čak sam i jutarnje trčanje skratio sa 12 i 13 na 9km što je doduše bio nastavak iliti po američki in-a-row tendencija a tako sam i pokrenuo Maj na dobar način sa eto 3 trča u 4 dana, a mislim da ću i jutros nastaviti u tom fazonu.
fora je da mi se naročito vozilo nakon najdužeg trčanja, takav mi dan naišao.
a nakon najkraćeg mi se isto tako vozilo no nisam stigao zbog drugih obaveza a nakon toga sam izgubio i volju pa sam otišao na rikaveri vozikanje sa dogledom i istraživao neke kutke grada koji mi inače nisu tako pred nosom.
provalio sam i foru da možeš da slikaš kamerom mobilnog kroz dogled. imam čak i durbin koji je duplo jači, ali ga ne nosim jer nema korekciju dioptrije, no za slikanje telefonom mi nije ni potrebna, dakle kada krenem da razgledam dogled je ok a kad krenem da fotkam tim teleteleteleobjektivom, onda bi se durbin možda bolje pokazao?
bumo vidli.
izašao je raspis za 10km na drumu, lepa ulična trka a za Državno se plaća startnina pa se isplati prijaviti na državno ako ništa onda zbog uštede tih 10€, jer trka je svakako trka a ovako izbegnem još jednu bespotrebnu glupavu majicu. tako sam smislio i prošle godine kada je bilo Državno u polumaratonu, jeste da ovako bez treninga neću usrećiti klub nekim silovitim plasmanom ali koga briga. olimpijsko načelo glasi da je važno učestvovati, pa ako ne možeš da pomogneš onda barem smetaj.
a najvažnije je što ovako dobijem nogu u dupe da odem na lekarski na koji inače nikada ne bih otišao ali eto da bi mi overili legitimaciju moraću, još da opet dođe ona doktorica što mi je onako lepo prepipavala ključnu kost, samo od nje dobijem na brzini minut po kilometru. možda izmislim da sam još nešto lomio, ako namerava sve da pipne ho ho ho.
sada mi je palo na pamet da bih možda trebao nešto i da treniram. hm. pa ću da smislim neku foricu, možda u nekom šumarku na blagom asfaltiću da uradim neke deoničice danas. minut trčanja minut šetnje pa koliko izdržim. hm. ne bih nešto silno da ugrozim popodnevnu bici vožnju a opet bih da nešto iole ozbiljnije otrčim, dakle jare i pare.
sve-u-jedan fotografija!
poklopilo se da sam otvorio mesindžer da Direktoru napišem da mi pošalje takmičarske legitimacije zbog overe u domu zdravlja, i u porukama kao zadnju vidim ovu sliku koju mi je poslao a koja je bukvalno to "jare i pare".
radi se o pripremama u Ulcinju, kada smo poneli bicikle i kada sam pola trčao sa Goranom Marianom i Idom, a pola vozio sa Lolom.
poklopilo se da sam otvorio mesindžer da Direktoru napišem da mi pošalje takmičarske legitimacije zbog overe u domu zdravlja, i u porukama kao zadnju vidim ovu sliku koju mi je poslao a koja je bukvalno to "jare i pare".
radi se o pripremama u Ulcinju, kada smo poneli bicikle i kada sam pola trčao sa Goranom Marianom i Idom, a pola vozio sa Lolom.
te godine su njih dve bile u formi za maratone oko 2h42 a on oko 2h30, i bilo mi je zanimljivo kako na treningu mogu da trčim kao mađarice a na maratonu mi odu, štaviše na tempo-dužinama od 26km smo Mariana i ja redovno pred kraj dodavali gas i odlazili Idi koja nije mogla tako pred kraj da spusti bitno ispod 4'/km dok smo nas dvoje imali turbo.
slika je malo smešna jer Goran sedi na mojoj bicikli a ja pridržavam Lolinu, a smešno je i što je Mariana najviša sa svojih metar i žilet.
Nema komentara:
Objavi komentar