različite razlike

evo kako je izgledalo trčanje u utornje praskozorje

nakon što sam "ponovio" bruksice, došao je i red na mizunice
pederski crvene su se solidno pokazale, osim što su malo predugačke
tačnije, da sam imao uopšte priliku da isprobam dve ŠIRINE, možda bih uzeo pola broja kraću, no vidim da na kutiji piše 45, širina srednja, pa kontam da bih radije nosio 44.5 širina veća jer su nekako uske kao kajaci i ispred prstiju imam pola cm vazduha
sva sreća da su izrazito za road trčanje inače tako preduge patike uglavnom donesu dosta saplitanja po trailovima, barem sam ja isprobao sve moguće u svim mogućim prilikama pa znam znanje

e ove mizuno su se takođe pokazale dobre uz jedan zajednički nedostatak druge vrste, a to je pretvrd uložak
znači kao daščicu da su mi stavili pod taban, i onda sam kao i sa bruksicama pre neki dan, uzeo neke već nošene uloške koji su poprimili onaj ulubljeni oblik ispod metatarzalnog dela, i sve je bilo puno bolje
možda na oba para može da se operiše jezik i da se izvadi polovina sunđera, natrpali su kao da će me konji kopitima odozgo gaziti po pertlama, ne razumem čemu to služi obzirom da sam čak i nekoliko polumaratona (Jaska, Sl. Brod...) pretrčao u recimo skečers go-run koje uopšte ni nemaju jezik u tom smislu, samo komadić tanke kože ispod pertli
tako da

elem u bruksicama sam probno trčao 10km tempa, a u mizunicama 11km tempića
onih 10 je bilo po 5'11'' a ovih 11 je bilo po 5'24'' iz čega već imamo prvi uporedni test patika čiji je zaključak sledeći
kada trčiš tempo to je 10-15 sekundi brže nego tempić, bez obzira na patike
poput onog naučnog eksperimenta kad je mujo otkinuo muvi krilo i rekao joj LETI! a ona malo poleti pa padne, otkinuo joj i drugo krilo i viknuo joj LETI! i onda sam hodala napred nazad i kad ga je profesor pitao šta je time dokazao, on ponosan izjavi "muha bez krila je gluha", eto isto tako i moji eksperimenti zvuče

novo vreme, drugo poluvreme

nakon vožnje po pljusku usledila je još jedna šta, još jedna vožnja po pljusku

(tačnije, usledilo je trčanje ujutru, polumrtvo do pola poluživahno od pola
kao kad bi mrtvac živnuo, ne možeš reći da je živahno, odnosno kad bi se neki živahni dživdžan malo trom probudio, ne možeš reći da je mrtav, e pa tu između
no o tome u sledećem blogu)

a popodne sam krenuo kad je već bila kiša i hteo da odem na jedan krug sam smislio ovaj krug sam stvorio, no video sam da mi usput polako ispušta guma
kad sam probao da je doduvam (a nigde benzinske u blizini) ta najkilavija pumpa koju imam je dodatno izduvala i ono malo vazduha unutra pa sam gurao biciklu do prve veće nadstrešnice
tu sam skinuo šuškavac, najlonski duks, pamučnu majicu, nju upotrebio kao krpu za biciklu a ovo ostalo opet navukao na sebe
neposredno pred polazak na vožnju sam od te neke rastegnute kao žvaka majice odsekao donji pedalj jer je pretila da mi stoji kao tunika
džabe sam tupio makaze, nisam znao da će koliko 20km kasnije da završi kao krpa

i ništa, stavio novu gumu i krenuo da je pumpam i desilo se šta, ostao mi je ventil u pumpi, samo se odvojio kao da sam ga iščupao
verovatno je to sve bilo ukrtilo jer neke od tih guma imaju i 15-ak godina, bog te pita iz koje je generacije dotična
e sad obzirom da sam onu sa malom rupicom već upakovao u ranac, a ova nema ventil i dakle je i ona za đubre kao i majica, onda sam tako vozio do kuće jer više nikakva šteta nije mogla da se napravi

trnd trnd na spljoštenoj gumi, a iznenadila me je i spoljnja koja je skroz oćelavila, jedna od 6 koje sam skoro za đabe dobio jesenas a eto i zašto su đabe
jesam išao na silna trčanja ali nije to puno kilometara, nisu to stokilometarski treninzi nego sve tako neke što bi rekli commute vožnje od-do
prednjoj naizgled ništa ne fali a zadnja rekoh, maltene se ulubila po sredini koliko se istrošila

biće i blog o trčanju na temu guma, samo polako...

neplanirano

kao i svaki drugi, i ovaj ponedeljak je prošao nikako, ujutru se ni ne sećam šta sam radio obzirom da sam pretpostavljao da ću biti premoren od mtb trke, a nisam bio *baš toliko* umoran
nekako sam otaljao posao pa krenuo biciklom opet neizvestan šta će se desiti, imao sam takvu kombinaciju šorca i majice dugih rukava da sam mogao i da potrčim ako me nešto potakne, mogao sam i da malo proplaninarim a mogao sam i da ostanem na bicikli i produžim bilo gde

tu se desilo nešto zanimljivo, počeo je pljusak i grmljavinsko nevreme, nadao sam se da neće dugo potrajati i zaista za nekih 15-20' je popustila kiša pa sam vezao biciklu i otišao u šumu peške da potražim jednu prečicu.
kad sam izbio na asfalt sa druge strane brda, možda samo kilometar i nešto od kotline u kojoj je zaglavio oblak, sve je bilo suvo!
da si nekom tu, na asfaltu, rekao da je dole ispod brda poplava, teško da bi poverovao.
svašta.

vratio sam se drugom prečicom koja je ustvari bila *ta* koju sam tražio ali mi je bilo lakše da je otkrijem iz onog pravca.
kad sam stigao do bicikle počelo je opet da rominja pa sam morao da smislim neku zabavu do kuće da mi se povratak ne bi sveo na odbrojavanje kilometara i minuta pod kišom onako pod šuškavcem.
stara taktika vo2max treninga je bilo prvo što mi je palo na pamet, kratki sprintevi gotovo maksimalnog intenziteta pa kada na bicikli bez brzina ostanem bez obrtaja onda sačekam da dovoljno uspori pa krenem iznova, i tako nekih 9 kilometara.
iako su napori kratki a pauza naizgled dovoljna, postepeno se puls toliko podigne da si praktično svo vreme zaduvan, e ta faza oporavka je ustvari važniji trening od onih kratkih napora.

tako je ispalo da sam se vozikao skoro sat vremena, da sam pešačio kroz prašumu sat vremena, i da sam na kraju nit trčao nit nešto silno planinario nego "odradio" sasvim pristojan trening, a ni to na pristojnoj bicikli nego na, tadaaaammm, poniki :-)
idemo dalje, sutra će svanuti jutro za trčanje, valjda.

mtb maraton, razvod

nekako smo svi krenuli čoporativno i gnjecavo, oprezno
plan je bio da pustim prvih 10-15 profija napred da im ne bih smetao ni uzbrdo ni nizbrdo, i da se ugnjezdim u neku drugu grupicu koja će se ionako tokom staze razvodniti na podgrupice, i tu da pronađem dvatri čoveka koji idu tu negde slično meni ili za nijansu brže, i da usput pokušam da od njih nešto i naučim
ko mi odlazi uzbrdo i zašto, ko na ravnjikavom i zašto, ko nizbrdo i zašto

plan je plan a ispalo je da smo nas 5-6 nekako ostali napred a da su svi drugi netragom nestali iza čim su krenule ozbiljne uzbrdice prvo po asfaltu a ubrzo i po makadamu
onda je došla ona prečica za koju su mi rekli da ima 300m a mislim da je bliže 1.5km, kroz korov i granje gde ništa ne vidiš nego samo nazireš kuda ćeš proći pa kroz dva kolotraga u dubokoj travi, dok te bagremovi klepaju po čelu i ušima, povremeno BUĆ upadaš u blato ili nalećeš na iskošeno kamenje koje te pomeri u stranu kao novi red na kucaćoj mašini

izgleda da su neki iza stali tu da malo guraju jer je osim nepreglednosti bilo i neverovatno strmo plus je delovalo DA MU NEMA KRAJA što je opet poprilično obeshrabrujuće
ja se nisam dao, kao i na treninzima bio sam na MAX samo gde je baš moralo a gde god sam mogao da idem sa 90 ili 80% vrlo rado sam popuštao i čuvao snagu jer sam znao da će tih MAX delova sigurno biti još i da će se do kraja ture nakupiti barem 30-40 takvih minuta što je već samo po sebi preveliki napor

nakon dva moroganja gore pa dole smo došli na prvu okrepu, tu su mi potvrdili da su ispred dvojica, a iza mi je delovalo da nema nikog na razmaku koliki planeta napravi za frtalj kruga oko svoje ose
još dva brda i spusta kasnije, jedan od te dvojice ispred me je stigao i rekao da je promašio stazu
malo smo popričali, kaže da je već tada bio "otpao" od tog prvog koji mu je očigledno bio zvezda vodilja jer klinac POJMA NEMA šta su to markacije
nisam hteo da se "kidam" jer još nismo bili ni na pola staze, doduše prva polovina je teža ali nema veze, bilo je prerano da potežem u rezerve
PAZI NA OZNAKE, BIĆE USKORO SKRETANJE LEVO, rekao sam mu i on je rekao "važi"

sto metara kasnije, sada ćete me mrzeti, ali mislim stvarno...
na putu je bilo nacrtano "MTB" VELIČINE FIĆE, i dva putokaza/strelice veličine medveda prema levom odvajanju na makadam, znači klinac je ladno prešao preko toga i otišao dalje ka Divčibarama
u čudu zatečen sam prosto zanemeo, pomislio sam ovaj nije normalan, bila je gužva na putu, istovremeno sam dao znak autu iza i između dva auta koji se spuštaju nizbrdo sam šmugnuo na taj makadam i nisam stigao ni da zviznem ni da viknem, a samo sekund kasnije mi je već bilo svejedno

