraton Taj i Taj, da bi im bilo lepo. mi već godinama ne idemo ni na godišnji. nama je svaki dan godišnji, mislim pre ili posle posla. da li ću ujutru na biciklu ili na treking sa kučićima, da li ću popodne na trčanje, na još jednu vožnju, za vikend nešto dugačko i daleko, i šta tu nedostaje? uopšte mi ne treba sad tu neka egzotična demokratska republika, pa kao da mi se njišu palme nad glavom. mislim, kuda da vozim biciklu, po pesku? na čemu da pišem blog, prstom po pesku? kao imam pogled na banane, pa imam i u svojoj kuhinji pogled na banane. kao na Plitvicama imam rezultate toliko i toliko i toliko, pa ja znam i na trčanju do Kamenice (ove moje lokalne) i nazad, sa jedinom česmom na 17-om (i 25-om, u povratku), znam vremena svih mojih maratona na treningu, koja su bila. tj prvi put je bilo 40km, onda dosta puta 42km, i jednom 43km, na ulasku u grad sam bio toliko dehidrirao da sam dodao kilometar uspona na vrh gradskog parka jer gore kod Vodovoda imam česmu :-) odatle mi 4.5km do kuće nije bilo teško, bez obzira što sam upravo ubacio u trening neplanirani uspon i to potežak, i produžio total trčanja za 5 minuta. i kad god krenem na maraton u tom pravcu, ja sam uzbuđen kao da trčim u Njujorku ili Bostonu, a svaki put kad krenem na krug Rajković-Dračić, koji ima okruglo 36km i u njima 100m više uspona nego Plitvički maraton, e ja sam uzbuđen isto kao pred Plitvice. znam svako brdo, svaki uspon i spust, a ovde mi je još i duplo interesantnije jer svaki put moram da odaberem u kom ću smeru trčati taj ogroman trougao, pa to dodaje dodatnu draž. pa prolasci, poređenje sa starim treninzima, pa opali po blogu, na trčanju od nepuna 3 sata se uvek izdogađa milion zanimljivosti, ponekad dostignem stanje euforije iliti ushićenosti :-) eto zato moram da odem do fizijatra, jer sve nešto mislim da će nešto od toga početi da mi nedostaje. jeste bilo čudno i novo to iskustvo od prošle zime, ta duga pešačenja sa vokmenom, bio sam kao u nekom drugom svetu, kao da sam popio nešto što mi pomeri osećaj za realnost, bio sam potopljen u tu muziku kao kad zaroniš u vodu, svestan si toga i nipošto se ne osećaš ISTO kao kada hodaš po suvom. no u redu, to mogu uvek, čak i ako mi ne bude bilo JEDINI izbor. lepo je po bljuzgi ostati kući, vrteti trenažer, pa sutra na trčanje, pa prekosutra na pešačenje, pa tako u krug. tužno je biti bolestan, imati neku manu zbog koje ne možeš da živiš život onako kako bi voleo. bez obzira što se sa skoro svakom situacijom čovek može pomiriti, ja sam u toku zadnjih godinu i po zaista rastegao kao lastiš tu sposobnost da prihvatim sve i svašta, da se zadovoljim preostalim komadima sa stola praveći se da ne primećujem tortu i pečenje :-) mislim, pogrešan primer za one koji čitaju sportski blog, ponelo me pa sam napisao tu rečenicu kao da pišem pomenuti nesuđeni roman, a roman moraš da napišeš tako da je svima jasan, a koja je asocijacija pučanstvu jasnija i slikovitija od prepunog stola pečenja i torti? eto.

onaj osećaj

... kada se probudiš u 4 ujutru, jer se prethodnog dana nisi dovoljno "potrošio"... a baš ga mrzim, mislim, taj osećaj, a ne prethodni dan. ceo dan sam bio u dvorištu sa majstorima a i tako su mi napravili par stvari da mi se ne sviđa, šta li bi tek bilo da sam ih ostavio same dok sve rade, ko će znati. ono sve što sam tupio o trci mogu naravno da okačim mačku o rep, a to mi zvuči puno smešnije otkako imamo psa sa imenom Mačak, kao iz neke stare dobre pesme Drage Mlinareca. niti sam se raspitao kakva je to trka, da li je uopšte po asfaltu, precizno izmerena, kada je i gde tačno, ma ništa nisam ni stigao, eto kad juče nisam stigao da ukombinujem ikakav trening, to sve govori. užinao sam dakle, juče, i spremio se za trčanje, jer je trčanje puno kraće od bicikle i za sat vremena već mogu da sebi stvorim onaj osećaj da se "danas nešto dogodilo", a kraće traje i priprema/odlazak/dolazak. izađem nakratko da pogledam šta majstori rade i da im kažem da se brzo vraćam, ugledam nešto što mi nije po volji, počnem da popravljam i tako tu zaginem sledećih 6 sati! jesu mi jutros šake neznatno umorne, možda osećam i u leđima nešto, ali noge - ništa. naravno. i taj odvratan osećaj da "nisam ništa radio", u smislu treninga, aerobnog trošenja, višeg pulsa. meni je to bljak, sve što liči na teretanu, jer ostavlja i onaj dodatni dojam kako sam ceo dan bio "u mestu", a bicikla i trčanje donesu tu svežinu, daljinu, pa makar odmakao samo 5-6km od kuće na najkraćem trčanju, opet mi prevlada taj utisak da sam negde bio, a ne ceo dan kod kuće ili u dvorištu. fuj. danas mi sve nekako smrdi da bi mogao da se ponovi sličan scenario, a zbog posla moramo da sve dugotrajne planove ostavimo za nedelju, tako da mi se samonameće plan da danas odem na to trčanje, propušteno od juče a prebačeno od nedeljne nesuđene trke, a da u nedelju odemoo biciklama negde malo duže. no pre takvih planova treba konsultovati vremensku prognozu, što nisam uradio nego sam počeo da pišem blog. jer ovo i nije moj plan rada, da bih morao da ga tako pravim po redu, ovo je samo ritam mog razmišljanja iliti kao što reče neko na naslovnici wordpress-a "za mene je pisanje ustvari samo razmišljanje kroz prste". baš tako, a prsti nekad pohitaju ispred glave pa otkucaju nešto pre nego što sam siguran da će se to i dogoditi. kao da mi prstima nekad upravlja ona emotivna polovina misli, a ponekad ona intelektualna, pa jedan čas pišem tako unapred, maštam, pravim "račune bez krčmara", a nekada sednem pa svedem utiske i pokušam da budem analitičniji i kao pametniji. evo upravo vidim da je danas najavljeno sunčano, sutra oblačno sa par kapi kišice (radovaće se svi koji imaju neku atletsku trku), a posle toga nekoliko dana sunca, kraj ovog pristojno toplog dela jeseni. jbg od 15-og ionako počinje grejna sezona, a da dolazi zima znam i po taštinom rođendanu koji je 14-og, jer po njemu nekako oduvek pamtim da treba uneti biljke sa terase u sobu, to je dan kada se može dogoditi prvi jutarnji mraz. verovatno je jednom davno bilo -1° baš na njen rođendan, pa smo po tome to tako zapamtili... i tako, u rano jutro štekaju download-i kao munje, dakle uštedim ovako i na struji. poskidam par albuma, pustim to za vreme doručka, odmah obrišem ako mi se ne sviđa, a uveče ipak pustim nešto polupoznato, da ne odem zbunjen na spavanje. već mi je porasla malo kosa, jutros se probudih nekako čudno raščupan i sa nekim gnezdašcetom iznad uveta. a do šišanja, koje je tradicionalno oko mog rođendana tj beogradskog maratona, e dotle ima još preko 6 meseci!

RETARD !!!

sad ko će tu biti pametan... nakon što sam u nedelju pretrčao na TRCI dužinu polumaratona za nepunih sat i po, danas sam na TRENINGU pretrčao apsolutno istu dužinu za 1h26' :-))))))))))))) ajmeeeeeeee :-P dakle juče smo vozili okruglih 6 sati, na teškim MTB-ajkovima, i još nas je pred kraj uhvatio pljusak :-( jutros nismo imali ni sekund vremena, kakva crna vožnja, već kad je svanulo u 6h30 smo bili u dvorištu i u toj novoj kući, u pokušaju da što više uradimo dok majstori ne dođu. skidanje stare boje sa prozora, skidanje lajsni uz zid, da bi mogli majstori (novi) da okreče zid (umem i ja ali nemam vremena) pa sam još menjao jednu dasku u podu koja je bila natrula, i tako skoro do podne. Lola već na poslu, meni ostalo par sati lufta za ručak, ma kakav ručak, odoh na trčanje. skuvao jaaaaaku crnu kafu, pojeo parče torte (ostalo od juče) i seo na stari city-bike. odvezao se 4km od kuće do izlaska iz grada (prednost malog grada, hehe) i tu vezao bic za neki saobraćajni znak, i krenuo na trčanje.

ideja je bila, pa, poprilično neskromna! mislio sam da otrčim 21 km i to tako da krenem prvi kilometar brže, drugi sporije, i tako do kraja, da menjam brzinu za malu nijansu, kao kad na polumaratonu poželiš nekog da "otkačiš" pa napraviš promenu. valjda sam bio inspirisan nedeljnom trkom, kada sam sa Marianom napravio isto :-) a PLAN BE je bio da skratim PLAN A, ako mi ta zamisao bude delovala preteška, pa da napravim, otkud znam, 18, 15, 14, 11 (nedajBože!) kilometara takvih promena, mada sam potajno gajio nadu da ću izdržati do kraja... 

