malo levo pa malo desno pa malo po brežuljcima i nekako stigoh do varošice iz koje baš i nemam previše izbora do kuće, opet na glavni prometan put ili na rupičastu prečicu da izlupam guzicu sedištem
tu sam se zainteresovao šta su kopali pre nekoliko dana, pa sam skrenuo u pešačku zonu tojest na šetalište uz rečicu, i video da su povadili onog otpada od bušenja, praktično male valjke prečnika nekih 5cm i različitih dužina.
dakle to svrdlo nije svrdlo nego je neka kruna za bušenje koja vadi ispod sebe i izbacuje na površinu
poneo sam nekoliko tankih tih kolutova da vidim mogu li se nekom burgijicom probušiti u obliku nekakve medalje
nisu mi bili preteški u džepu dresa mada sam ih bogme osećao, ipak je to šest komada kamena!
vratio sam se ipak onom džombastom prečicom tj sećanjem na titove asfalte
svi ti stari putevi stoje kao neke uspomene i ujedno svedočanstva koliko smo danas nesposobni čak i da održavamo ono što imamo, a kamoli da ga još unapredimo i popravimo
tuga
vuelta nije loša, ispašće uzbudljivija i neizvesnija od tura jer ne postoji samo jedan izraziti favorit već nekoliko njih kojima se izmenjuju bolji i lošiji dani pa je sve jedan rolerkoster zbivanja
Nema komentara:
Objavi komentar