jbg nisam dužan da vodim debile za ruku, uostalom ako hoćeš da što brže pređeš ovaj maraton trebaju ti jake noge i bistra glava, pa ako već ne mogu da koristim njegove jake noge, ustvari možda su moje i jače ali on ima 25kg manje, zašto bismo onda moju bistru glavu delili po pola?
idi brate do Divčibara pa se vraćaj nazad, srećan ti put
naravno više ga nisam ni video

dalje

ceo taj spust kasnije, a koji sam mislio da će da traje par minuta a negde su nas zakovrtali gore pa dole i izađe na par desetina minuta, u podnožju mi Lola kaže da je samo jedan ispred mene ali dobrih desetak minuta
(sada na Stravi vidim da je išao napred nazad dva puta, PRAVIM PRAVCEM, ali se ne znam zašto vraćao, i na kraju otišao negde popreko van gps treka)
sa dobrih 200m od te raskrsnice, znači ja dolazim iz dna slova T, video sam bajkera kako se vraća iz smera moje trke zdesna i prolazi negde levo, no tada nisam imao pojma da li je to taj ex-Prvoplasirani ili se čisto neko voza biciklom kroz selo, bio mi je predaleko i rekoh tek sada na Stravi kapiram da je to ipak bio on

naravno bilo mi je svejedno jer nakon što mi je propao plan da se družim sa tamo nekim imaginarnim "za nijansu boljima od sebe" sada mi se plan pretvorio u samo to da prođem tačno ceo trek i da ga okačim na nekoj aplikaciji i da čekam da vidim koliko su drugi sporije išli, ko se gubio i gde, itd
negde na kraju drugog najkrvoločnijeg uspona po neverovatno gruboj kaldrmi gde sam odskakao iz sedišta kao na rodeu, naišao sam na prosto jedno ogromno blato bukvalno preko celog puta, i jasno sam video da NEMA TRAGOVA

ni traktor ni bicikla ni motor ni ništa, samo lepo glatko blato
tu sam shvatio da niko nije prošao ispred i da je ono nešto što je otišlo ipak bio taj ex Prvoplasirani
tad mi je bilo žao ali dok sam ja stigao na tu raskrsnicu dole on je već negde bio zamakao i nisam ga ni video, njega bih već pozvao verovatno zato što me pomalo grizla savest što nisam stigao da doviknem onom klincu kojeg sad verovatno žvaću medvedi negde gore na Divčibarama

odatle nadalje je bilo još barem desetak tricky skretanja na svakom od kojeg si morao da spaziš trakicu koja negde visi u daljini i tu sam već bio siguran da ko god se izgubio jednom, nema šanse da se neće bar još koji put, rekoh brale ovde pola sata iza mene niko neće naići
na poslednjem spustu umalo da pregazim dvoje pešaka poznanika iz Valjeva koji su se strmom stazicom spuštali dole na reku, zdravo, ej, EJ, zdravo, nekako smo se svi prepoznali u trenu, ideš na reku?, ma ne neka je trka neki maraton 60km, ooo bravooo, i to je bilo sve

poslednjih 10-ak km sam naslonio laktove na guvernalu oponašajući poziciju tj zamišljajući biciklu za triatlon i sjurio se na mesto starta i cilja
tamo naravno nije bilo nikoga pa sam produžio još malo do parka, popio skoro naiskap litar i po kokakole da bih uopšte živ stigao tih zadnjih 20km do kuće, i tako mi je sa odlaskom i samom turom sve izašlo na okruglu stotku
evo taman počinje nevreme i grmljavina pa da gasim ovo čudo, što napisah napisah

mtb maraton, uvod

subota je prošla poprilično frenetično
nakon onog ad hoc klupskog trčanja i sat vremena kidanja od smeha, otišao sam da podignem unutrašnje gume od vulkanizera
prvi put u životu je (drug) odbio da naplati, i karma je čudo, prvi put u 15 godina se dogodilo da su na dve gume (od 6) bile po dve rupice a oni su okrpili po jednu i prc milojka
moje okrpljene gume ispuštaju
odem da mi to poprave kad opet cvrc milojka, subotom rade do 15h a ja otišao koji minut iza

neko vreme sam se nećkao šta da radim, pa mi se nekako iskristalisao plan da ću IPAK da odem na maraton, ali starim GT bajkom koji nema amortizere ni napred, s tim da bih morao da u nedelju ujutru promenim lanac, zupčanike (kasetu) i naravno gume, da skinem one polućelave i namestim kramponke kojih imam 3 para u rangu od nežno road-trail, preko nežni trail, do hard trail

hmm

u nedelju ujutru mi sine, a što ne pokušam da vidim na buvljaku, ima tamo jedan što ga znam sto godina koji za bicikle diluje sve od igle do lokomotive, pa možda ima i neku unutrašnju 29"

odmah mi je našao jednu i to sa presta ventilom, yeeeeessssss!!!!
ali drugu nikako
a ja zapeo da moram da imam dve rezervne, ipak
onda je našao dve sa auto ventilom
uzmem to sve i dođem kući da montiram
one dve sa auto ventilom ću da stavim na biciklu, jer su debele mrsne i teške, a dve koje su u točkovima ću da izvadim i stavim kao rezervne

međutim grc milojka
auto ventil ne može da prođe kroz ove fensi felne koje su predviđene samo za presta i imaju rupe 6mm, a auto ventil je izgleda mi 8mm
uzmem aku bušilicu, razvrtim rupe, ventil se opet zaglavi, još malo prosviram napred nazad, čist seks, i kad sam ih RAZBUŠIO da valja, primiše i pomenuti ventil

to se sve događalo između 8 i 8:40, onda sam otišao da doručkujem i to je bilo gutanje bez žvakanja ne bih li do 9 krenuo do mesta 20km udaljenog gde je okupljanje od 09-10 i start u 10
srećom je bio vetar u leđa, Lola usput slučajno oborila segment na mtb-u koji je držala neka devojka na trkačkoj i to skoro za čitav minut
u tom mestašcetu malo slikanja malo druženja i start, a nastavak u sledećem blogu

čoporativno

skroz neplanirano i neočekivano, nakon što su nekako utihnuli svi dogovori o zajedničkom trčanju, iznenadio me poziv dok sam se starom biciklom sa polupokvarenim kočnicama spuštao strmom ulicom u grad.
kažu klupski da se razgibavaju tu na parkingu par kilometara ispod mene, na šta sam samo pogledao šta imam na sebi i zaključio da su stare stabane patike "za kantu", pamučna majica, kačket i šorc, sasvim okej outfit za jedno neobavezno trčkaranje u hladovini.
i sparini.
neki su se bogme i oznojili.
na pola trčanja smo napravili kratku pauzu da se napijemo izvorske vode i da pokušamo da dvoje zalutalih ovčica iz Novog Sada izvedemo na pravi put.
mnogo dobra fora.
krenuli su da pronađu nešto, bez karte od papira i/ili u telefonu, sa dva odštampana A4 lista nekih uputstava ili ko zna čega već.
zaista ne znam kolike su šanse da pogode sva moguća i nemoguća skretanja planinarskom stazom, srećom medvedi su još uvek u zimskom snu pa ih neće žvakati iz zabave.
povratak je bio naravno nizvodno i malo lakši a na brdskom cilju negde oko pola smo imali i sprint za tačkastu majicu, bogme trebao nam je foto finiš.
možeš da se ubiješ od planiranja i opet mnoge stvari ne ispadnu tako dobre kao nešto skroz neplanirano, to treba da zapamtim.

razlika

koliko se od trčanja manje troše patike nego od šetnje, to je prosto fascinantno.
evo onaj par koji sam nazvao "Dve Bolje" od zelene leve i crvene desne, juče je premašio 1700km i još uvek izgledaju vidno bolje od crvene i zelene koje su stale malo iza 1400km i od tada ih koristim samo za šetnje sa psima.
okej, kada bih pisao i šetnje u kilometražu onda bi i ove druge stigle do 1500~1600, no ja u patikama šetam tek nakon što više nisu za trčanje, i takvih "izgaženih" uvek imam nekoliko pari pa nema ni potrebe da nove koristim za pešačenje i da u njima riljam po blatu i kamenju.

(anegdota: sećam se kada smo u organizaciji nekih novosađana išli autobusom u Budimpeštu na polumaraton, ja sam imao tonu stvari a Ninković je imao samo jedan mali rančić, i dva dana je bio u istim patikama u kojima je trčao i trku. btw i POBEDIO ispred deset kenijaca. tu sam shvatio da baš i ne moraš uvek da toliko čuvaš patike za trčanje kao suvo zlato, naročito ako si početnik, jer to mi je bila tek druga godina trčanja)

ukratko, petak inače nema nikakvog razloga da bude dan za tempo trčanje jer je obično gužva na poslu i olovne noge nikom ne bi koristile, no obzirom da su juče stigle nove patike a i da sam se nakon dve lagane bici vožnje valjda odmorio, natukao sam nove bruksice i krenuo.

ideja je bila nejasna, setio sam se sopstvenog bloga u kojem sam koji dan ranije napisao kako će me te malo niže i malo ravnije patike poterati u kas (kao mrtvo lišće jel tako) no kad sam krenuo to nije bilo ništa brže od najobičnijeg "ajd da odem malo da trčim".

no kako su kilometri prolazili ja sam se valjda zagrejao a malo i "primio" i to je išlo sve brže i brže i umesto planiranih 8km na kraju zaokružih na 10, koje sam prvo mislio da ću preći na nekih 55-56 minuta pa sam na pola trčanja spustio ambicije skroz na 54 i na kraju sam još malo dodao gas i završio ispod 52 minuta.

vic dana je tašta koja je na stepeništu pogledala kutiju i uskliknula BRUKS! a bio sam ubeđen da je zaboravila sve sa časova engleskog od pre desetak godina.

obzirom koliko malo trčim a koliko malo tek planiram da trčim, ovo i nije bilo loše ovako pravo sa pijace i pet kila povrća u rancu na leđima dok me ker na povocu krvnički nateže u stranu kao kiropraktičar.
popodne bi mogla da padne neka vožnjica, izgleda da je napokon došlo do tog privremenog razvedravanja.