i sad, da nikog ne gnjavim sekundama, nekako je to krenulo prema vetru i blago uzvodno, preko nekoliko kupsera, sa "bržim" kilometrima oko 4' i sporijim kilometrima između 4'14'' i 4'35'', a u povratku sam osetio to "nizvodno" i vetar u leđa pa su brži kilometri išli oko 3'55'' (više-manje) a sporiji su išli oko 4'05'' do 4'10''. pred kraj me je stigao neki čiča sa brkovima kao Kraljević Marko, na nekom MTB-u, pa smo malo opleli priču... kaže Čiča - pa kako brzo idu ovi profesionalci, ako ti ideš ovako brzo??? a ja u tom času počeo da mrčim predzadnji od "bržih" kilometara, i da trošim ono malo viška energije što mi je ostalo. sve ja njemu lepo objasnim, i kako ja to mogu da pričam dok trčim tako brzo (taj km za 3'46''), i kako sam na zadnjoj trci trčao sa prijateljicom ćaskao kao u kafiću a ne na trci (poslednji od sporih km za 4'01'') i na kraju nismo puno ni pričali jer je Čiča zaostao a ja sam svoj poslednji km polumaratona pretrčao za 3'33'' :-)

plan je bio 1h27'' jer sam video da sam prvih 7km pretrčao za 29', u drugih 7km sam imao par oštrih kupsera ali su kilometri bili tako raspoređeni da sam imao 4 "spora" i 3 "brza", dakle manje žestoka kombinacija, i to je prošlo u preko 29' i to dosta, ali sam zato zadnjih 7km pretrčao za tek par sekundi preko 28' i tu je došlo do tog dobitničkog preokreta u odnosu na Plan i na Štopericu. brate, nisam osetio napor, blebetao sam sa tim čovekom koji je vozio desnom stranom dok sam ja trčao levom, i prosto nisam ni primetio da sam za toliko podigao tempo!

e sad, ako ima neko pametan, neka mi kaže koliko ovaj trening vredi na Trci, koliko Polumaraton ja imam u nogama, ako sam ovo otrčao nakon dana sa 6h na bicikli, nakon jutra sa 4 sata sa sekirom i špah(t)lom u ruci, i dobro, nakon jedne kafe :-) kako bilo, popravio sam SB (Season's Best) sa 1h28 na 1h26, i to totalno neplanirano i neočekivano. valjda sam previše radio sa ovim majstorima, pa sam zbog toga manje vozio/trčao, pa sam se zbog toga više odmorio od bicikle/trčanja, pa su mi zbog toga prosto nekako "legli" svi oni treninzi od zadnjih mesec dana, i tako sam se na neki način "odmorio", iliti taper-ovao, ili već šta, ko će ga znati? (samo neki šofer ljut, što me prstom prati - to je već poznati refren sa ovog bloga)

sad me naravno ništa ne pitajte, nemam pojma ni koliko ću trenirati, voziti, trčati, sutra treba kupovati podove i ukrajati prema zidovima, zakucavati lajsne uz zid, sačekati limara da popravi krov na šupi i da postavi nekakve "vetar-lajsne" na letnjikovcu, pa ako bude u Radnji posla onda i to, i tako u krug, ko zna šta će se desiti do sledećeg vikenda... možda se sticajem okolnosti dodatno odmorim i odem na tu trku od 10km, pa još pogodim neki Bingo ispod 37 minuta, a možda opet odem na tu trku pa je pretrčim za 40' sa nekim patetičnim luzerima i zaletačima, ma ko to može znati??? (samo neki šofer ljut, bla-bla-bla, hehehehe)... :-P

bumo vidli, mada, znajući kako stvari funkcionišu, što više nešto najavljujem - manje su šanse da se to uopšte može dogoditi :-/

dakle bolje je da ćutim i planiram nešto drugo, jer samo tako mogu da odem na tu trku :-)

polumaraton

u ponedeljak nakon trke sam imao toliko posla oko kuće da nisam stigao da mrdnem što se tiče bilo kakve rekreacije tipa trčanje ili bicikla. tojest, za neko kratko trčanje sam još i imao vremena, ali sam osećao onaj bol u dupetu pa sam shvatio da bi trčanje bila jaaaaako pogrešna ideja :-( negde popodne sam se obukao za vožnju, rekoh idem 2 sata malo da vrtim da mi se smanji ova nadutost u nogama, no bilo je nekako previše sparno, kako sam obukao dres sav sam se ulepio kao da sam se premazao tutkalom, brže-bolje sam skinuo sa sebe opremu i obukao se u stvari za rad, i otišao da vidim šta još ima od posla napolju i na kući. 

utorak (juče) je bila godišnjica braka pa smo uzeli day-off sa posla, i otišli na slavljeničku vožnju biciklama od 6 sati!!! kako je to lepo kada ne moraš ženu da vodiš u restoran na večeru, nego je odvedeš na poludnevni izlet biciklama, nakon kojeg jednostavno naručiš kilo i po roštilja iz mesare i gotova priča :-)

pre par dana sam tražeći rezultate trkâ slučajno nabasao na najavu nekakve trčice od 10km sledećeg vikenda, pa obzirom da sam i to trčao na treningu par puta, jednom 39' i poslednji put 38', rekoh sebi da je to možda dobra ideja. no na osnovu ovog polumaratona kojeg sam trčao mrt-mrt-mrtav umoran i sa idejom da ga samo pretrupćem pa kako god sporo to bilo, mislim da bi bila ipak LOŠA a ne dobra ideja, ići na trku od 10km pud uslovom da nisam bar polu-odmoran za to, jer trčati trke sporije nego treninge, misim, i nije neka fora?

a ta trka, trening-trka, taj neki čudni nedeljni kas, to je zaista previše čudno ispalo. ja sam pošao sa idejom da gledam žensku trku, računao da će doći isto društvo koje je trčalo polumaratone proletos, pa umesto da gledam berlinski maraton na teveu, a ja da gledam ovaj ženski poluM uživo. e onda mi je na startu Mariana rekla da više nije u tako lošoj formi, kao kada je trčala polumaratone 1h27, nego je pre dve nedelje istrčala u Moskvi 2h53, a misli da je negde u formi za oko 1h22 polumaraton. e tu sam progutao knedlu, rekoh sebi - ja sam ovde došao da umrem, sve će biti, a ne da se zavitlavam. i još se tu pojavila neka cura koja je, rekoše, u solidnoj formi, i nada se da za 3 nedelje u Apatinu istrči 1h20, e rekoh što je mnogo - mnogo je :-(

no srećom je vrućina učinila svoje, jer je naizgled svima bilo preteško, a ja sam na istoj ovakvoj vrućini trčao celog leta i zaista nisam NIŠTA čudno primetio u nedelju, osim da sam bio premoren i vukao se po onom razrovanom asfaltu kao mrcina, svo vreme se plašeći da se ne sapletem na neku neravninu kao što mi se ponekad dogodi na sličnim treninzima kada sam baš ono oduzet od umora... prednje lože kao od betona, listovi i ahilove tetive boluckaju i nekako peckaju, a ja ni ne dišem, disao sam na nos i usta nisam ni otvarao sve dok se nismo žestoko raspričali u drugoj polovini trke. doduše morali smo prvo da napravimo malu promenu, negde oko 12-og km, da bi ostali nasamo, pa smo tek onda mogli da pričamo na miru i da ogovaramo koga god hoćemo :-P

tako se na kraju ipak isplatilo putovanje, ja sam trčao baš s kim sam planirao da ću trčati, i onako baš fino smo se družili, za šta uglavnom nemamo vremena pre ili posle trke. u rezultatima sam pronašao još nekoliko ljudi sa kojima bih rado popričao ali ih brate uopšte nisam video posle trke, pa sam ostao zbunjen gde se to posakrivao narod, kao da nisu ni pasulj uzimali (a ja dva puta!)... a pasulj je bio malo ljut pa sam ga "gasio" bezalkoholnim pivom, i na kraju sam se naduo kao žaba jer se očigledno nisam preterano znojio a nadoknadio sam tečnosti kao da sam trčao maraton u Egiptu :-(

- još sam na kraju izdangubio sat vremena čekajući proglašenje, pa iako je u propozicijama pisalo NAGRADE: Na cilju se dobija učesnička medalja, diploma i poklon paket sponzora. Tri prvoplasirana trkača u muškoj i ženskoj kategoriji dobijaju novčane nagrade., na kraju su tako iskombinovali da je četvrtoplasirani dobio nagradu koja je pripadala trećeplasiranom (pa bilo ukupno, ili veteranu), a nigde nije pominjana mogućnost da četvrtoplasirani može da dobije nekakvu nagradu... 

- nego eto, na kraju nije bilo ko nije tražio da dobije nagradu za jedno mseto iznad, mislim, prosto kao da niko nije umeo da broji do 4 :-) 

- ali šta ćeš, ljudi vole da zagrabe pare, a meni je bilo svejedno, čak sam u jednom trenutku rekao da ću ja svoju nagradu dati Bogićeviću da on ne bude oštećen jer je veća nagrada za prvog veterana nego za drugoplasiranog, no čak i to su svi prečuli i nastavili da traže neku još bolju kombinaciju, tipa kako da minimum 10-ak ljudi podeli tih 6 nagrada, i to svako što veću! 

