a šta ćemo mi koji smo ostali, nemam pojma
čak je i umjetna inteligencija počela da me zeza
vidim da mi noge nisu sto posto,
pa rešim da ne treniram ništa ujutru
odem biciklicom malo uz reku pa nastavim peške drugom obalom
tamo je sve zaraslo uraslo preraslo izraslo
pogledam rečicu koja samo što nije presušila,
pa se setim prognoze da će još deset dana biti ovako
što nije ništa loše, da se razumemo
samo što nije baš uobičajeno da bude dva meseca vrelo bez predaha
tu u naletu stihoklepstva sročim jedan haiku,
sve onako brojeći na prste da se ne zeznem, da bude 5-7-5
"sti že sep tem bar
još u vek je pre to plo
ma lo sam zbu njen"
i ukucam ga u četdžipiti
rekoh sad će mi on dati analizu da li sam to lepo sročio
KAD NE LEZI VRAGEC!!!
on je mene počeo da teši,
kako su godine različite, kako ume da se produži leto
a ume i da se skrati (ma nemoj mi reći?)
i kako ne treba da sam zbunjen ni tužan, sve je to ok
na to ga upitam prepravljajući gornje pitanje
da li je to dobar haiku (moradoh da mu objasnim šta hoću)
i rekao mi je da nije dobar, da treba 5-7-5 a moj je 5-6-5
i još mi je predložio izmenu!
malo je reći da sam još čitav minut onako šetao uz reku
i uporno brojao na prste tražeći grešku tj krivca
Nema komentara:
Objavi komentar