jutros još 10 laganih km, ovaj put bez brdskih avantura i bicikle već samo od-do kuće.
nešto je kapljucalo pred jutro, za vreme doručka i trčanja ništa, evo sad sa posla vidim kroz prozor one sitne kapljičice kako proleću.
bilo je relativno prijatnih +6 pa sam samo uzeo podmajicu onu sa rupicama i rupama (rupice su fabričke a rupe na ramenu i plećki su od pada sa bicikle pre par godina, no žao mi je da je zbog to malo poboljšane ventilacije bacim) i dres dugih rukava.
obišao radove na novoj ulici, trotoaru i biciklističkoj stazi.
pomislio sam da je dobro da malo odmorim one razlepljene pa zalepljene saucony koje se uporno drže u komadu iako se bliže 800km a počele su da se raspadaju oko 500km, pa sam uzeo clifton 9 koje su sličnih kilometraža ali deluju još uvek kao nove.
no na ulicama je bilo toliko blata da je to za ne poverovati.
naime broj stanovnika i posledično broj automobila se udvostručio u širem centru tako da se sve više ljudi parkira izvan asfaltiranih parkinga, malo u travi, malo na zemlji, i mic po mic sva naselja su se pretvorila u oranice i blato do kolena.
kao da je svuda prošao neki reli.
i onda se to naravno sve prenosi po gradu, neki čak izlaze i preko trotoara pa ni pešaci ne mogu da prođu bez da se usvinje.
nemam ovde excel na poslu pa ću se neki naredni dan pozabaviti napretkom kilometraže i napretkom izgleda da razvalim ovaj kraj godine.