- eh da, u jednom času reče Zdravko da ako se ja skroz odreknem moje nagrade, da će on meni dati deo njegove nagrade, beše čoveku krivo da baš ja budem jedini sponzor i žrtva cele te buvlje pijace i grabeža.

nagrade

jedino što mi je pokvarilo utisak na kraju polumaratona je bilo ono natezanje kao na pijaci ko će da dobije koliku nagradu. zbrka bi se izbegla preciznim propozicijama no toga se niko nije ni setio da napravi unapred. naime, postojale su tri nagrade u apsolutnoj konkurenciji, kao i tri nagrade za veterane, po hendikepu. problem je bio što su nagrade bile ISTE!!! koliko se sećam 8000 5000 3000 za prva 3 seniora i isto toliko za prva tri veterana. kada je drugoplasirani dobio 5000, a slučajem ima dovoljno godina da bude i veteran, shvatio je da mu je "bolje" da bude prvi vetaran nego drugi senior. tako se ukazala prilika da treći u generalnom dobije drugu nagradu, a da četvrti (mislim, "senior", sa rezultatom 1h20, nou koment) postane treći u generalnom. sledilo je nadvlačenje "ako onaj bude drugi, ko je onda treći, kome ide moja nagrada a čija nagrada ide meni?" i tako u nedogled, to jest sve dok ja nisam reako "odosmo mi kući a vi se dogovarajte i delite pare". čak sam prema hendikepu kao treći veteran imao vreme 1h19 dakle bolje od tog četvrtog seniora, a ako je na kraju i četvrti u generalnom dobio neku nagradu, zašto onda nije dobila i četvrta žena, četvrti maratonac, četvrti veteran... ???

sve bi bilo puno lakše da su u generalnom nagrade bile na primer 8000 6000 4000 a veteranima 4000 3000 2000, i onda se niko ne bi bunio ni po kojem osnovu, svako bi uzeo svoje, prva trojica bi bili izuzeti od ovog "drugog izvlačenja nagrada" među veteranima, i sve bi prošlo kao po loju. 

sitna nepreciznost, ali dovoljna da ostavi poveliku mrlju na opštem utisku o trci.

i teku bitke, teku porazi...

sedam sa idejom da otkucam kratak sažetak jutrošnjeg "sranja od mog duševnog stanja" i planiram da započnem rečenicom da danas mnogi poznanici i prijatelji trče prve jesenje trke, neki su na ironmanu, neki na maratonu, pa onda pomisih da napišem kako maraton (i prateća polutka) u Koceljevi (mestašce na pola puta između Valjeva i Šapca, 29+35km) otvara jesenju sezonu maratona, i nekom unutrašnjom šakom se lupih po zamišljenom čelu, setivši se da je Janko pisao kako ovog vikenda treba sesti pred TV i gledati Berlinski Maraton. moj plan je pak bio: kratki blogić, kratka šetnjica sa Ringom i Mačkom tek koliko da se izjure pored reke, i zatim malo duža vožnja prema Aranđelovcu - što nije odabrano slučajno nego iz jednog posebnog razloga baš "moramo" da iskoristimo jedan od poslednjih lepih vikenda 2012-te da bi nešto pogledali baš na tom putu. i sad dobro, tu se uvalio taj maraton tako da ću da stisnem da se snimi na HDD, to mi je 5 minuta posla da pronađem na kom kanalu je najbolja slika, a ako bude na Jurosportu onda ću proći sa samo minut programiranja. prethodni put sam podesio tajmer i zaboravio da ugasim HDD recorder, tako da smo nakon 5 sati došli nazad kući i zatekli kako sprava trepće bez da je išta u međuvremenu snimila :-( to je uvek problem sa stvarima koje retko koristiš, ako trčiš Dužinu samo jednom godišnje veće su šanse da zaboraviš da skratiš nokte ili da uzmeš neke malo veće čarape koje će se za 3 sata nagužvati, a ako nešto radiš redovno onda ti svi detalji postanu rutina i ne treba da se svaki put preslišavaš da li nešto slučajno nisi zaboravio. 

i taj maraton, tj polutka. bio sam proteklog vikenda rešen 50% da to trčim, u petak sam bio 75%, juče ujutru sam bio na 90%, posle dva sata rada sa majstorima sam bio na 99% jer sam video da je sve to taman onoliko koliko mogu da uradim u jednom danu i da sutradan budem za tu malu nijansu odmorniji, i kada su se sve kockice složile kao kugice na zelenoj površini uramljene u onaj trougao, na taj zamišljeni bilijarski sto je negde sa plafona tresnula Lola, kao da je proletela kroz plafon sa gornjeg sprata, i kada se slegla prašina više nije bilo nijedne kockice ni kuglice na vidiku, a kamoli da su slučajno još ostale i složene. ajd uradi još ovo i ajd uradi ono i ajde MOLIM TE uradi još to i to, i sad to što me je lepo zamolila uopšte ne pomaže da bih se ja od toga umorio manje nego da mi nije rekla te dve ljubazne reči, i tako sam se jutros probudio tako smlaćen kako odavno nisam. ne kažem, čak i na ovakvim nogama ja verovatno MOGU da pretrčim polumaraton, no to mi miriše na neko neviđeno mučenje i samosahranjivanje, tako da sam otprilike odustao od ideje. ako su prijave do 9h30, moglo bi da se krene biciklama lagano oko 8h15, to je za pola sata, i eto stigli bi na vreme. taj put bi se malo otegao jer put prelazi preko 3 solidna brdašceta a ne bi imalo smisla nešto preterano točiti obzirom na to koliko sam umoran, jer u protivnom bih napravio jači trening od 90km i nakon toga video kako izgleda taj čuveni PoluČeličnoLjudski PoluMaraton. mislim, čelični čovek, pa to se piše ČČ, kako se to speluje, Če-Če, Čečen? Čačan(in)? Ili skraćeno od ČE(lični) ČO(vek), dakle kao što u Istri imamo momka kojeg zovu Čočo, ovo bi onda bio Čečo? Odnosno PoluČečo? počeo sam puno da kenjam, bolje da završim ovo pisanje, tojest da ga finiširam. 

eh da, taj blog nisam napisao, o prevođenju. to jest o razlici između PREVOĐENJA, i TRENSLEJTOVANJA (od "translate"). jer kada neku rečenicu prevedeš da glasi "manjak slobodnog vremena nadoknadićemo..." onda si je preveo sa engleskog, a kada napišeš "deficit slobodnog vremena kompenzovaćemo..." e onda ja to više ne smatram prevodom, nego ga zajedljivo nazivam TRENSLEJTOM :-) a korišćenje takvih reči nekima baš puno znači, deluju sebi obrazovaniji, pardon!, EDUKOVANIJI, i misle da tako ostavljaju jači utisak, poput onoga kada ti doktor nažvrlja u hitnoj dijagnozu a ti ga naivno pitaš "a izvin'te, šta ovo znači, mislim, na srpskom, oćul' moći opet da hodam normalno ili ću ovako popreko kao kraba, do kraja života?". e taj dojam, kad samo ti znaš šta si napisao, to je nešto neprocenjivo :-)

i taj maraton, sedim ovde, skinuo novi album od grupe Oregon, to lagano gudi i tambura i ja se polako odmaram, i evo pola sata nakon što sam u jedno 5 mejlova i 5 sms-ova napisao da neću doći u Koceljevu, počinjem da razmišljam o Planu B. valjda od ove dve ness-kafe, pa od ovog sedenja koje traje evo već 15-20 minuta, valjda se pomalo odmaram, jbg ovo mu dođe kao neki TAPER??? mislim kad se Lola za deset minuta vrati sa pijace, kad je sačekam u punoj ratnoj opremi i sa rancem na leđima (patike i oprema za trčanje), mislim da će da je strefi šlog. ili ako propadne ta kombinacija, postoji i ona pola sata kasnija, da odemo autom kao i sav normalan svet. ali do tada bih se možda još dodatnije odmorio, pa bi mi palo na pamet da trčim maraton, mislim ono kao laganu dužinu... može tu još svašta da se desi...

trčanje, trčanje, trčanje (hej Džo)

HEJ DŽO, GDE SI POŠO, SA LAPTOPOM U TORBI?

DŽO, KAKVU ĆEŠ GLUPOST DA NAPRAVIŠ S TIM DELL-OM?

tako sam na kraju onom tipu koji na svojem blogu skupljao

sve moguće varijante pesme Hey Joe, i imao je 125 kom,

tom tipu sam poslao 21 verziju! 

i to bez neke prevelike potrage,

nego sam 80% od toga odmah primetio da fali,

a još nešto malo sam pronašao usput na jutjubu,

pa sam to nekim programom prebacio u mp3.

(isti onaj stari program kojim sam škevinki prepakovao

njenu omiljenu pesmu, da bi je mogla slušati na trčanju)
 

POŠO SAM U DAUNTAUN, U VAJRLES KAFIĆ,

POŠO SAM U DAUNTAUN, DA UGASIM FEJSBUK NALOG.

trčao ja treći dan zaredom. za redom. za re dom spremni!

ono kako sad beše, za vikend dve vožnje, 

ponedeljak opet vožnja i rad sa majstorima,

utorak trčanje 22km i rad na krovu,

HEJ DŽO, JESI DEAKTIVIRO FEJS, JESI LI, DŽO?

JE LI DŽO, ČUH DA SI GA ODJEBO, ZAŠTO BRE ČOVEČE? 

sreda trčanje 21km i tovarenje šuta na kamion...

četvrtak (danas) je nekakav crkveni praznik,

tako da majstori uopšte nisu ni dolazili.

naši ljudi su vrlo religiozni kad je nerad u pitanju :-)

ostavili mi dvorište razvaljeno kao stonske zidine,

i u svemu tome vide neku božiju volju, da, baš tako...

