slobodan dan

subota je odavno bila rezervirana sa posetu moje Fejsbuk Sestre iz Novog Beograda, pa sam ujutru samo otišao na kraću vožnju i odmoran je dočekao na autobuskoj stanici

nakon kafe i kolača otišli smo na malo dužu šetnju sa namerom da obiđemo ceo grad što je samo po sebi pozamašan treking

uglavnom se nisam mnogo mešao u razgovore pa su Ona i Lola grabile uzbrdo kroz parkove a ja zagledao pečurke u šumi

ručak na vidikovcu skoro 100m iznad grada se završio tako što je pola moje karađorđeve šnicle pojela mačka koja mi se na kraju popela u krilo, a dan se završio tako što sam nakon što smo ispratili gošću direktno sa autobuske produžio na trčanje i nakon 8km stigao kući u suton

užasavajuće je ovo posmatranje kako se dan skraćuje, sunce umire, godina se završava iako ne deluje da je mislila da će tako brzo omatoriti* i zaboraviti svoje najbolje dane

sva sreća da mi je mačka pojela pola ručka jer bih inače morao trčat 16km, no i ovih 8 mi je bilo dosta, tek koliko da operem osećaj krivice što sam se najeo kao stoka

*imam ideju za sutrašnji blog