ona guma koju sam okrpio pre mesec dana, kada sam se žalio kako nemam tocilo pa moram skoknuti do pobratima, nešto malo je ispustila i onda sam skinuo flekicu i odneo je kod druga vulkanizera zajedno sa ostalih 6 koje skupljam u jednom ćupu, biće sutra gotove pa eto taman možda za vikend padne neka nova avanturica.
naručio sam još 4 komada Continental unutrašnjih s tim da sam odabrao one duplo lakše "ultra light" koje su okruglo duplo skuplje ali će moći dve da stanu u torbicu što je svakako duplo važnije od cene, dakle "duplo važnije je imati duplo lakše pa makar bile duplo skuplje".
eto.

bok

kao što peva Sara "on je uvjek korak ispred, ti stalno malo kasniš"
s tim da je to kod mene Dan, taj koji ode makar i za milimetar dužim koracima od mojih ali korak po korak uvek mi dovoljno odmakne da bi me to uvelo u nekakvu poteru
kontam ga ću jednog dana reći, eh, kako je sve ovo prošlo, da mi je samo još pet godina,
isto kao što i svakog jutra pomislim eh da mi je još samo 20 minuta, ili svake večeri eh da mi je još samo sat-dva
no eto
možda tako i treba da bude, možda je tako i zamišljeno, možda ja samo nisam dobro pročitao uputstva, možda je tako i zanimljivije, ako si već ovca od akcije bolje je da glumiš u akcionom filmu nego u melodrami

žao mi je što mi je juče propao plan da po pljusku i grmljavini odem negde dalje, no onaj 100% waterproof puma šuškavac mi je oko vrata propustio taman toliko ledene kiše da mi se ispod njega potpuno natopi pamučna majica pa sam shvatio da bi mi tvrdoglavost donela samo prehladu koja bi poništila svako zadovoljstvo postignućem plana
a opet nekoliko možda, možda je i to što sam uspeo bilo dovoljno, možda je i to već bilo previše, možda nije ni zamišljeno da se uvek postigne sve što poželiš pa duplo i još na kraju nisi zadovoljan, možda ni ta uputstva nisam čitao

kako bilo, jutros ću već malo više stići od uobičajenog i to je već neki pomak
jedina "važna" stvar je da danas baš ne padne puno kiše u okolini, i da se u petak i subotu staza mtb maratona dobro ocedi pa da u nedelju ne bude puno klizavih nizbrdica jer ako sam zemlju travu i kamenje solidno savladao, po blatu skoro uopšte nisam imao želju da vozim a mislim da nikada neću ni imati
ništa nije obavezno of kors, bumo vidli kako će da se razreši situacija

tramontana

rekoh, sprema se nevreme, ako ne krenem sad neću ni izaći iz kuće.
jeste već palo par kapi ali nabio sam šuškavac preko šorca i seo na city bike.
nisam ni par ulica prešao a već je zagrmelo.
probao sam da odem što dalje, da bih video što više.
ulice koje nisu blago uzbrdo ili nizbrdo, već uzvodno i nizvodno.
sporedne uličice kojima teku neke jangcekjangovske žute reke blata i mulja, bankine pretvorene u pola metra duboke kanale.
priroda je predivna, i kada ljudima ide niz, i uz dlaku.
obožavam je.
i vodu do kolena, i mokre gaće, i natopljen kačket, i isprskane naočari kroz koje ništa ne vidim.
i gromove koji mi pucaju oko ušiju i drveće koje mi se ruši iza leđa.
jer dok god sam u prirodi, hirovitoj i bučnoj, mirnoj ili poludeloj, meni je nekako uvek lepo.
i nikada nemam grimasu, i nikada mi nije loše, i nikada ne pomislim da ona ima nešto protiv mene.
nju prosto moraš voleti, kako god da je raspoložena.
zato sam i požurio, dok se ne predomislim, jer većina se najradije sakrije, samo retki je upoznamo u baš svakom izdanju.
i uvek se isplati.

gljive

imam anegdotu sa jučerašnjeg trening-izleta
naime pošto sam nešto malo otrčao ujutru dok je bilo pristojno vreme, otišao sam popodne da još malo dopunim po kiši pa da to sve skupa barem pređe onih murakamijevih 10km
popodnevni plan je bio da otrčim jedan deo uz reku, da odatle usplaninarim na vrh brda, pa da odozgo strčim drugim putevima u grad
I NEĆETE VEROVATI ŠTA JE UGLEDAO!

negde na pola uspona, neuobičajena slika, momak stoji pored bicikle, naslonio se laktovima na guvernalu i zagnjurio glavu u ruke, kao da se nešto teško zamislio
nakon tri zvižduka i povika ALOOOO nekako se trgao i uspravio
znači tip je ladno zaspao tako stojećki!
zdravo zdravo, i kad sam ga pitao da li mu treba neka pomoć, orijentacija, štagod, izneo mi je suludu ideju: spušta se stazom od mokrog blatnjavog kamenja iz pravca manastira, pa bi da malo istraži kraj, čuo je da do manastira može da se dođe i drugom stazom

natenane mu ispričam kuda ide markirana planinarska staza, ali da će tuda izginuti po blatu čak i da ne vuklja neki težak mtb sa sobom, a ovako ne znam ni da li će uspeti da prođe
ne ne ne, on je mislio drugom stazom, po pruzi
PO PRUZI?????
pa nije ti ovo pruga beograd zagreb 400km samo pravo pa da ti ideš prugom i guraš biciklu i povremeno se osvrćeš da li će naići voz!!!
kako ćeš sa biciklom kroz tunele, znaš li koliko vremena treba da potrčiš i skloniš se u ono udubljenje na svakih 50m, gde ćeš sa biciklom tako brzo, on očigledno fantazira ili nema pojma u šta bi da se upusti

teoretski možeš i da se prilepiš leđima uz zid tunela, uvek ima pola metra prostora od vagona do zida, ali ta guvernala ti je šira, zakačiće te voz pa još ako naiđe spreda tačno će te sopstvenom biciklom preseći na pola
malo me gledao belo kao štenetu kad se obraćaš ali je na kraju odlučio da ja bolje znam i da će da me posluša
krenuli smo nazad uzbrdo, pitao me je da li hoću da trčim pa će on trčati pored mene i nositi biciklu (?)
sad pak ja njega gledam belo, kontam ima u ovoj zemlji 20-ak ljudi koji mogu sa mnom ovde da ustrče, od kojih nijedan ne bi izdržao sa sve vukljajući biciklu kroz mokre kamenčuge i blato, da si jedan od njih već bih te prepoznao a i tako u patikama za šetnju i farmerkama...

neka, nemoj da se oznojiš, a i ako idemo sporije duže čemo pričati, odvratih budalu od srčanog udara
e tu je nastavio da mi iznosi svoje planove, kako njemu smeta bunarska voda, pa je došao da ispituje ovaj kraj, on bi da se skući pored nekog izvora, i da se posveti tako tom životu u prirodi
rekoh pa konkretno ovde ima samo jedan izvor ali dole uz reku je zabranjeno i kampovanje a kamoli da se ti naseljavaš sa svojom zarđalom bicikletinom na kojoj ne rade kočnice pa svuda guraš nizbrdo
imaš puno izvora oko suvodanja i stanine reke, probaj na tu stranu
a jel ima tamo neki manastir, pita on, ima crkva u stavama rekoh tamo ti je taj neki otac marjan
on je otišao u penziju! izvali momak kao iz topa, vidim da je bolje informisan o manastirima nego o izvorima

i o pečurkama!
naime
kaže nabrao sam dve pečurke, MISLIM DA SU (pa sad neko ima tipa &$S%*?O&%čarka), pa sam krenuo dalje niz šumu da vidim ima li ih još
ON MISLI DA SU (!)
kuku majko
a iovako je već sav pogubljen, garant je na muharama odrastao
i ništa, objasnio mu ja kuda sve može da se prođe, kuda ne može, gde još ima kakva crkva, nije znao ni za belu u deguriću ni za crvenu u leskovicama, predložio sam mu da veže biciklu kad već ima sajlu, reče da nije poneo ključić :-)
pa će da zagura biciklu negde u žbunje i da siđe još jednom do manastira, i negde da ZABIVAČI dok se ne osuši, kontam da će početi one opatice odozdo da ga teraju kamenjem kad ga vide još nekoliko puta
mislim se nešto, daj bože da ti umeš da zapamtiš i nađeš biciklu tačno u žbunu u koji si je zagurao, još ako usput pojedeš te pečurke...

PS
dodatak iz sekcije Cajka
https://burajz.blogspot.com/2020/06/svacija.html

kanal i podkanal

sad sam sebe usosio jer osim glavnog kanala radim na dva kanala tojest onaj kanal o snajkama je ipak sporedni pa dođe kao neko istureno odeljenje, podgaće, podkanal
pa sad moram da pazim kad pišem, GDE pišem, da ne bih na kanalu za cajke objavio slike s trčanja i obrnuto.

elem juče je dan bio malo dvoličan pa je podosta onako granulo sunce i nebo i rekoh idem ja na biciklu mada sam na sebi imao opremu koja je bila dvokanalna pa sam bilo gde mogao da prislonim biciklu i nešto otrčim, ako me pogodi prava inspiracija

posle mi je postalo zanimljivo dokle se i kako može voziti onaj najgori "kišni bajk" pa sam nakon asfalta zabazao u neke makadame i na kraju preko brda završio na skroz drugoj strani sveta od one na koju sam krenuo

tu negde u najdaljoj tački je počelo malo da grmucka ali nekako u daljini ili bolje reći u visini, pa se nisam naročito brinuo, posebno jer je u daljini prema gradu bilo dosta neba.
no kako sam odmicao od mesta prvog groma, krenulo je da grmucka sve bliže mojoj guzici pa sam na kraju bio prosto okružen tom zvučnom zavesom od grmljavine, a ubrzo su pale i prve kapi

nekoliko kilometara sam se nadao da će me možda mimoići pljusak jer nisam znao kolikog je prečnika oblak, no ispostavilo se da je bio radijusa bar 50-ak kilometara tako da me je morao ispolivati
dotle sam već uveliko navukao šuškavac a dole mi nije smetalo što sam u šorcu jer nije toliko zahladnelo da bi gole noge bile problem.
na mestima je voda nosila zemlju i pesak sa sporednih puteljaka pa je put bio crno/žuto zebrast, baš fora.
iz nekih auta su mi pokazivali palac gore a iz par auta sam dobio ono mlaćenje šakom "ti si lud" ali šta ću, nisam mogao da legnem pored puta na 10km i nešto čekam satima

do grada je već toliko napadalo da je na puno mesta bilo bar 10-ak cm vode na putu tj ulicama jer se najveća razlika napravi kada se pored puta umesto bankine pojave ivičnjaci koji zadrže svu vodu koja ne ode kroz šahtove a šahtovi ionako slabo primaju jer se to ne održava i eto ti mini poplavice na svakom uglu

iz najvećeg gradskog kafića/picerije je tuce ljudi sedelo i onako zastakljeni su piljili na ulicu kao u televizor pa sam im svima onako s bicikle poslao poljubac značenja "deste pi*ke, jel vam se ohladio kapućino"

imao sam i blizak susret sa policijom, hehe, na 12km od grada sam na vrhu jednog hupsera presekao krivinu preko pune linije kad eto ti je oktavija pod rotacijom, odmah mi je svirnuo a ja sam samo pokazao tri prsta, nisam stigao i da viknem SRBIJA!
par km bliže gradu su me prošli otpozadi i opet svirnuli, to je već zvučalo kao lajk.