DA DEAKTIVIRO SAM GA, SAHRANIO SAM GA,

TRAĆIO MI JE ŽIVOT, TROŠIO MI GA JE NA NEZNANCE.

tako sam dakle(m) nakon prvih 22km po malo brda

(koja su doduše bila kamenite podloge, ali gledaj stvari

po-zi-tiv-no, na seoskim makadamima bar nema gužve)

juče otrčao 21km po asfaltu (uglavnom), ali sa 300m uspona.

e sad, taj krug sam uvek trčao kako JAK tempo,

a juče sam ga kao tempić, jer sam bio premoren.

trčao sam ga u poluvremenu, između dve seanse (pravi izraz?)

tovarenja šuta na kamion, dakle najteži mogući fizički rad.

normalno, krug od 13.7 km (plus 7.2 km do tamo i nazad)

sam pretrčao za 1h01', a kada mažem to bude ispod 55',

jer sam ga mlatio prosekom od 4'/km... a juče 4'29''/km.

cena umora, protiv toga nema leka, nažalost :-/

kako bilo, total 1h39', dakle profil Plitvičkog Maratona

sam otrčao brzinom za rezultat 3h18', mrtav umoran...

HEJ DŽO, ŠTA ĆEŠ SAD, GDE ĆEŠ SAD DRUŽE MOJ?

KAKO ĆEŠ BEZ FEJSA DŽO, DOĐAVOLA, KAKO ĆEŠ?

i jutros odemo biciklama ka planinama, 2.5 sata,

posle toga u kupovinu, pa opet, pa opet, čisto da 

iskoristimo dan kada ne dolaze majstori.

jedino što nam je auto bio zatrpan, pa je, da bi ga dofurali 

do ulice, trebalo pomeriti mešalicu za beton, neke palete,

i još pola tone slične mehanizacije.

kao neradan je dan (po crkvi) a ja se preznojih radeći 

tako neke stvari koje nisu "rad" ali su "usputna delatnost".

čitaj - život. 

jer život je po svojoj prirodi rad, za sve zdrave ljude. 

zna li to onaj gore?

 

IDEM NEGDE KA MEKSIKU, GDE ME NIKO NEĆE NAĆI,

GRABIM DOLE KA JUGU, GDE ĆU BITI SLOBODAN.

posle svega toga je dolazio majstor koji će da uradi fasadu,

da pregleda, izračuna, izbaci cifru, mislim, koliko cifri...

i posle toga odem da trčim, žurim na posao, dakle juriš.

NISAM STIGAO da razmišljam koliko sam umoran.

popio red bull-činu, zavario onaj moj "brzi krug" od 11km,

sa idejom da ako ga relativno odmoran trčim za 44',

ako ga podivljao spičim za 42 ili 43', a polu-umoran za 46',

dakle znam šta mi je suđeno za danas. (46', na jedvite jade)

no ispade ipak za 45', uopšte ne znam kako ni zašto.

eto, nisu me boleli ni listovi, dupe jeste ali na to sam navikao,

nisam ni umirao ni dahtao, eto, trčao i otrčao.

dakle šanse su 90% da u Koceljevi otrčim polutku, za 3 dana.

'volko evra, 'nolko evra...

više sam pukao od ovih majstora, sve nešto u dnevnicama,

sve nešto kao da svaki dan trče ultramaraton kroz saharu!?

kolko košta da se od ove šupe koja se ionako urušava, 

da se od nje sruše krov i dva zida, da se tu nadogradi gredica,

da se gore digne nešto crepa kojeg već imam, 

da se to sve utegne, poturi se neka lamperija, ofarba,

treba jedna greda da nosi ćošak koji visi sam za sebe, 

i kad mi reče čovek 1200 evra e kad nisam pao u nesvest.

a kolko bi to bilo da ja srušim krov i da ja uradim... šta?

šta ima, ajde ti reci, što ja mogu tu da uradim,

on kaže - možeš da olupaš malter sa spoljnjeg zida, 

ja rekoh - ok. 

i dok su oni pili peto ili šesto pivo, ja se popeo na krov,

leteo je salonit i grede kao da je neka eksplozija,

minimum nuklearna a možda i ona još gora (teoretski),

i nakon toga obišao oko kuće, 

dok me je kuče od komšinice svo vreme lizalo po listovima

(kao da je znalo da sam nešto pre toga pretrčao 22km)

ja olupam gro maltera, vratim se u dvorište,

naravno njih zateknem gde sam ih i ostavio,

to jest jedan je otišao kući, pa smo popili i njegovo pivo :-)

to je njima bilo 7-mo ili 8-mo a meni drugo, ok...

nakon toga oni otišli kući, ja opet otišao iza kuće,

opet sa kučetom jedan-na-jedan no ovaj put sam se 

popeo na merdevine pa nije mogla da me dohvati,

inače bi me neumorno lizala i grebala još sat vremena :-)

nastavio sa olupavanjem maltera, dovršio do kraja,

svo vreme mi neki žbun vršio masažu levog bubrega,

nemam pojma kako će oni to izmalterisati,

mislim KROZ taj žbun, no rekoše da će moći (???).

i tako su oni videli da su se zajebali, 

jedno su majstori a drugo su sportisti, tek kako bilo,

ja sam za pola dana (a nakon trčanja od 22km)

uštedeo 240 evra, jer je toliko Glavni Majstor rekao da 

koštaju te radnje koje sam ja uradio, da pojeftinim sebi trošak.

to jest, ostalo je da nakon svih radova sâm prefarbam

te grede i lamperije koje će ostati ispod crepa,

u tom letnjikovcu, a to mi je stvarno par sat igre, 

nikakav rad ili nedajbože teško fizikalisanje kao ovo danas.

sad, u svom tom ludilu (volim te kad pišeš, reče Đoni)

detalji trčanja zaista nisu tako važni,

važno je da sam se okupao i sprao sa sebe sav onaj malter, 

u trenutku sam pomislio da ću noćas spavati zabetoniran,

ispod debelog sloja prašine preko celog mog malenog organizma :-)

i tako, ništa, boleli me listovi, premalo sam letos trčao :-(

ja se nadao da odem u Koceljevu na maraton,

da otrčim svoju prvu dužinu nakon godinu i po,

no kako stoje stvari, čeka me još previše posla do kraja tjedna,

pa da su premale šanse da ću moći da se u to upustim.

u stvari mi je žao.

vidim da će mi proći još jedna jesen, i sa njom poslednja šansa,

da nešto uradim u atletskoj 2012-toj :-(

a šta ćeš, kupio kuću, celu je renovirao, sve sredio,

juče sam čak skovao kućicu za pse (prva se uselila Lovaćuša)

kao generalnu probu za ispit da li umem da napravim Kuću :-)

šteta da ovo nije fejsbuk, jer sad bih stavio i sliku,

pa bi rulja anonimaca mogla da u tome uživa... jbg

vesti, rezultati

za one radoznale, ali koji ne znaju italijanski...
"maratona" znate šta je
"mezza" se misli na polumaraton
brojevi su svima jasni, a verovatno i imena i prezimena...
"donne" su žene :-) 
još samo neko da mi kaže koji je to srbijanac koji je pobedio 
polumaraton u temišvaru sa 1h05... nikad čuo za to ime.
možda živi u rumuniji ali se deklarisao kao srbin, mislim, manjina?

Il keniano Wilson Kipsang Kiprotich vince la Great North Run, la mezza di Newcastle-South Shields, in 59:06 (quinto tempo stagionale) sul connazionale Micah Kogo, secondo in 59:07, e sull’etiope Imane Merga, al debutto sulla distanza, terzo in 59:56. La gara si è decisa a 50 metri dal traguardo con il sorpasso di Kipsang, il bronzo olimpico di maratona, e Kogo sull’etiope, con Kogo battuto nella volata a due. Quarto Michael Kigen in 1:00:18 sull’altro keniano Emmanuel Bett, fresco primatista sui 10000 su pista a Bruxelles, quinto in 1:00:56. Sesto, primo europeo, il britannico Christopher Thompson in 1:01:00. 
In campo femminile esordio vincente per l’etiope Tirunesh Dibaba, oro sui 10000 e bronzo sui 5000 a Londra, che si afferma in 1:07:35 sulla connazionale Edna Kiplagat, seconda in 1:07:41, e sulla etiope Tiki Gelana, oro a Londra sulla maratona, terza in 1:07:48. Quarta, prima europea, la lettone Jelena Prokopcuka in 1:08:09, a lungo in testa della gara femminile, sulla britannica Joanne Pavey, quinta in 1:09:20.Tirunesh Dibaba ha dichiarato a fine gara di voler correre una maratona, magari nella prossima stagione. Quarantamila i partecipanti iniziali a questa manifestazione targata IAAF Gold Label Road Race, disputata in una giornata dal clima ideale.

Il keniano Stanley Biwott vince la Philadelphia Rock´n´Roll Half Marathon in 1:00:02 sul ventenne connazionale Paul Lonyangat, secondo in 1:00:42, e sullo statunitense Dathan Ritzenhein, terzo in 1:00:56. Quarto il marocchino El Hassan El Abbassi in 1:01:15 sull’altro keniano Eric Chichir, quinto in 1:02:31. 
Tra le donne vince la keniana Sharon Cherop in 1:07:20, quinto tempo stagionale, sull'etiope Mare Dibaba, seconda in 1:07:43, e sull'altra keniana Jemima Jelagat, terza in 1:08:38. Quarta ancora una keniana, Lineth Chepkirui, in 1:11:16, sulla giapponese Kaori Yoshida, quinta in 1:12:16. Da segnalare i forfait dell’ultimo istante dell’olimpionica Meseret Defar e di Firehiwot Dado, vincitrice dell'ultima New York Marathon.

