nema Proljeća 13. u decembru

nakon što se juče nisam odmorio i to ni malkice (popodne 42km e-mtb kroz neke tmurne pejzaže i vetrovitih +8 koji mi na kraju produvaše rukavice načisto!) nisam imao neka silna očekivanja danas, posebno jer je sinoć sve do 23 sve pucalo naokolo jer je na teveu išla košarka partizan-zvezda, a iz zgrada su pucale petarde kao da su se (uz partizane i petokraku) i četnici srcem i dušom pridružili tom obračunu

malo lošije spavanje pa mi se onda i garmin po$ere u život jer mi javi niži HRV i manje dubokog sna pa kaže imaćete probleme sa prisećanjem i koncentracijom no ipak sam uspeo sa trčanja da se vratim kući bez da zalutam i zovem GSS

unapred sam bio zadovoljan idejom da otrčkaram laganih 7-8km i ostavim neki malo ombiciozniji poduhvat za sutra (nedelja) no na kraju mi je ispalo ipak 9.2 km, doduše sporijih nego što sam trčao zadnjih dana, a i puls je bio "u bunaru"

desio mi se i jedan čudesan eksperiment nakon što sam uz jednu stanicu sa Radio Garden app krenuo da usklađujem korake, i skontao da mi je to taman nekih 170/min što mi godi kada sam na đogingu, inače sam dosta bliže 180 naravno.

no posle pola minuta je bilo 173 pa 176, to je bio neki blues rock* pa je onda krenuo neki solo pa je izašlo na 182, trčim i svaki čas proveravam na satu šta piše, rekoh - ili ovo ide sve brže i brže ili sam ja poludeo načisto

*(usput sam "screen-ovao" šta sam našao na Shazam, piše "Gary B. B. Coleman - St. James Infirmary", pa izvolte prebrojte)