sve u svemu podosta avanturističkih 50-ak kilometara, totalno neplaniranih i improvizovanih, puno bolji provod od bilo čega što sam mogao unapred da zamislim.

i jopet patike

odem u lokalnu radnju tu u tržnom centru na 300m od kuće, ali prc cvrc gevezn zajn, nemaju u prodavnici nijedan model Mizuno
DŽABA STE GUGLALI
(inspirisano grafitom "džaba ste krečili")
da me ubiješ nemam pojma koji broj mi treba
u Mizuno vawe rider 12 sam trčao i pobedio Pešterski maraton, samo zato jer su to bile najizdrndanije patike koje sam imao, i rekoh ako treba nešto da pocepam, nek barem bude nešto što je "za kantu"
pre ili posle toga sam u njima trčao i Sljemenski, dal sam te godine bio treći ili drugi ne sećam se, a nije ni bitno dok obrađujem drugu temu

takođe, nakon neke kraće trke u Istri na koju sam poneo samo ravne Puma Belus i nakon godišnjeg jesenovanja od pet dana bicikle, nekako mi je dunulo da bih trčao Zagrebački maraton
e sad, ako si u formi i dobro ti ide, naravno da ćeš zagrebački prijaviti puno unapred
kako je došlo do te situacije da ja odem na neku kraću trku, i da se nakon pet dana cikloturizma po Istri odjednom odlučim da trčim maraton, nemam pojma!
to je onda mogla biti jedino 2008. kada sam nakon godinu dana kuburenja sa povredom zadnje lože napokon počeo malo ambicioznije da pristupam trkama
verovatno me na toj trci vikend pred maraton ništa nije bolelo, pa sam se ohrabrio da pokušam neplanirano?

kako god, naglo je zahladnelo, sećam se da sam u subotu pred maraton ušao u samoborski Intersport i kupio helanke, jer je nedeljno jutro bilo najavljeno samo +6°, i da sam kupio neki dres dugih rukava, i da sam kupio svoje druge Mizuno u životu, vawe nexus 3 se zvao model

takođe se sećam da me je Kum tj organizator pitao da li bih kao i 2007. pejsovao maraton na 3h ali da sam odbio NE ZATO što sam planirao da idem brže nego jer sam bio skeptičan spram ideje da uopšte mogu da istrčim maraton za tri sata.
jer nikad ne znaš, hladno, vetar, loža, zatezanje, ovo ono...

posle toga se jedino sećam da su mi nakon starta pale roletne na oči i da sam u nekom čudnom NAMERNOM positive split-u trčao prvu polovinu sa momkom čudnog prezimena Kralj za 1h26, i da sam nakon što je otoplilo, kao švajcarski sat usporio za okruglih 2% i isto tako ravnomerno dovršio drugi krug za 1h28 i ušao u cilj sa fantastičnih 2h54' koje nisam ni sanjao, a kamoli planirao.

čitavih pola godine kasnije sam guglao i užasnut čitao za koju kategoriju trkača i invalida su namenjene, ali jbg, kad si u formi valjda ti je samo važno da nisi bos, i svaka obuća će ti završiti posao, jer "boj ne bije gumeno oružje, no papak od junaka"
zvuči dvosmisleno ali mi se dopada

na kraju je presudilo to što je Lola uporno tvrdila da se seća da su njene "vawe rider 12" bile broj 41, pa sam njoj naručio isti broj tj jedini u ponudi (žute) a sebi 45 jer je između nas uvek bila tolika razlika.
ako sam nekada i nosio 44.5, verovatno su mi bile "knap", najlakše je ubaciti puniju čarapu ili mesnatiji uložak a pamtim da je u starim vawe rider uložak bio potanak.

tako će pored dva para bruksica koje sam naručio u petak, stići još dva para mizunčica, a sa svim ovim poenima (30€ po paru) ću za 20 dana imati podosta džeparca na kartici pa se mogu počastiti još svačeg lepog, bjutiful!
ostalo je samo još da se plate te dve isporuke od gotovo trista ojra ali bože moj, jednom se živi, a zadnji put sam kupio patike pre tri godine, ili mi je barem osećaj takav.
biti zaboravan je blagoslov, izgleda.

nedelja popodne

spust sa Divčibara

bukvalno na 20 metara ispred mene auto je prešao preko mladog poskoka.
ne mislim na onog zmijića veličine ogromne gliste, nego na poskoka koji je 80% veličine poskoka, ko zna razumeće.
e sad, nije ga ubio, smrvio, spljoštio, raskrvario, prosto ga je očepio i zmija je nastavila da puzi putem prema bankini ali na jako neuobičajen način.
stajala je na zadnjoj trećini, da ne kažem na repu, a sve ostalo je podigla vertikalno ka nebu i, tako istovremeno se sklanjajući, nastavljala da preti nekom zamišljenom neprijatelju koji je ustvari već bio kilometar daleko.
možda je u međuvremenu i mene ugledala pa me dodala na popis neprijatelja, ko će ga znati.

malo sam zastao da pripazim, da je ne povredi neki sledeći auto, no srećom niko nije naišao a ona se postepeno spuštala sve niže ka asfaltu i na kraju skliznula u travu pored puta.
nekako mi je bilo žao, jer pored svog tog neplaniranog događaja i mogućeg lakšeg povređivanja, dojmio me taj adrenalinski udar pod kojim je očigledno bila.
poput onih štićenika kpd-oma koji na svaki mrk pogled potežu nož "skakavac" i drčno se usprave, rašire ramena, poviču "kome majku?" i već su prešli u kontranapad.
nadam se da je sada ok, da je zalizala sve nevidljive rane sklupčana pod nekim panjem uz žicu ražnjića i hladno Valjevsko.

pola sata kasnije sretoh i pobratima ali o tome ćemo, kao što sam i rekao, na drugom mestu:

https://burajz.blogspot.com/

ovaj Burajz iz naslova sam za sada Ja, naravno,
a glavni opšti balkanski likovi su Pobratim i Snajka, plus Burazer i Bivša Snajka,
kao što su pre desetak godina bili Bodul i Plavuša :-)

slobodno se možete identifikovati sa bilo kim od junaka, a biće još raznoraznih likova i anegdota

trek

juče sam prošao delom staze mioničkog maratona a zadržaću se na samo jednom detalju

gore levo omča je trenutak kada sam došao na raskrsnicu koja se ne vidi na slici i pogledao gde treba da idem, i tada sam shvatio da sam 500m ranije negde trebao da skrenem desno, a ja odlutao pravo glavnim putem

kada sam se vratio istim putem nazad da bih se uključio na trek maratona, sačekalo me je polomljeno bagrenje i trnje do kolena i od kolena sve do ušiju

obzirom da je oluja polomila puno bagremova i na ranijim deonicama staze, već sam zamenio jednu gumu i ostao bez rezervne, a nisam znao u kojoj dužini je ova prečica na ovaj način neprohodna pa nisam smeo da rizikujem novo bušenje i guranje bicikle 30km do kuće

ništa, otišao sam dalje glavnim putem (da se razumemo to je uzani makadam na mestima prošaran blatom i baruštinama, no od ovog skretanja je svakako glavniji) i mic po mic se spustio tamo gde je trebalo

oni koji budu vozili maraton će imati lepe poglede, lepše od mojih jer su meni planine bile mahom iza leđa pa sam morao da se osvrćem ne bih li napravio fotku, iz suprotnog smera će ovo dugo dugo da se vidi kao na dlanu

ostao mi je samo jedan nepoznat deo celokupnog maratona dok sam sve ostalo u raznim situacijama i treninzima već prorešetao, tako da jedva čekam da vidim i taj deo treka odnosno mog kraja, no to će da sačeka neku drugu priliku

viralno

izgleda da je neko krenuo da prosleđuje linkove na moje blogove, ili da opsesivno osvežava sadržaj, jer mi se u statistikama dogodio mali bum u zadnje vreme, funny.
jes da mnogi vole da budu popularni ali mene od toga vata mala jeza :-)

život od-dana-do-dana ide tako da se pojam Dan svodi na prognozu i posledično planiranje aktivnosti.
vikend je naravno kritičan po tom pitanju jer pruža mogućnosti za dva ili tri izlaska od kojih će jedan danas da bude košenje trave, što je već uobičajeno u svakom burazerskom dvorištu koje drži do sebe. doduše ne znam da li se pod izlazak računa i izlazak iz kuće u sopstveno dvorište :-D

šta ima novo, ima novo da sam jutros napravio nalog kod jedne sportske firme, tamo povezao karticu za poene koju sam već imao od jesenas, i naručio patike:

jeste boja malo pederska i jesu malo niske i jeste da imam nekoliko pari niskih patika za brža trčanja pa eto, možda me to potera iz začaranog kruga đoginga, kad pobacam sve patike za Dužine i Rikaveri više neću moći da trčim lagano, a ove će me bogme fino pomeriti ka prednjem delu stopala.

kad smo već tu, deo popusta (izađu oko 60€ s tim da još 25€ legne na karticu pa se može iskoristiti za 20 dana) mogu da potrošim i na ove, samo prvo moram da odem u bilo koju prodavnicu u gradu i probam bilo koje Mizuno da bih odredio veličinu.

imao sam i wave rider i nexus i harrier ali se ne sećam veličine.

ovo je već manje pederska boja, više su mi se smučile crvene i konkretno one bruks gore, čim mi stignu mislim da ću da ih prefarbam bilo čime i u bilo šta, treba znati preseći i reći BASTA!
ovaj blog neće imati naročito pregleda negde do iza podneva kada ovde dodam poseban pasus o Snajkama, a onda će eksplodirati :-D

PS
iza podneva
mislim da ću ipak napraviti poseban blog gde ću da pišem samo o snajkama
srbija je vazda bila zemlja čiča, gde si čiča kako si čiča, burazera, gde si burazeru kako si burazeru, i snajki, gde si snajka kako si snajka, tako da hmmm, kad je sve to na retro etno fazon postalo tako popularno, ako ih ne možeš pobediti a ti im se pridruži

muštuluk

eeeee

Jutros mi piše da sam u fazi "pred uplatu" famozne jednokratne pomoći, po jutru se dan poznaje 🥰

Jer koga sam prvog jutros sreo kako se vraća iz smene treće, ko je bio glasnik ove sreće?