Podio interamente keniano nella Sport Zone Half Marathon Oporto (Portogallo) con vittoria di Benson Barus in 1:01:44 su Bernard Kituri, (alla prima gara fuori dell'Africa), secondo in 1:01:57, ed Evans Lagat, terzo in 1:01:59. Quarto l’etiope Abrha Adhina Gebretsadik in 1:02:36 sull’altro keniano Stephen Kibiwott, quinto in 1:02:41. La 31enne keniana Alice Kemunto Mogire è la prima donna in 1:10:23 sull’etiope Ehitu Kiros Reda, seconda in 1:11:59, e sulla portoghese Leonor Carneiro, terza in 1:13:33. 

Il keniano Henry Kiplagat vince la mezza maratona di Ústí nad Labem (Repubblica Ceka) in 1:01:26 sull’etiope Adugna Tekele, secondo in 1:03:38, e sul connazionale Boniface Kirui, terzo in 1:04:10. Quarto il giapponese Yoshinori Oda in 1:04:18 sul keniano John Kiprotich, quinto in 1:04:48. 
Tra le donne vince l'etiope Betelhem Moges in 1:11:51 sulla connazionale Tadelech Bekele, seconda in 1:12:01, e sulla keniana Pamela Lisoreng, terza in 1:13:13. Quarta l’ucraina Olga Kotovska in 1:15:07 sulla connazionale Yulia Ruban, quinta in 1:15:30. Sulla 10 km vincono Tomas Fliedr in 37:35 e Petra Dvorakova in 40:33. 

Il 25enne giapponese Yuki Kawauchi vince la Blackmore's Sydney Running Festival Marathon (Australia) in 2:11:52, nuovo record del percorso, sui keniani Felix Kandie, secondo in 2:16:12, e Joel Kiprimo Kemboi, terzo in 2:18:34. Quarto l’altro giapponese Kazuya Ishida in 2:23:12 sull’ustraliano Lee Troop, quinto in 2:24:19. 
In campo femminile s’impone la giapponese Mitsuko Hirose in 2:48:49 sulla connazionale Yukie Tamura, seconda in 2:52:33, e sulla keniana Risper Kimaiyo, terza in 2:54:04. 

Il primatista USA di mezza maratona Ryan Hall ha rinunciato alla prossima maratona di New York per infortunio. 

La Stockholm Half Marathon (Svezia) è vinta da Idris Haben in 1:05:57 su Adil Bouafif, secondo in 1:07:15, e da David Nilsson, terzo in 1:08:11. 
Isabellah Andersson è la prima donna in 1:14:48 su Frida Lunden, seconda in 1:17:16, e Maria Soderstrom, terzo in 1:17:26. 

La Timisoara Half Marathon (Romania) è vinta dal serbo Ivan Mikeljin in 1:05:28 sui romeni Cristian Prasneac, secondo in 1:06:06, e Catalin Miclaus, terzo in 1:11:44. Quinto l’italiano Gianluigi Franceschini in 1:16:35. 
Tra le donne s’impone la romena Silke Kilzer in 1:29:14 sulle connazionali Silvia Banda, seconda in 1:30:39, e Daniela Torok, terza in 1:33:42. Sulla 10 km s’impongono Andrei Leanca in 32:19 e Larisa Gancea in 43:55. 

Nella 15^ mezza maratona di Wachau, in Austria, s’impone il keniano Robert Langat in 1:01:05 (pb) sui connazionali Benson Oloisunga, secondo in 1:01:07, e Daniel Kinyua Wanjiru, terzo in 1:01:19. Quarto l’altro keniano Josphat-Bett Kipkoech in 1:01:34 sull’austriaco Enock Mitei, quinto in 1:02:21. 
Tra le donne vince la keniana Magdalene Mukunzi in 1:10:26 sulle connazionali Josephine Chepkoech, seconda in 1:11:07, e Jane Muia, terza in 1:12:36. 
La Maratona è vinta dal tedesco Tobias Sauter in 2:28:44 sugli austriaci Wolfgang Wallner, secondo in 2:31:21, e su Lukas Maukner, terzo in 2:41:48. 
Podio austriaco tra le donne: vince Gertraud Schneitl in 3:14:58 su Veronika Limberger, secondain 3:16:12, e Elisabeth Reiter, terza in 3:20:30. 

La Wroclaw Marathon, in Polonia, è vinta dal 28enne keniano Edwin Kirui in 2:15:33 sui connazionali Julius Kipkorir, secondo in 2:15:54, e Joel Kosgei Komen, terzo in 2:16:29. 
Tra le donne vince la polacca Marta Szenk in 2:49:03 su Hadas Moser, seconda in 2:50:28, e su Agnieszka Pietsch Fulbieszewska, terza in 2:53:44. 

La 9^ UAP Ndakaini Half Marathon (Kenia) è vinta da Nicholas Kipkemboi in 1:04:41 su Peter Kimeu, secondo in 1:06:41, e Vincent Cheruiyot, terzo in 1:06.47. 
Christine Chepkemei è la prima donna in 1:17:02 su Gladys Chemweno, seconda in 1:17.26, e Agnes Jepkosgei, terza in 1:18.60. 3000 i partecipanti. 
La 10 km è vinta da Peter Mateelong (fratello di Richard) in 30:21.98 su Bernard Mureithi (32:55.40) e Kiplimo Mitei (33:23.56). Pascacia Chepkorir è la prima donna in 38:34.22 su Beatrice Cherop (39:56.70) e Pauline Wanjiku (40:39.00). 

Kenneth Kipkemoi vince il cross di Eldoret (12 km) in 35:45.3 su Daniel Kipkemei (36:08.4) e Stephen Kiprotich (36:13.5). 
In campo femminile s’impone Farida Chelanga in 27:27.3 su Beatrice Jepkemoi (27:40.4) e Pricilah Lorchima (27:42.5). 

La 24^ Semi-marathon di Marcq en Baroeul (Francia) è vinta dal keniano Just Moranga in 1:02:55 su Titus Komen (1:03:10) e Abdelhadi El Hachimi (1:03:43). 
Kenia anche al femminile con successo di Leonidah Mosop in 1:15:57 sulla connazionale Stella Barsosio (1:18:13) e sulla francese Lucie Jasmin (1:20:56). 

La Dublin Half Marathon è vinta da Joe Mc Alister in 1:10:08 su Frank Quinlan (1:12:28) e Eoin Brennan (1:13:15). 
Elish Kelly è la prima donna in 1:18:12 su Niamh Devlin (1:19:14) e Adrienne Jordan (1:19:48). 6315 i finisher. 

Il 29enne Brian Dumm, dopo quella del 2010, coglie la sua seconda vittoria nella Air Force Marathon di Dayton (Ohio, Usa) in 2:28:58 su Andrew Timmins, secondo in 2:33:36, e su James Beyer, terzo in 2:37:45. 
La 29enne Heidi Hamilton vince la gara femminile in 3:01:09 su Katie Kay, seconda in 3:05:26, e Taylor Vroman, terza in 3:10:43. 3297 i finisher. 

Il 31enne Allen Wagner vince la Maui Marathon di Lahaina (Hawaii, Usa) in 2:43:33 su Josh Myers, secondo in 2:46:49, e sul giapponese Takatoshi Sato, terzo in 2:49:10. 
Tra le donne vince la 45enne Verity Breen in 3:04:08 sulle giapponesi Mariko Morita, seconda in 3:16:05, e Toshie Kawatsu, terza in 3:21:01. 775 gli arrivati. 
Vittoria assoluta nella mezza per Magdalena Boulet in 1:16:53; primo uomo è Tommy Boles in 1:17:35. 

Jake Krong è il vincitore della Top of Utah Marathon di Logan (Utah, Usa) in 2:22:12 su Jimmy Grant, secondo in 2:29:35, e Jonathan Kotter, terzo in 2:31:05. 
Cynthia Fowler, già vincitrice nel 2006, s’impone tra le donne in 2:45:51 su Janae Richardson, seconda in 2:49:29, e Allie Scott, qui vincitrice nel 2008, 2010 e 2011, terza in 2:53:40. 1517 i classificati. 

Dopo aver vinto nel 2006, il 35enne Mike Aldrink torna ad affermarsi nella Erie Marathon at Presque Isle (Pennsylvania, Usa) in 2:30:26 precedendo AJ Kelly, secondo in 2:34:59, e Jake Gillette, terzo in 2:39:34. 
In campo femminile s’impone la 35enne Angie Fiese in 3:04:10 su Traci Falbo, seconda in 3:10:43, e Katie Kuttenkuler, terza in 3:13:11. 669 i finisher. 

Quattordicesimo successo stagionale sulla distanza per il 29enne Justin Gillette che vince la Fox Valley Marathon di St. Charles (Illinois, Usa) in 2:31:34. Gregory Maves è secondo in 2:41:52 su Steve Nusser, terzo in 2:49:36. 
La 27enne Vanessa Meneses è la prima donna a tagliare il traguardo in 3:03:46 su Hailey Krzyston, seconda in 3:14:58, e Samantha Vander Heyden, terza in 3:15:41. 1062 gli arrivati. 

Eric Strabel è il vincitore della Equinox Marathon di Fairbanks (Alaska, Usa) in 2:45:16 su Matias Saari (per tre volte vincitore nel 2007, 2009 e 2010), secondo in 2:51:29, e David Dyer, terzo in 2:57:35. 
Vittoria rosa per Emily Routon in 3:25:40 su Melissa Lewis, seconda in 3:26:59, e Bonnie Axman, terza in 3:27:55. 647 i classificati. 

Il 32enne Chad Wallin vince la Bismarck Marathon (North Dakota, Usa) in 2:43:32 su Jeffery Steen, secondo in 2:57:34, e Mark Hager, terzo in 3:01:44. 
In campo femminile s’impone la 49enne Bernie Belzer (già vincitrice nel 2008) in 3:33:57 su Katie Anderson, seconda in 3:39:27, e Michele Berry Godsey, terza in 3:46:43. 158 i finisher. 

