napad trčanja

ne znam šta me napalo početkom maja, možda april.

navikao sam da se s dolaskom proleća aktiviram, da mi ništa nije teško, da letim vamo namo, i kad sam već pomislio da mi je to izašlo iz navike, evo ga sa malim zakašnjenjem.

april u maju, ajd dobro, nek je on samo došao pa makar i zakasneo.

vozim kroz zapadna sela pre neki dan i setim se da oni za malko kažu meko.

ali ne meko kao mekano nego meeko, kao što se izgovara mujo, haso, suljo, meko, eto tako.

vozim i smejuljim se jer mi pada na pamet dijalog za neku komendiju

- jesi li izlazila iz kuće dok sam bio tri meseca na putu?

- pa onako, meeko...

- jesi išla u drugo selo?

- jesam, meeko...

- i jesi videla koga, popričala?

- onako, meeko...

- nisi valjda išla da vidiš onog živadina?

- ma samo meeko...

- šta bre meeko, kad si prošli put rekla da nema kod njega meeko?

- pa eto, meeko...

- nije te valjda pipao?

- nije...

- sigurno nije?

- nije, meeko...

- jeste ili nije sve ti ?ebem kakvo sad meeko?

- pa nako, meeko...

- jel ti turo ruku u gaće?

- meeko...

- krv ti ?ebem pa on je tebe opet ?ebo!?
- meeko...

- šta bre meeko, šta je to meeko, jel te ?ebo il te nije ?ebo?

- ma nije, onako, meeko...

- pi$ka ti materina nisi valjda opet trudna?

- nisam, možda, meeko...

tačno da je neko naišao i pitao me što se na bicikli smejem ko lud na brašno, šta ti je dečko smešno, ma ništa, meeko...

(nema dana da Lola ne naleti na neke kerove)

a za to trčanje, eto posle 12km sam vozio skoro 5 sati kao praznik je pa da se iskoristi slobodan dan, i sledećeg jutra lupim još 13km isto brdskih, trčim i pitam se šta mi je.
dobro zato sam popodne lagano provozao, onako rikaveri fazon.

idemo dalje.