Kaže pobratim - hoćeš li pisati danas blog, da ugasim telefon kad legnem da odspavam?

(svaka sličnost sa stvarnim licima je slučajna i nenamerna, još malo pa će i moj roman Snajke* ugledati svetlost dana)

- Pa sad kad sam te sreo, moram ga napisati 😹

Naime kad god pomenem bilo kojeg od burazera ja povredim osećanja neke nesuđene snajke i onda oni ne mogu na miru da prožive dan jer ih tekstualno zlostavljaju za to zadužene službe.

Štaviše da im nije mene, ne bi ni imali razlog da se jedno drugog sete, ispade da ja održavam bivše veze na aparatima 😇

Pitam jesam li lepo sročio, kaže Lola 

- SAVRŠENO, jedino ne znam zna li svaki taj "burazer" da je postao tvoj pobratim?

- pa ako je tek posle 3 godine saznao da je nekom bio verenik, šta fali pobratimu, a ovo će saznati koliko do popodne (jer rekoh, Službe) 😂

A juče sam nadrljo ko žuti.

Vidim put sa druge strane potoka ali na karti nema veze do njega.

I odjednom skužim odvajanje, širok makadam puf sleće kroz šumu.

TO JE TO, postoji put ali se od šume ne vidi pa nije ni ucrtan u kartu.

No upadoh u njive pa u livadu sa travom do ušiju.

Pa kroz drugu.

I na kraju dođem do potoka koji razdvaja dva sela, vertikalno korito dva metra duboko sa obe strane, ne bih se tuda ni bez bicikle provukao bez užeta i dva cepina, ajd bilo je +26 pa bih mogao da pregazim vodu i mulj do kolena.

Okrenem nazad uzbrdo ali ako sam se i sjurio niz buduće kukuruze nagibom 20%, uzbrdo sam morao da izguram pa su mi se sprinterice napunile blatom.

Pola sata kasnije kroz koprive i granje sam se vratio na neki drugi makadam.

Trebalo je nekih 40 puta udariti đon o đon iz sve snage, da sve ovo poispada i da SPD pločice mogu da se utaknu u pedale.

Srećom je bicikla prošla relativno čista, osim dobro guma ali to se valjda nikada ni ne čisti.

No dobro, bar se u prvom delu vožnje nisam nigde vraćao, saznao sam da postoji i kaldrma od cigli jer je neko, da bi zatrpao baruštine, u kolotrage od traktora sasuo pun kamion šuta, uglavnom cigle.

Tako sam sada sav važan poput Kolumba jer sam "na onom skretanju sa onog puta prvi put produžio pravo i shvatio da se kroz korov i blato može nekako od njive do njive provući nazad na asfalt".

Petak je nakon 3 ili 4 jutra započeo bez trčanja, eto za promenu. 

Nešto vrtim u glavi za ovu Nedelju ali čekam da se razjasni prognoza jer mi je za to poželjan suv vikend.

ŽIVOTINJE (off topic)

izvinjavam se maratonskoj populaciji na ovom off-topic-u,
nakon 10km jutros spičih i 10km popodne,
ali ovo drugo mi je bilo zanimljivije da odblogujem :-P

uhvatilo me nešto da mi je blam da završim ispod 10km/h prosek pa sam sva trčanja sabio u taj okvir bez obzira na količinu uspona a ne zna se gde ga je više bilo

pre nekoliko godina, dok smo imali samo Dunju i Ringa, i ne znam sad da li nekog još, običavali smo da dođemo na kapiju, i kad se od pravca kuće na kapiju prema ulici propnu naše životinje, jelte, a mi im kažemo PA GDE STE BRE, ŽIVOTINJEEEE :-D

pa njima smešno, a i nama smešno,
i tako stojimo minut i smejemo se svi odreda
no kako god, životinje su nam život obeležile, zauvek

pre mesec dva, dofurali mi neko štene na samrti, platili mu lečenje i smeštaj, pa nakon što smo ga premestili na mesto gde nam je bliže da ga hranimo, neka nedoyebana adminka lokalne stranice nas optužila da smo ga "poturili" gradu valjevu na izdržavanje

iznapušavao ja Adminku na mrežama, kad već ne mogu uživo da je sretnem,
posvetio joj čitav jedan blog, tri iljade ljudi to iščitalo, rekoh što li se sa mnom kačiš podguzna buvo?

i pazi sad, tog Džonija šerovale cajke koje sam blokirao, a koje ne bi pogledale kuče makar im na očima umiralo, samo da su znale da ga je Lola donela iz neke vukojebine, jer neee, "ako ga je Lola donela želimo keru isto što i Loli", znači džak i bunar :-D

i šta se događa sad:

pre nekoliko dana, KO ĆE DRUGI nego Lola, jer ceo grad je natruo i nepokretan, opet pronašla kerića, dofurala ga u grad da ne leži u jarku pored magistralnog puta, i gle čuda opet iste cajke, nemajući pojma o toj telepatskoj povezanosti sa mrskom im Lolom, oglašavaju isto kučence, kukavna mu majka...

nema veze, bolje za kera, nek navale lokalne nerotkinje i neurotičarke da slikaju svoje nokte i brojanice, u potrazi za lajkovima i jebachima, iako je kuče tu samo izgovor da one pokažu kako su humane, čudo na slici nema osam šaka nego samo tri.
kao kad na selfiju mora da se vidi da si se slikao ajfonom, tako na slici sa kerom moraju da se vide svi udovi boginje trojeručice.
ma burazeru (a znam da se slažeš) sve bi ih ja migrantima natakao na onu stvar da barem malo posluže smirivanju tenzija u regionu.

dvatri

nekad sam bio pametan i gledao samo prognoze za narednih par dana
sada sam opet glup kao nekad, ali onog bivšeg nekad koje je išlo pre ovog nekad iz prve rečenice
sada na svaka dva dana resetujem planove i ambicije jer se zaboga prognoza "za onu tamo nedelju" OPET promenila
konkretno za danas je ostalo isto, suvo jutro pa kiša dok sam na poslu pa opet privremeno virkanje kroz prozor od oblaka i kao bajagi čak će i sunce da namigiiiiva što bi reklo Z. Pušenje

noćas sam sanjao neku policu sa knjigama i to je sve nešto onako lagano i popularno i šalala poput Kapora ili Hesea i kao sklapam jednu otvaram drugu i nekom iza sebe kažem "čitam juče kako se neko na tviteru hvali kako je za vreme izolacije pročitao čitavih 17 knjiga a gle ja za samo jedan dan sedam komada"
pri čemu osećam grižu savesti što su to bile tako "brze" knjige, sećajući se reči drugarice koja gotovo sve tako čita, za svaku knjigu kaže "pročitaš je očas posla" (?) iako se ne radi isključivo o bestselerima

ja sam pak sa takvim knjigama završio još dok sam imao 15 godina i iščitao komplet od Karla Maya sa sve old šeterhendima i šurhendima i ko zna kakvim sve kaubojcima i indijancima, nemojte se smejati za ovo kaubojCi jer su moj burazer i njegova banda iz kvarta zaista tako zvali kauboje

imao sam ideju da danas opet otrčim 2x i da prvi predah uzmem sutra ujutru jer će sutrašnje popodne po svoj prilici biti rezervirano za biciklu, pa ako mi to upali ova nedelja bi mogla maltene da se smatra nekakvim mini-pripremama, jedino što nisam na moru

kad smo već kod mora, kažu (?) da će trkačima iz Srbije Bosne i Mađarske biti dozvoljeno učešće na Iločkom polumaratonu ("uz neophodno poštivanje mjera sigurnosti") no meni nije jasno kako ću ja prvo da pređem granicu ako nije otvorena za srbijance, a to da nakon toga mogu da trčim gde hoću, to me uopšte ne brine.
ajd baš da vidim kako će to da funkcioniše, mnogo mi neozbiljno i rekreativno zvuči ideja znajući koliko je RH zaguljena država po tom pitanju.

porodični metar

e, ljudi
nećete verovati
nakon nekog vremena meni opet svanulo
verovatno se nekom smrklo kao u izreci pa zato, ali baš me briga
dosta je drugima svanjivalo, morao sam jednom i ja doći na red
samo da vidimo dokle će trajati, huh

iskreno, juče sam bacio karte na sve ili ništa, idem na trčanje pa kud puklo da puklo, iako sam znao da se nisam ni napola odmorio
i nekako sam se provukao, i kao svaka budala koja dobije na lutriji pa odmah uloži sve što ima na DUPLO ILI NIŠTA, i naravno da popuši jelte, ALI OSTAĆETE ŠOKIRANI KADA UGLEDATE ŠTA SE DOGODILO (FOTO+VIDEO!)
najave suvo prepodne, odem ja da trčim!
rekoh da iskoristim kad su već jednom uboli prognozu.