Vittoria per il 32enne Alan King nella Montana Governor's Cup Marathon di Billings (Montana, Usa) in 2:39:31 su Andy Garza, secondo in 2:58:36, e Brian Paske, terzo in 3:00:43. 
Tra le donne si afferma la 19enne Bekah Kirtley in 3:19:27 su Maria Cunanan, seconda in 3:28:37, e Niki Marancik, terza in 3:39:41. 159 gli arrivati. 

Il 36enne Zach Miller vince la Two Bear Marathon di Whitefish (Montana, Usa) in 3:22:42 seguito da Austin Allen, secondo in 3:26:13 e Russell Paul Skelton, terzo in 3:29:54. La 36enne Rae Vanspoore vince tra le donne in 4:01:49 su Katie Gibson, vincitrice nel 2010, seconda in 4:04:21, e Wendy Wood, terza in 4:07:13. 103 i classificati.
Nic Weber vince la North Face Endurance Challenge di Madison (Wisconsin, Usa) in 3:06:21 su Eric O'Brien, secondo in 3:13:51, e Scot Van Asten, terzo in 3:15:54. Joanna Masloski vince la gara delle donne in 3:49:44 su Erin Mullan-Towns, seconda in 3:58:55, e Kristin Hunt, terza in 4:09:36. 177 i finisher.
Gary Krugger vince la Autumn Color Run marathon di Buena Vista (Colorado, Usa) in 3:04:33 staccando Ryan Denison, secondo in 3:48:46, e Heather Jossi, prima donna, terza assoluta in 3:49:24. Terzo uomo è Joshua Shaver in 3:49:33. Caitlin Muldoon, seconda in 4:00:14, e Cory Hibbard, terza in 4:25:03, completano il podio femminile. 27 gli arrivati. 

Il 24enne Alfred Anzalone vince la 1^ Wabash Trace Nature Trail Marathon di Shenandoah (Iowa, Usa) in 3:08:38 su Keith Straw, secondo in 3:21:25, e Jade Allen, terzo in 3:21:37. 
La 26enne Erica Lensink è la prima donna in 3:38:31 su Alyssa Saline, seconda in 3:46:30, e Linda Sorensen, terza in 3:52:52. 

Holly Rush è la prima donna e la vincitrice assoluta della Farnham Pilgrim's Marathon (Gran Bretagna) in 3:07:03 su David Ross, secondo e primo uomo, in 3:12:31, e Steve Low, terzo e secondo uomo, in 3:16:52. Quarta assoluta, seconda donna, è Sarah Hill in 3:19:17 su Ian Carley, quinto e terzo uomo, 3:19:19. Lucy Clayton completa il podio femminile in 3:39:13. 

Iain Macdonald vince la Lydiard Legend Marathon di Auckland (Nuova Zelanda) in 2:37:14 su Jono Jackson, secondo in 2:46:45, e Daniel Maxwell, terzo in 3:00:12. 
Lesley Turner Hall è la prima donna in 3:19:07 davanti a Jo Bannister, seconda in 3:36:16, e Stacey Chait, terza in 3:39:12. 291 i finisher. 

La Gourmet Marathon Saarbrucken (Germania) è vinta da Dietmar Bier in 2:36:43 su Markus Gerber, secondo in 2:44:04, e Stefan Gaub, terzo in 2:52:07. 
Sarah Fladung è la prima donna in 3:20:31 su Nelli Zentowski, seconda in 3:28:41, e sulla francese Nathalie Quesnot, terza in 3:30:07. 158 gli arrivati. 
 L’ucraino Ivan Babaryka vince la mezza in 1:05:40 sul georgiano Boris Ogurtsov, secondo in 1:08:59, e Matthias Muller, terzo in 1:16:36. 
La russa Olga Dubovskaya è la prima donna in 1:16:33 sulla keniana Jedidah Karungu, seconda in 1:17:38, e Julia Brengel-Keck, terza in 1:22:17. 977 i classificati. 

Il keniano Isaac Cheruiyot vince la 13^ KSK Küstenmarathon di Otterndorf (Germania) in 2:23:08 sul connazionale Charles Cheruiyot, secondo in 2:23:10, e sulla 29enne Lilian Koech, terza assoluta e prima donna in 2:53:57. Quarto, terzo uomo, Uwe Heinrich in 3:18:46. Birgit Grewe, seconda in 3:38:28, e Mirja Freese, terza in 4:19:42, completano il podio femminile. 
Nella mezza s’impone il keniano John Kipsang Lotiang in 1:02:54 sui connazionale David Wanjohi, secondo in 1:04:50, e Dickson Kurui, terzo in 1:06:36. 
Seguono le prime tre donne: la keniana Gladys Kiprotich è quarta in 1:17:04 sulla connazionale Sheila Kiplagat, quinta in 1:17:19, e sull’etiope Abiyot Deme, sesta in 1:17:24. 

L’8^ Einstein Marathon Ulm (Germania) è vinta da Richard Schumacher in 2:32:38 su Jurgen Austin-Kerl, secondo in 2:37:52, e Alexander J. Schwarz, terzo in 2:37:52. 
Heidrun Besler è la prima donna in 2:59:16 su Anja Jakob, seconda in 3:07:19, e Branka Hajek, terza in 3:16:14. 659 i finisher. 
Ben Masai vince la mezza in 1:11:10 sulla keniana Ednah Kimaiyo, seconda assoluta e prima donna in 1:11:53, e su Patrick Hilpert, terzo in 1:13:09. Quarto, terzo uomo, è Rainer Schniertshauer in 1:13:13. Giduanna Ricotta, seconda in 1:20:06, e Petra Stockmann, terza in 1:24:18, completano il podio femminile. 

La 17^ Drei Talsperren Marathon Eibenstock (Germania) è vinta da Holger Zander in 2:46:14 su Thomas Ungethum, secondo in 2:59:31, e Eckhard Fries, terzo in 3:00:26. 
Madeleine Lorenz è la prima donna in 3:30:11 su Simone Rontzsch (3:48:31) e Antje Spillecke (3:53:23). 
Andre Fischer in 1:18:36 e Anne Berthold in 1:28:10 vincono la mezza. 

La 6^ Drautal Kirchen Marathon (Austria), in quattro giri, è vinta dall’austriaco Christian Kresnik in 2:24:56 sui connazionali Manfred Neudorfer (3:04:23) e Markus Boheim (313:58). 21 i finisher, tutti uomini. 
Nella mezza vince l’austriaco Johannes Krall in 1:22:53 sui connazionali Paul Matthews (1:23:14) e Manfred Wundara ( 1:23:38). 
La francese Sylvie Tramoy è la prima donna in 1:25:20 su Alison Matthews (1:40:08) e Julia Krall (1:42:32). 56 i finisher. 

La Seenland Marathon (Germania) è vinta da Kay-Uwe Muller in 2:36:25 su Marco Diehl, secondo in 2:43:06, e Stefan Zah, terzo in 2:50:39. 
Regina Blatz è la prima donna in 3:19:13 su Gine Enenkel, seconda in 3:26:42, ed Anna Roth, terza in 3:29:02. 
Christian Strauch vince la mezza in 1:09:25 su Andreas StraBner (1:11:58) e Dominik Mages (1:11:59). 
Theresa Wild è la prima donna in 1:28:50 su Sandra Sporl (1:33:10) e Beate Speiser (1:34:33). 

Il Campeonato de Espana Milla en Ruta Absoluto y Veterano disputato a O Barco de Valdeorras (Ourense) è vinto da Victor Riobo Villanueva in 4:23 su Alberto Sabado Sanz (sempre 4:23) e Marcos Peon Azcano (4:24). 
Solange Andreia Pereira Da Ponte è la prima donna in 4:58 su Khadija Rahmouni El Alami (5:04) e Marisa Casanueva Cabrero (5:06). 

La 24^ Media Maraton Ciudad de Valladolid (Spagna) è vinta dal keniano Hillary Kipkogei Yego in 1:04:46 sul connazionale James Kibitok Moiben, secondo in 1:07:12, e sul marocchino Mohemed Boucetta, terzo in 1:07:15. 
La keniana Sarah Kerubo è la prima donna in 1:14:57 su Tamara Sanfabio Rodriguez, seconda in 1:19:46, e Eva Maria Jobas Abad, terza in 1:27:45. 1405 i finisher. 

La 4^ River Park Night Run di Bratislava – Slovacchia - (9 km) è vinta dal triatleta Richard Varga in 27:33 su Juraj Vitko (28:07) e Josef Urban (28:43). 
Lucia Janeckova è la prima donna in 32:28 sulla maratoneta Katarina Beresova (32:34) e Lubomira Manikova (33:27). 3535 i partecipanti. 

Nel 12° Front Street Mile, legato alla Maui Marathon, vince David Torrence in 3:59 su Will Leer (4:01) e James Pearson (4:38). 
Chelsea Reilly vince tra le donne in 4:32, nuovo record del percorso, su Sara Hall (4:42) e su Magdalena Lewy Boulet (4:43). Quest’ultima è l’allenatrice della Hall. 

kratka dužina :-)

pre dosta godina sam morao da razjašnjavam neke nesporazume oko pojma Dužina, jer su razni ljudi to različito koristili i tumačili. maratonci su Dužinom nazivali treninge od 2 sata pa nadalje (bar ovi brži sa kojima sam se ja družio i kojima je to podrazumevalo minimum 28km trčanja) a mi smo u klubu sa klincima zvali Dužina sve od 8km pa nadalje :-) ipak deca od 7-8-10 godina koja trče trke od 300m do kilometra, treniraju drukčije i njima je, realno i opravdano, psihički nepodnošljivo da tabanaju u nekom sporom ritmu sat vremena, oni bi da opale juriš i da sednu da se odmaraju. pa smo tako i mi stariji koji smo ih vodili na treninge prihvatili daj izraz Dužina za sve što nisu deonice, 100-tke i 400-tke, ili neke perverzije tipa 2000-1600-1200-800-400. pa smo kasnije sami izmišljali neke nazive za to, npr Ana je često govorila da je napravila "dužinicu" što je značilo da je trčala 10-ak km ritmom koji ona zove ritam Dužine, brzina polu-laganog dugačkog trčanja. onda su se neki smejali kako mi u klubu trčimo Dužine od 10km pa sam ja morao da objašnjavam da "to nije to" nego da samo prihvatamo dečiju terminologiju, tipa kada sestru zoveš Seka, nije ona celom svetu seka nego samo tebi, a opet je tako pred drugima nazivaš. 

tako sam ja danas otrčao Dužinu koja "nije uspela u životu", tj nije nikada postala Prava Dužina. to su oni silni treninzi od 21-22-24-25-26km, koje sam nekad znao da trčim i po nekoliko dana zaredom. da su baš Dužine, nisu, a opet da su kratka trčanja, pa nije ni to... pa sam ih onda zvao Polu-Dužine :-) 

a jutros nisam bio umoran, nego sam bio o-du-zet!!! od onog pešačenja i lomatanja juče po pljusku, i dvosatnog kopanja u blatu. nisam nikoga sahranio, izvolte pročitajte jučerašnji blog, koji vam (btw) ako niste iz mog kraja neće ama baš ništa značiti :-)

i tako oduzet sam na ovoj hladnoći krenuo na trčanje, po starom dobrom receptu "bolje da mi bude toplo na trčanju nego da se na bicikli smrznem ko malina u hladnjači". sa starta me je opalila vetrina i tako sam u hodu (doslovno) smišljao kako da ogranizujem trasu, pa sam se zavukao među brda da bih došao do najudaljenije tačke razmišljajući o usponima i nizbrdicama a ne o vetru, a od pola mi je bio vetar u leđa po ravnjikavom terenu pa sam bio srećan iz nekog drugog razloga, zaboravljajući da su mi noge oduzete... pored mene može da trči neko sa uključenom grejalicom dok završavam zadnjih 10km maratona u Podgorici na 27 stepeni, meni ništa to ne smeta :-) 

upravo mi na razglasu ide cd Sharon Isbin & Friends, i slušam Steve Vai-a kako razvaljuje neki klasični komad, taj mučni kompozitor se sad okreće u grobu ko ventilator, da ne kažem zrakomlat :-)

i tako, samo sam hteo da se pohvalim kako opet nisam ništa uradio, otrčao sam nešto presporo da bi bio Tempo, prekratko da bi bila Dužina, a opet jedino moguće što je moglo sa ovakvim nogama. normalan čovek bi rastrčao 8km i sačekao da se sutra probudi odmoran da bi napravio neki "pravi" trening, no ja sam nestrpljiv da sačekam da mi se život događa sutra, pa bih to radije da uradim danas. 

sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra, a naročito život!

malo zbrkan post, ispričavam se, čekaju me majstori iza kuće da im (nam!) donesem ladno pivo...

post-cener

i sad, kako to teče život nakon nekog PEAK-a???

pa obično, noting spešl.

taj cener je upao par dana pred zahlađenje,

i iako je bio par sati nakon tempić-vožnje od 2h40',

nije me sledećeg jutra toliko umorio, 

pa smo sutradan odvezli 107km po jako komplikovanom terenu.

to jest ujutru je bio 7km treking, pa tek onda tih 107.

"sto nula sedam", kako bi rekao Hendrik :-)

i jutro nakon toga smo išli u planine bajkovima,

još 2.5 sata prohladnog goredoliranja...

i popodne mi neki đavo nije dao mira.

(a gde to postoji drukčiji đavo, koji ti daje mira???)

i sednem na pony biciklu, i odem 3km uz reku Gradac.

svežem je kod mostića i krenem na trčanje, trčkaranje.

500m ravnjikavo i onda zakucavanje 20%,

koraci kratki kao kod mrava, eventualno kornjače.

ali trčim, ja na treningu uvek trčim, bez obzira na nagib.

dalje uzanom stazicom prečka na makadam, 

i do prevoja iznad manastira po kamenjaru i zemlji,

zatim tehnički spust (čitaj kamenje ko pesnice)

od nekih kilometar i malko, pa preko mosta...

ne običnog mosta, nego železničkog, opet kamenje.

i 50m pred silazak čujem voz u tunelu prema kojem idem,

ubrzavam, finiširam, sprintam, i u zadnji čas...

on taman iz tunela i još mi svira, ja naglavačke nizbrdo,

i ispred tunela malom stazicom prema planinarskoj stazi,

no toliko često tuda idem da mi markacije baš i ne trebaju.

nisam ja Murinjo, da moram po oznakama od kuhinje do wc-a :-)

malo dole pa gore pa dole pa kreće ono glavno GOREEEEE!

od reke ka selu Brangović (čudnog li imena, nikad shvatio)

stazom, makadamom, kamenjarom, nazovi ga kako god.

negde oko pola dramatično potseća na Horvatove Stube

i dođem na vrh, pogledam iza sebe, bajka

vidi se klisura reke, vijuga usečena pruga, i ne odolim.

zaustavim štopericu na vrhu, i sednem na kamen.

gledao sam predeo 3-4 minuta i uživao, totalna nirvana

ako ostanem duže od 5' ugasiće mi se Polar (štoperica),

tako da sam se samo malo obrisao od znoja, i produžio dalje

ne pamtim kada sam ovako na trčanju stao, zastao,

niti mi to obično padne na pamet.

ali od zimus nisam ovuda prolazio, i tako sam se uželeo...

volim taj pogled, to mesto, kao neku dragu osobu.

prosto to mesto ima neki identitet, ličnu kartu.

i svaki put kad se sretnemo, potapšao bih ga po ramenu.

povratak je bio još traumatičniji jer sam odabrao makadame,

i dok sam se spustio do Konjičkog Kluba već sam bio umoran,

a tek mi je sledilo 500m preskakanja korenja pored reke.

to je KAO staza, no za hodanje i pomozi bože, ali za trčanje...

još 500m po normalnom makadamu, i kilometar asfalta do bicikle,

i to je bio kraj, za 1h22' sam pretrčao, pa uvr' glave 14km.

od čega 7km takvog terena da moraš svo vreme da piljiš u zemlju

jedan pogled u stranu i ode skočni zglob ili pedalj^2 kože

a sve to na nogama kojima se nije ni hodalo, a kamoli trčalo

tako da, čestitam im na preživljavanju, baš me poslužiše...

dolazim kući i pali mi se lampica/sijalica u glavi

pa ja sam retard totalni, za sutra (tj danas) je najavljena kiša!!!

šta sam koji đavo trčao "dan unapred"?

trebao sam to da ostavim za sutra (tj danas)!

i tako je svanulo i danas, sa maksimalnom 12 stepeni, i kišom.

šta bi ludak smislio za takav dan?

uzeo sam kamperski sklopivi ašovčić, stavio ga u ranac,

obukao šuškavac, i otišao železničkom prugom 

do istog onog mesta, gde me je poterao voz naglavačke.

odatle sam skrenuo levo na planinarsku stazu, 

izvadio ašovčić, namontirao ga pod uglom 90° kao motiku,

bolje rečeno "motičicu" (mala motika), i počeo uređenje staze.

obzirom da je tu nekih 200m zemljani sipar, odron, nagib,

koji će zimus nakon snega da se pretvori u nemoguć prolaz,

ja sam polako i strpljivo ukopao stazu celom dužinom,

i to bogme celom dužinom bar 20cm široku.

obzirom da je padala kiša, treba li reći kako sam izgledao?

kako su mi izgledale patike (doduše za off-road, NB)

a da ne pominjem majicu duks i šuškavac, sve natopljeno,

kao da sam kopao dole u reci a ne gore u šumi...

povratak opet železničkom prugom, 

gledaj stvari pozitivno, bar u tunelima ne pada kiša...

jesu mi se istrošile baterije u lampi koju sam skinuo sa bicikle,

pa sam poslednjih 3-4 tunela bauljao kao slepac,

no to je taman bio onaj šlag na torti, bez kojeg je torta,

pa, ništa više od obične buhtle, eventualno fritaje.

pofezne, što bi reko onaj bosanac u filmu sa brankom katić.

eto kao je izgledao moj "dan odmora"

pet sati kombinovanog pešačenja prugom i plan. stazom,

sa dva sata unutar toga teškog kopanja i riljanja u blatu.

ali bar će zimus moći lakše da se prođe tuda, 

čak sam ispod pruge prema manastiru napravio nekoliko stepenika,

jer inače se na dupetu sklizaš po snegu tih 10m, 

i svaki put rizikuješ da se ne uhvatiš za prvo drvo, 

nego da proletiš još 50m visinske razlike, direktno u ledenu reku.

taj nagib je pak tričavih, koliko je to posto, 

ako se spustiš 50m visine na samo 10m daljine???

kako bilo, izgleda jezivo ako nemaš za šta da se uhvatiš :-)

još ne rekoh da je u onih 107km trkačkom upalo 3km makadama,

mislim, nisam nikad u životu to radio,

kad krenem na makadam ja uzmem mtb a čak i tad nisam OK,

jer na bajku imam slick gume pa mi dupe šeta po kamenju kao buva.

a da ne pričam kako je izgledalo 3km po prašnjavom razdrobljenom putu,

na gumicama bez ijedne šare, glatkim i širokim (uskim) samo 23mm,

i naduvanim na 7 bari. no eto, preživeh i to čudo/glupiranje.