posle toga odem na posao, pljusak kao da je nebu eksplodirala bešika, da ne kažem mjehur
kako takva stvar može biti muškog roda nije mi jasno, hrvati to treba da reše na referendumu da se ne blamiraju ovako pred cjelim svetom
i tu sam posle posla džedžio na kapiji pola sata čekao nekog seljaka sa prikolicom da mu uvalim nešto iz oglasa i da mu uzmem sto evra, neće se baciti jel tako
i neba sve više i oblaci sve dalji i rekoh ma znaš šta, da odem ja lepo da još malo otrčim, i posle jutarnjih 10 i po ja dodam još 11, pa ovo je fe no me nal no

jedino što mi je bilo neobično je što mi je mapmyrun pokazivao "no gps" pa sam taj prvi trening trčao sa suunto aplikacijom od koje sam se maltene odvikao, tu mi se odmah pokazao dobar signal i eto spasa

a sad malo tračeva

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

neko mi reče da su od jutros mere zaštite smanjene sa metar i po na metar udaljenosti prilikom javnih okupljanja
nemam pojma ko još u gradu nosi metar sa sobom ni koliko ljudi zaista ima osećaj šta je to metar, recimo kada me autom pretiču dok sam na bicikli, taj metar im je taman da mi retrovizorom dodirnu lakat
računam da oni stari krojači, stara garda, koji su radili sa drvenim metrom prilikom prodaje tekstila, i možda ovi što prodaju građevinski materijal, da takvi znaju šta je metar
i dobro burazer i ja, on ima onu stvar tačno metar a ja samo santimetar manje pa moram da pazim na taj razmak, da kao on ne škakljam čoveka ispred sebe kad stojim na kasi

mahnuli smo danas i snajci koja iza raskrsnice čeka da naiđe voljeno biće pa da se zajedno odvezu u sunčanu budućnost
nešto se dodatno prolepšala, kako je divno kad su ljudi zaljubljeni i kad se vole pa prosto procvetaju

a vi što ste pratili priču o nesuđenoj snajci, sretoh i nju
dvaput!
javlja mi jedna od njenih ajd da kažem prijateljica koja to iz prve ruke prati na fejsu (mada ova luda realno nema nijednu prijateljicu) da se u pola dana sa Mt. Everesta euforije survala u Mrtvo More, posvađala, deaktivirala, poludela, a meni niko ne mora ništa da javlja, juče je srećem sa majkom kako je dovodi kući nazad iz šopinga, oni tako leče pokušaje samoubistva, a sretoh je i danas pred apotekom tačno 10 minuta nakon što joj je mama donela recept za nove dve table lekova, tako da, ne d'o bog da nam je ona postala snajka, sad bi buraz mene slao po lekove :-/

kopaonik

nađoh na fejsu nekoliko slika sa Dužine (33km?) koju smo usred leta trčali na Kopaoniku pre par godina pa se naložih da još uvek mogu da budem prâvi trkač, što u prevodu znači da smem sebe da smatram dovoljno živim nakon onog polumaratona juče, da bih se usudio na još jedno trčanje obzirom da mi rosulja i +14° nije baš primamljivo za biciklu.

kišica je zastala baš kad sam krenuo i izgleda da sam se brzo adaptirao na drugi deo godine tojest jesen/zimu pa mi je danas bilo čak i toplo, ali me mrzelo da skidam duks od fleece-a pa sam ga baš fino natopio na usponu od 4km na kojem me je pratuckao vetar.

na vrhu sam ga istresao od vode, malo provrteo dupetom u krug, pet puta levi krug pa pet puta clockwise pa opet, i tu još malo blejao i opalio par fotki pa se otisnuo nizbrdo u grad. da mi je neko rekao da nakon onih 21km od kojih sam se do kraja dana osećao full iscrpljen, mogu odmah sutra da otrčim 15km tempića, paaa, rekao bih mu samo - hmmm??

koliko vidim prognoza je opet promenjena jer je do juče bilo najavljeno sunce od četvrtka pa nadalje nekoliko dana, a sada su opet vratili na promenljivo, vetrovito, vlažno i jednom rečju govnjivo. ne mogu da verujem da ću četvrtu godinu za redom ispušiti onu zamisao IMA DA SE NAVOZAM BICIKLE DOK NE DOBIJEM KURJE OKO NA DUPETU.

no da baš ne katastrofišem prvog juna jer leto po nekom mom kalendaru traje od danas pa naredna 4 meseca, valjda od tih 120 ugledamo bar 60 lepih dana, od čega će 10 da propadne jer će doći NAKON neke velike vožnje ili trke, 10 će proći u putovanju (nadam se), a ostalih 40 će otprilike da se podeli na 20 srednje- ili polu-istraživačkih, 10 onih "za pamćenje" i 10 "epskih".

sada prepolovite sve ovo što sam izmaštao i pomolite se da do kraja godine ostvarim pola od te polovine i eto vam realnosti i odgovora zašto sam uvek nezadovoljan. jbg.

V (kao vic)

znatel onaj vic o momku na ime V.,
kad je Fata došla u neki mali njemački grad da radi u fabrici municije?
i tako izašla Fata iz voza i krenula gradićem, razgleda naokolo i ugleda neku lepu kuću na brežuljku, ispred nje pokošen travnjak, četinari, nekoliko pasa se igra, upita prvog prolaznika
- je li bolan, čija je ovo kuća vako ljepa, da nije neka ambasada?
a švabo ko švabo otkud će znati šta to ona trabunja, reče u čudu
- was???
- auu ma šta kažeš, moljci te izjeli, Vasina kuća, pa fino, fino...
prođe Fata malo dalje, i sad tu sve neki moderni auti ali ona navikla na Golfove Dvojke, štaćeš više joj leže ti modeli '90 godište a i ona po takvima pretežno ležala, i ugleda neki žuti kupe, sija ko tepsija, pa povuče prvog švabu za rukav
- je li jarane, čija je ovo japanac majke ti, gle kaki je ko bonbona, celog bi ga olizala?
- was???
- uh jebla me bajata kifla, i ovo je Vasino, ne mogu vjerovat!
ide dalje Fata, nije odmakla nisto metara kad nailazi baš tom ulicom baš prema tom autu cura najlepša i najzgodnija u gradu, okrene se Fata za njom ko kamiondžija, pa upita neku tetkicu  u blizini
- je li matere ti, ova što prođe, jel ovo neka glumica, spikerka, od kojih je, da nije od Hadžića, ili Halilovića a?
- was?
- auuu prdnem ti u pikslu, pa nije valjda ovo Vasina vjerenica, pa ovoj ne mogu ni prismrdit džaba sam se nadala...
i na kraju putešestvija naiđe neka sahrana, stane Fata, pomoli se, pa upita tiho nekog što stoji do nje
- recmi bolan, ko je ovo umro kad se ovolko svijeta skupilo, da nije neki politčar?
- was?
- Vasa umro????? kuku mene šta ću sad radit, idem se baciti u ledeni Gradatz, da li ću u dženet il dženehem više mi nije ni važno, ako Vasina ne mogu biti u ovome gradu...

drugo pa žensko

evo našao sam koji je to datum bio,
osmi mart, prvo pa muško na ženski praznik!
tada sam istrčao polumaraton Pre Corone na rosuljavih +8°C
bilo mi je važno jedino da bude ispod 1h40 i bilo je 1h39
ništa se više ne sećam, ni onog januara kada sam na Stravi završio kao 48. na celom svetu po pretrčanim kilometrima, ni početka februara kada sam istrčao dva maratona na treningu, ni perioda odmah posle kada me je kao i prošle godine mučio neki čudan kašalj poput alergijskog bronhitisa ali alergije NA ŠTA?

ko zna, možda sam ja dva puta u dva februara preležao dve korone a da to nisam ni znao.
tojest onaj prethodne godine je možda bio konjski grip.
sledeće godine očekujem žablji grip, samo da ne bude posle da nisam prvi to rekao.
elem posle toga je došla bicikla
tražim u svesci i ne mogu da nađem, sećam se i gde sam trčao tog dana ali ne vredi, mrzi me da listam napred-nazad, koga briga ionako

posle toga se opet ne sećam zašto sam tako malo trčao
jeste bilo puno novog MTB-a, ali iz nedelje u nedelju po samo 20-ak km trčanja, ne razumem BAŠ
moguće da su vožnje po planinskim makadamima bile iscrpljujuće za telo nenaviknuto na toliko hrvanje s biciklom i kamenjarima
sad isto opet nešto čudno, trčao bih tempo, pa mi se onda dva dana planinari i pešači i nemam nikakvu želju ni da pokušavam da trčim na tako umornim nogama

poslednja vožnja u brdima je bila 22.05. i evo sutra će joj biti 10 dana
možda sam i ovih dana mogao da ignorišem prognoze pa da odem negde bliže ali bliže mogu i peške, uz bonus da je 100 puta lakše oprati patike ako me uhvati kiša, nego očistiti i podmazivati biciklu
plus kad na sve to dodaš sve više posla, dođeš do toga da sam par puta išao da trčim ujutru dok sam najodmorniji, što sam naravno platio balvanima od nogu nakon sedenja na poslu i nisam bi ni siguran da li od dva zla umem pametno da odaberem manje
možda su ta ranojutarnja trčanja ipak bila dobar izbor

danas sam u drugom pa ženskom pokušaju Posle Corone na skroz novoj i nepoznatoj stazi, na jedvite jade uspeo da nakamčim prosek od 5'02''/km jer sam se zainatio da taj trening obavim kontra vetru koji je doduše u najavi bio 5-10km/h a na terenu i do 40km/h (12m/s) što mi je bogme podosta skraćivalo korake
PLUS u drugoj polovini uopšte sve nije BILO NIZBRDO nego sam se solidno pomučio preskačući rupčage po nekom grbavom grubom asfaltu da te bog sačuva
no za divno čudo, koliko god sam se usput mrštio, sada nisam nezadovoljan
beše to jako naporno prepodne, a nakon početnog uspona od 3.5km je svakako bilo teško skidati prosek koji je u tom času bio 5'25''/km
mislim da mi je na pola puta bio 5'09''/km što znači da sam drugi deo otrčao dosta brže, IPAK

par anegdota mogu da ostavim i za sutra, prognoza je kao da će govna da padaju i da će nam jun iliti lipanj početi sa kasnojesenjim ugođajem od jedva dvocifrene temperature i još malo kišice, ovo proleće već počinje da deluje kao skrivena kamera

nisam kupio, samo sam slikao u Intersportu
ne pada mi na pamet da prizivam nesreću ovom korom od banane, a bogme ni pedere

blato

blato na patikama je dokaz da sam juče stvarno bio tamo gde se sećam da sam bio, jedino što je kao u izreci jutro suvlje od večeri pa će se lakše očetkati.
juče je kolega polumaratonac tu iz grada (kojem sam sa Strave lani poskidao sve segmente pa mu ih proletos vratio u vlasništvo) istrčao prvi prolećni trening half i tako me pretekao u ideji, jer se moj pre tri dana neslavno završio grešnim prekidom aplikacije jelte.

imam neke planove za danas, pa ćemo videti šta će ispasti.
napravio sam na kompu putanju u mapmyrun i sad mi to stoji i u telefonu tako da ne bi trebalo da bude lutanja.
zgodno je i što možeš tako da klizaš tačke starta i cilja da namestiš da ti izađe recimo 21.2km dužine i onda staneš "tamo negde" kad ti se na ekranu pojavi cifra polumaratona.
plus, birao sam odakle ću da krenem, odabrao najlepšu krivinu za pišanje i gimnastiku itd.
cilj naravno izbegava sve moguće semafore i ostavlja u rezervi nekoliko stotina metara za laganu šetnju nakon trčanja.
i tako pet minuta kroz njive i pravo ulećem u tržni centar.

ovo već postaje zanimljivo.
1) trčaću putem kojim nikada ranije nisam, možda ali tanko možda je moguće da sam možda jednom tuda prošao biciklom a i to je moralo biti u kontra smeru
2) obrćem sada stazu treninga u google maps i analiziram profil, kao pred trku, pa ako sam se nećkao da li mi nedostaje to uzbuđenje nečeg novog, eto prilike da proverim
3) usput se prisećam kako je jednom Tanja pre neke ultre napisala "kad porastem biću Sale Antić" jer su sa ovih blogova svi skontali koliko je dobra priprema pred trku važna, nakon što sam onako u rasponu od samo godinu dana razvalio i Taru i Pešter i Mojstir, naime na te tri trke sam stigao 60 + 30 + 20 minuta ispred drugoplasiranih takmičara i uporno tvrdio da je to zato što me ništa nije iznenadilo, posebno na Tara Challenge gde se nakon 40-og km trebalo popeti na još dva brda i izdržati jako strm spust kroz izrovanu zemlju i kamenje pa je većini taj deo do cilja (58km) ostao u težem sećanju od samog uspona na Taru

nazad u realnost, danas me ništa tako zahtevno ne čeka pod uslovom da umerim ambicije i to posebno u prva 3.5km koji su blago uzbrdo pa pametnom mogu da posluže kao dobro zagrevanje a budali kao prilika da sjebe noge i odmah na početku zapečati kvalitet treninga na nuli.
onda bih trebao da imam uglavnom spust do 9km pa još jedan uspon tačno do sredine staze, dakle na 10.5km, i odatle je opet sve blago nizbrdo, a ako prognoza pogodi da će duvati severozapadni vetar onda će to delovati isti đavo kao i ravnica ako ne i gore.
sve u svemu, baš sam finu stazu izabrao (smajli koji sebi puca u slepoočnicu)

trava

Sve najlepše bajke ja sam pisao, 

ko košena trava sam mirisao...

jebo bajke, da vam Sale kaže, to su vam sve priče za malu decu.

bajke su priča bez priče, tu nema bola, nema patnje, 

uvek nam podmetnu "srećan i poučan kraj".
sa bunarom punim krvi i nebom punim perja.

a jel znate kako smo u bici klubu najavljivali trke?

PERJE ĆE DA LETI!

i onda krenu da te malter-tiraju

Kako sad živiš bez mene?
Dal' sa njom imaš svoje sne?

buraz svoje sne nosiš i u grob, i tamo ćeš ih po poslednji put posaditi, dakle koliko moraš biti nestručan i neupućen u materiju, da bi se ovako glupavo zapitao nešto što se podrazumeva?

moji sni su trenutno u potpunom rasulu, gledam kada je koja trka a istovremeno me boli tuki, kako Ognjenka voli da kaže, a još iskrenije bi bilo da rečem da me sve boli, jer kad tako kažeš onda znači da te baš i ne boli.

Još uvek te pod kožom osetim…

osim krpelja što mi se zabio, više ništa pod kožom ne osećam.

ni da sam ko košena trava mirisao, mada sam mnoge bajke pisao.

možda je i ovo jedna od njih, ili barem bledih pokušaja.

našao sam neke putanje neverovatne.

znači bukvalno, ili što bi zapadna braća mnogo lepše rekla, doslovno.

ni kilometar od utabanih asfaltova, ugledam puteljak kroz šumu.

i drž tamo drž vamo, NEĆETE VEROVATI GDE JE ZAVRŠIO.

jesam strugao pete, ima i turbo folk retro pop hit, 

koji vrišti SASTRUGALE PETE, SASTRUGALE PETE.

s tim da se tu misli na živu kožu a ne na asics gel ds trainer 22.

gde ću sutra, tko to može znati.

storyji

uhvatio sam neSmaračku foru (to jest ne uhvatio nego iskopirao od nove snajke) a to je da ne pišem ništa naročito mnogo po fejsu nego svakog dana nešto stavim u onaj story, doduše ja kačim na sopstveni fejs a ne na onaj od dečka :-)
story mi je valjda podešen da mogu samo prijatelji da ga vide a od "prijatelja" mi je polovina na Restricted i verovatno misle da fb uopšte ni ne posećujem.

jutros mi se dogodilo da mi je na jučerašnji skok s motkom neko ostavio komentar (koji ti dođe u mesinđeru) pa sam i njega stavio na restricted, nikad čuo za čoveka koji btw ima samo jedan status a navodno mu je profil od 2013, nešto mi tu smrducka.
šteta što nije novembar i dani sve kraći pa da prečešljam taj popis još jednom i restriktujem sve koje bi trebalo.

pola sata kasnije opet se vraćam na blog, u međuvremenu sam kleo sebe što stalno dopustim da mi promakne 5-6 dana upisivanja u dnevnik treninga i onda kreće naknadijada (kao čvarkijada) preko fotografija, aplikacija za treniranje, telefoni kompjuteri, pa koliko minuta, pa u kojim patikama, pa ako nemam sliku sa trčanja onda kuku, pa da li je bila kiša i koliko stepeni...

umesto da pet dana odvojim po minut, ja svakog petog dana izgubim par desetina minuta
pa bravo
i posle mi kažu da je jutro pametnije od večeri a džabe mi kažu jer sam shvatio bar desetak hiljada puta ali šta ću kad dođe veče a ja glup, kako da budem pametan neka mi neko objasni, evo sad je jutro i sad sam dakle pametan, zato sam zadnjih nekoliko blogova pisao ovako ujutru, zašto da se blamiram i pišem uveče kad sam najgluplji

nakon maničnog ponedeljka i vožnje po pljusku u utorak, bio sam nešto malo umoran i u sredu pa sam zato u četvrtak spičio jedan tempo, baš na temu bloga koji je u tom času ovde stajao kao poslednji
rekoh idem pa kud puklo, odmah ujutru dok sam najodmorniji
to je bilo jutro pre zadnjeg bloga o planinarenju i ogrebotini na obrazu
ne znam zašto o tome nisam pisao nego o prašumi, al ajd

prvi kilometar kroz zgrade mi je nešto brljnuo i pokazao mi sedam minuta, i to mi je mučilo prosek dugo dugo, tek nakon 6-7km trčanja mi je spao ispod 5', a trenutna brzina mi se stalno vrtela oko 4'40''-4'45''.
polukrug sam napravio negde oko 10-og km i tada sam imao prosek 4'57'' i rekoh bilo bi dobro da ovo zadržim do kraja ispod petice jer je povratak blago uzvodno a i vetrina je sada bila u grudi a ne u leđa
i nekako je to sve išlo a da ne znam ni kako, do pola sam mislio da sam prejako krenuo a onda sam se probijao kroz vetar istom brzinom i nije mi bilo baš tako kritično

negde na 19.1km sam skrenuo ulicama kojima imam 1.8km do kuće i već vidim da će da mi izađe na 20.9 i planiram gde da dopunim 200m da dođem do 21.1 tj do polumaratona
i onda vidim da mi fali 1.5km, pa malo kasnije opet, hm, možda nisam dobro video malopre, pa posle par minuta opet, i tu skontam da sam zaustavio merenje a da nisam primetio

više nisam ni imao vremena da trčim dodatni kilometar, samo sam zaustavio sve na mestu koje mi je 900m od kuće, dakle tu sam zaokružio 20.0km za 99 minuta i to je to, prošetao sam do kraja taman da se malo ohladim da mogu da se istuširam pred posao
sačekaće polumaraton neku drugu priliku, a možda mi sledeći put ni prvi km ne bude sedam minuta

idite tamo

imate kod mene na fejsu filmić od 7 minuta probijanja kroz prašumu iz kanjona reke Gradac na jednu od litica, ne znam može li to ovde da se okači i ima li potrebe da smaram na svim frontovima.
malo je sve previše usporeno jer sam u jednoj ruci držao telefon a u drugoj štap za slučaj da naletim na neku guju pa da je malo bocnuo/la u guzu da bi se brže sklonila.
bila bi fora protrčati preko svih onih debala i kroz granje sa akcionom kamericom no tada bi bile veće šanse da nagaziš guju, tako da...
što reče pre dobrih godinu dana Strina nekako baš u ovo doba godine, kad sam napisao da već ko zna koji put nalećem na poskoka, a ona mi ostavi komentar "čuvaj se Šarke" :-)

džaba ti čuvanje kad ne vidiš gde si stao dok nisi već nagazio, a fora je i kada se vereš uz stenje onda nemaš pojma šta ima gore na steni metar iznad glave sve dok se ne uhvatiš rukom, tako da...
kad sam jednom izašao na čistinu bilo je puno lakše osim na jednom mestu gde sam hteo da se podsetim kuda se beše ono prolazilo kada se nije išlo obeleženom planinarskom stazom nego nekako po grebenu i na dva mesta sam bogme jedva prošao jer se trebalo popeti uz nekakve hridi od dvatri metra pa mi je tu i štap ispao no srećom sam bio blizu vrha pa nisam morao da tražim odakle da odlomim sledeći.