šta li je sledeće?

kažu još 10 dana sunca (uglavnom) i pristojnih temperatura.

malo posao, malo trening, malo sa majstorima,

ova kuća neće biti gotova još 20 dana, vidim ja to :-(

KROV je gotov, ali još puno je ostalo okolo i unutra.

kad prođe septembar, ostaće od mene mrcina, 

koja će samo da kuka da što pre padne sneg, 

pa da može sa vokmenom da pešači 4h dnevno,

da ne vozi i ne trči, da večerima samo leži sa nogama u vis 

i da piše blogove o prethodnom letu, transu, prošlosti.

zapanjujuće malo pišem o budućnosti, čudno zar ne?

cener

otrčao 10 km ispod 38 minuta, 

nakon jutarnje vožnje od 3h!

koliko bi mogle ove fakin' noge, 

da su slučajno odmorne?

(ako ikad budu, to jest... buahahahahaaa) 

šit, listovi su mi tvrdiiiiiii,

kao da sam ceo maraton istrčao na prstima, 

onak k'o balerina :-)

a popio sam najcrnju crnu kafu pred trening,

i na 2km pred kraj me je dohvatila takva sraćka,

da sam poslednji km ošišao za 3'33'', iz čiste panike.

inače bih garant probio rampu od 38',

makar je na početku plan bio da sve to traje 39'...

naskočio sam na biciklu, vratio se 3km do kuće,

direkt na wc i ššššššššššššššššššššš,

istresao kilo i po nekog crnog šlaga,

i shvatio kako je to cool kad sediš na wc-u,

usput lagano odvezuješ patike, 

skidaš čarape, šorc i majicu natopljene znojem...

idealan tajming, sve uradih odjednom :-)

tri za jednog, jedan za tri

dakle trčao sam 3 dana uzastopno, 16+14+15km, i preživeo

- prvih 16km po nežno valovitom asfaltu,

od laganog preko srednjeg do normalnog Tempa

- drugih 14km u tempiću sa malo dodavanja gasa pred kraj,

ovaj put sa dva onako primetnija uspončića i po lošem asfaltu

- trećih 15km po totalno planinskom profilu,

uglavnom po asfaltu, usponi u jakom tempu a ostalo tempić

zanimljivi su proseci: prvog dana mrtav umoran na početku

ali malo živahniji kako je trčanje odmicalo, prosek 4'26''/km

drugog dana polu-umoran i u gel-kayano cokulama, 

po kiši prosek 4'47''/km i opet pred kraj bolji osećaj,

trećeg dana osećaj pred trčanje katastrofalan i malaksao

ali je nakon 300m oštrih uspona ispao isti prosek, 4'46''/km.
trista metara visinske razlike, ne 300m dugačka uzbrdica! :-)))

(zanimljivo je da sam "trećeg dana" otrčao taj brdski krug

u istom smeru kao i sa kolegom blogerom pretprošle zime,

s tim da sam izbacio 2 najteža kilometra po makadamu.

tada smo napravili 5'00''/km prosek na 17km, dakle

2km dužu stazu smo pretrčali za 13 minuta duže vreme.

obzirom da mi juče ne bi bio nikakav problem da dodam

još 2km po makadamu brzinom od 6'30''/km, 

ispada da sam u boljoj formi kada puno manje treniram???)

bol u kuku je prvog dana bio mali, drugog dana srednji, 

trećeg jutra zabrinjavajući, a jutros neznatan 8-/

juče sam gotovo odustao od "probnog polumaratona" u jesen,

a već danas o njemu opet sasvim realno razmišljam.

preciznije, danas razmišljam o Koceljevi, i o oktobru,

a ne razmišljam da DANAS trčim polumaraton!!!!

fala bogu sunčano je i dok još malko otopli

odosmo mi biciklama put Divčibara, da se malo otkravimo.

trčanje vs. jogging

Veki je na sajtu trčanje-rs potegao staro i večno pitanje o razlici između trkača i joggera. Pokušao sam da dam svoje viđenje, mada tu definitivno ne postoji jasna razlika jer to nisu dva matematički gledano razdvojena skupa, nego se podosta i preklapaju jer je dobar deo rekreativaca "ni tamo ni ovamo".

Dakle Vekijevo objašnjenje je ovakvo:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

U suštini trčanje i džoging fizički su isti proces. Stavljaš jednu nogu ispred druge i krećeš se, uglavnom napred, po manje ili više ravnom terenu. Razlika između ovih “discpilina” je više psihološka.

Ako na trčanje idete onako smoreno, sa idejom, idem da uradim ovo trčanje, kako bih mogao da istopim ovo salo oko stamaka, vi u stvari džogirate. Džogirate kada vas neko pita da li trčite, a vi kažete, ma jok, idem na trčanje ali me mrzi, no moram malo da popravim ovu kilažu i kondiciju.

Sa druge strane, trkači i trkačice, vreme koje provode na trčanju jednostavno provode sa pozitivnim stavom i uživajući. Bude tu teških treninga, znoja i bolova, ali vreme u trčanju je specijalno vreme koje ste posvetili sebi – i zato volite to što radite. Možda nešto razmišljate, možda uživate u pogledu i mirisima, možda se radujete osećaju pokreta svog tela. No, to vreme nikako nije nešto “protiv svoje volje” što radite samo zbog toga što vam je lični trener ili lekar rekao i zbog čega se stidite ili bilo kako loše osećate.

Naravno da mnogi trkači (i sam sam bio jedan od njih) kreću sa trčanjem (ups džogingom) da bi smršali. No, džogeri često odustanu i gotovo po pravilu ne trče zimi, ne učestvuju na trkama, ne upoznaju druge ljude – oni jednostavno odrađuju treninge. Nekim, ja bih rekao srećnicima, desi se da u nekom trenutku, da ideju o trčanju šiftuju u glavi i tada postanete trkač ili trkačica i upoznate zašto toliko pričamo o trčanju :))
Test: trčanje vs džoging

Mislim da je dobar test da proverite ko trči, a ko džogira jednostavni pozdrav “Zdravo” i osmeh kada prolazite pored nekog. Ako vam se čovek osmehne i uzvrati on trči, ako vas onako čudno pogleda sa stavom “Idu bre, umirem ovde zbog 500 kalorija, a ti tu zdravo, šta koj moj…”, definitivno je u pitanju neko ko džogira.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ja se pak nisam nipošto složio sa takvom podelom kao udarcem sekirom na pola pa ko levo a ko desno, nego sam dao svoje viđenje, prepisano ispod:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Zanimljivo pitanje!!!

Meni kalorije nisu uopšte pale na pamet kada sam video naslov, a bogme ni "zdravo" test. Bez želje za polemikom, pokušaću da napišem svoje viđenje.

Ne verujem, čak štaviše siguran sam da ti većina najbržih trkača neće otpozdravljati dok rade na Adi hiljadarke po obeleženim oznakama, a gde ćeš od njih "većih" trkača? Naprotiv, kada su na rastrčavanju i ćaskaju međusobno, dakle kada joggiraju, onda je puno verovatnije da će ti otpozdraviti.
Moja podela bi bila otprilike takva da je trkač onaj koji na trčanje ide sa namerom da se popravi, da postane brži, onaj koji zna koliko je pretrčao kilometara.

Jogger je pak onaj koji trči bez takmičarskih ambicija, koji se ne oseća kao trkač, koji trči Adom u kontra smeru na dan trke i nema pojma kakva je to gužva iz suprotnog smera. Neki nose vokmen a neki vode psa, neki će ti se javiti jer su pozitivni i lepo se osećaju na joggingu, a neki su jednostavno namćori i neće ti se javiti.

Btw poznajem i "prave trkače" koje mrzi da rade određene treninge, ali nemaju drugi način da zarade hleba bez motike pa im je taj sat (netto) dnevno još uvek bolji nego 8 sati na bilo kom drugom poslu. E tek takvi znaju da budu nadrndani...

Sećam se kako je jedna frustrirana italijanka na Maratonu u Poreču bodrila sve koji su protrčavali i nakon to sam joj se na 30 stepeni jedva krajičkom usne osmehnuo 3km pred ciljem, uskliknula je svojoj prijateljici "eto vidiš, pa bar mogu da se nasmeše, ne moraju samo da prođu!!!". A bio sam tek 10-ti, dakle ispred mene je prošlo 9 joggera među kojima Zenucchi, Ninković, Čegar... (???)

Tako da ja nikako ne bih uopštavao (generalizovao) podelu u smislu da su trkači nešto dobro i prepuno elana a joggeri nešto smoreno, niti da joggeri češće odustaju od trkača - npr Central Park je prepun joggera koje viđaš 365/365 i po snegu i po kiši.

Lično sam dvostruka ličnost, ima dana kada sam trkač, gledam prolazna vremena, vrtim u glavi kalendar trka, a ima dana kada sam jogger i trčkaram sa idejom da se lepo provedem trčkarajući 5'/km po planinama iznad grada. U danima kada joggiram, često mahnem nekom drugom kolegi joggeru, a u danima kada trčim se nikada prvi ne javljam, fokusiran sam na nešto važnije u tom trenutku, razmišljam o svom osećaju napora, o tehnici trčanja, o vetru, kadenci (broj dvokoraka u minutu) glava mi je puna matematike i proseka...
Eto to je bio pogled iz ugla nekoga ko je u poslednjih 10 godina otprilike pola svojih trčanja doživeo kao treninge a pola kao jogginge, ali ko je usput znao i da pobedi poneku trku, i svaki put je bio srećan dok bira patike pred izlazak, kao i kada ih skida nakon trčanja.

Sale Antić, Valjevo