eto Šarke sam se sačuvao, samo me malo ogrebala po obrazu, tojest ovog mog dublera na slici jer ovaj nema žute nego zelene oči što jedva i forenzičari mogu prepoznati.

pa i nije nešto

očekivao sam više kiše juče na planinarenju no ništa, slabo.
u par navrata mi se učinilo da sam se zeznuo, da sam možda mogao i da trčim, jer glupo je propustiti te prilike koje nam ODMORNOST dozvoli.
no nisam bio siguran ni da li sam odmoran.
jedino u šta sam siguran je da ZC (leva zelena i desna crvena) par dolazi i do 1700km a da CZ par ide sve brže prema kanti jer sam ih dodatno izmrcvario prekjuče po onom pljusku.

zatičem sebe u dva suprotna razmišljanja, od dana do dana.
jednom jedva čekam da počnu trke i planiram gde bih najviše voleo da odem, a već sutra nekako "shvatam" da sam prošao tu fazu kada mi se išlo tako u horde i da osim nekoliko ljudi uopšte nemam želju da sretnem sav ostatak te trkačke bulumente.
pritom ni ne treniram nešto pa bi mi prvih nekoliko "trka" bilo nešto na pola između skeča i crtanog filma jer nemam pojma ni koliko mogu a iskreno ni koliko želim da se naprežem.

verovatno bi neke treking lige bile idealan početak, nešto kao prelazak sa ovih mojih brdskih trčkaranja na te polujavne evente.
tamo se ionako ubrzo nakon starta sve razudi i razljudi pa ako ne ostaneš sasvim sâm onda si maksimalno u grupici od 3-4-oro što baš i nije neka silna rulja.
ma nemam pojma, poremetilo me i ovo vreme ludo pa ne znam da li zaista dolazi leto ili zima.
pretpostavljam da ću u nekom trenutku poželeti da otrčim nekakav Tempo pa ću onda da vidim kako se osećam i da li će mi to probuditi želju da otrčim još jedan ili dva, ili će mi rasterati misli o trkama.

one of those days

upao mi prst u kadar i mrzi me da opsecam sliku, a i kap u centru objektiva je napravila privid sunca koje se probija kroz krošnju.
slika je zanimljiva zbog toga što je iza drveta sever, odakle je duvao jak vetar i nosio kišu, pa ovaj suvi deo asfalta uopšte nije ispod drveta gde bi bilo logično da bude, nego je izmaknut dobrih desetak metara.

no kiša je svakako bila najavljena i nije mogla da pokvari laganu vožnju od 30-ak kilometara, jer sam kontao da nakon dva trčanja u jednom danu, sutradan mogu malo i da pričuvam noge.
jedino sam se brinuo zbog zaista niske temperature jer mi prsti po pravilu promrznu ispod +10° ako nemam rukavice, no izgleda da je i ovih 11.5 bilo dovoljno mlako iako kiša smanji doživljenu temperaturu za još nekoliko stepeni. 

šta mi bi?

u stvari znam šta mi bi:
nekako sam se nadao da će ceo dan biti zubato sunčan ali se navuklo sve i svašta i cvrc
onda je bogme i pljusnulo
pfff, rekoh, gde piše da ja nešto MORAM?
obzirom da sam ujutru neplanirano spičio uzbrdo i do kraja nabio prosek na 5'25''/km, popodne sam mogao i da navučem šuškavac na glavu i odem na pešačenje
no ne lezi vraže, pogledam kroz prozor sa severne strane, sve se plavi!!
čudniju kišu video nisam ni-ka-da!
(osim onih hiljadu puta kad je isto ovako pljusnulo)

i ništa, otišao biciklom kilometar od kuće čisto da ne trčim kroz gužvu, pa dalje uobičajenim stazama donekle, pa dalje odatle nekom stazom kojom nisam ustrčao dve godine, i posle opet po default putanjama
na vidikovcu iznad grada sam zastao da se malo istežem, pa su došli dvoje sa nekom kalamunjicom na tregere zvanom Arči ali mali nije bio zainteresovan da se isteže sa mnom

tu sam opalio sliku zbog praćenja stanja dijete no ne držim dijetu a i slika je ispala čudna jer deluje da mi je leva noga punačka a desna mršava, dakle treba da trčim samo levom nogom a da poštedim desnu da se ne premori pa da ne bude kao u onoj pesmici razbole se nogica suši se ko grana

doduše posle drugog treningića me nešto bolelo u desnom listu dok ga istežem, verovatno su se noge odvikle od trčanja ali šta ću, po ovakvom vremenu baš i ne mogu da im priuštim biciklu
popodnevni prosek mi je ispao 5'41''/km i zamalo da pomislim da je to super za krug sa 250m uspona ali se setih da mi je pre nekoliko godina tu i 5'/km bilo bljak tako da...

vidim da su počeli da zakazuju nove termine uličnih trka, prvenstvo na 10km će biti u Petrovcu na Mlavi i baš će biti zanimljiv taj povratak svemu ovako usred leta jer narod baš i nije lud od želje da se utrkuje u julu i avgustu mada opet, Brčko, Ugljevik, Kanjiža, sve to je bilo usred leta pa smo preživljavali

galantno

evo proverio sam,
premium nalog košta 60$ godišnje na Stravi
odnosno 30$ godišnje na MapMyRun

jedna od najzanimljivijih "značajki" je i live tracking* što znači da na startu svakog treninga ili trke možeš da postaviš link sa kojeg svi koji su ti Friends mogu uživo da posmatraju tvoje kretanje; to može biti zanimljivo na maratonima recimo, s tim da to ionako ide besplatno na Stravi uz svaki Garmin sat koji kupiš i to u trajanju od dve godine, pa je bolje svake druge godine kupiti novi Garmin i imati premijum mogućnosti zađabe

*btw još kad su mi sljemenaši doneli prvog garmina na Durmitor pre 3-4 godine imao sam tu opciju i silno vreme potrošio pre svakog drugog treninga ne bih li na blogu ostavio link za "praćenje" pa je to nešto zaštekavalo do očaja, trebalo je nešto čekati da se usaglasi pa da odu mejlovi svima pa da linkovi rade itd, nešto mi nije ostalo baš u turbo sećanju...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

budim se u i na tviteru mi se pojavljuje da neko od par ovih mojih lajkuje retvit od nekoga ko je pak uz komentar "Bože pomozi ovom čoveku" stavio klipić kako Novak Đ. i njegova žena plešu na terasici ispred neke ustanove, šta reći dva polupismena kostura zaljubljenih pogledâ, prosto da im zavidiš na sreći, i jednom od njoh dvoje na talentu, no nikad se žutim vestima nisam bavio pa neću ni ovom, samo me je zabavio jedan komentar malo niže: Sâm je birao a nije nas pitao, zamisli?!
ahahahaha, to je to
sva suština u nekoliko reči, kako je idol smeo da se oženi pre nego što je među obožavateljkama napravio referendum ili neku emisiju sa sms glasanjem poput izbora za miss univerzum

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

sav sam kao sa deponije da su me ukrali pa sam morao malo da namažem kosu da ne izgledam baš kao metla (posebno jer danas sanitarna inspekcija treba da krene u harač po gradskim salonima) a nakon toga bih mogao u promotivno trčanje od pola sata tek koliko da u samo sat vremena i drugi put operem glavu jer ću garant opet nešto da userem sa farbom i da u ogledalu ugledam malinu sa zulufima od cvekle i šiškicama rujnim trešnjicama

nešto me previše raduje ovaj zubato sunčan dan, baš me zanima šta će krenuti po zlu

radio garden

život mi se preselio u aplikacije,
pola dana sam u mapmyrun i excelu
a pola dana u radio gardenu i shazamu

piše da u Londonu ima 298 radio stanica
tek ako bih proverio koliko ih ima u Beogradu Zagrebu i Los Anhelosu mogao bih da nešto zaključim iz onog prvog broja, a ovako ništa
drugi podatak kaže da sam toliko jašao biciklu zadnjih 5 nedelja da sam u proseku pretrčao samo po 21km tjedno, nije čudo što mi se sve manje trči kad već tako progresivno zapeknjavam
zato sam u zadnjih 7 tjedana vozio 200km bicikle nedeljno, što je obzirom na zaključane policijske vikende u prvoj polovini tog perioda i loše vreme u drugoj polovini opet neloše kao i ono zadnje neloše što beše, šta god da beše

evo sad sam uvatio neki radio medulin ali na kompjuteru nemam shazam pa ne mogu da vidim šta ide a mrzi me da paralelno palim mobitel
upalio sam mobitel piše da je ovo r.e.m. mada bih mogao da se zakunem da bih onaj unjkavi glas prepoznao i bez ušiju, nemam pojma
sad sam odvrteo na poreč s tim da na kompjuteru svaki istarski grad ima stanice i radio rijeka i radio pula i još nekoliko istih, a na telefonu nema, u poreču samo jedna, u rovinju samo jedna, a za radio capodistria piše da je iz trsta!
hmm

piše da sam napravio 10.313 koraka na 11.900m što daje prosečan korak od 115cm što pak znači da sam ipak trčao nekakav tempo ili tempić obzirom da mi je kad trčkaram korak jedva preko metar i kad god opalim sliku patika deluje da su mi obe na zemlji, možda je tu deo saučesništva pao i na kilo viška preko uobičajena dva kila viška ko će ga znati

vreme je najavljeno, paaa, ne "blagi užas" nego teški užas sve do sledećeg ponedeljka i otprilike ću morati svaki suv dan da se otisnem na biciklu da se ne bih odjednom prezasitio trčanjem
prosto ću morati da zažmurim na jedno oko, stisnem dupe i izađem i na +13 i na +16 bez gunđanja što nije full sunčano ili bez vetra, a ionako će to sve spasti na samo dan ili dva dana smrzavanja, sve ostalo će da budu trčkaranja kroz 19 nijansi sivog, fujčić