juče nam je umro najstariji pas, 14 i 2/3 godina
iznenada, jeste već par godina bolovao ali ništa nije nagoveštavalo da će baš juče
to je bilo predveče a napolju +36 i ko će sad kopati na plus trijesšes
ostavili smo ga za sutra, tojest za danas
pa je jutro počelo kopanjem
izmerio sam ga onako ofrlje, pedalj puta tri pedlja tela i glave, plus noge
koje se mogu malo i saviti naravno
i tako sam krenuo ašovom pa shvatio da sam glup jer je zemlja previše suva i tvrda
pa sam uzeo budak jelte
nakon sat znojenja i svega koječega, a čekao me je dosta zahtevan dan na poslu, nisam ni mogao a ni hteo išta drugo osim da odem bičikletom da se malo provozam i proluftiram leđa noge i glavu
posle posla, tojest u pauzi na pola posla, opet ista priča, šta drugo nego otići pa se lagano provozati i istuširati, e tu imam i anegdotu da ne bude da sam džabe DOŠAO OVDE
ulazim u sporednu ulicu koja je zablokirana
stoji kombi, otvorio vrata pozadi od jednog do drugog trotoara, momak vadi lubenice a radnica prodavnice to prihvata i trči da složi, pri čemu treba da savlada deset metara i nekoliko stepenika
stojim i gledam, kontam da ću tu stajati i stajati, rekoh AJMO DA NAPRAVIMO LANAC
oni prvo viču neka hvala međutim nakon pet sekundi shvataju da nam ide pet puta brže
doslovno u par minuta smo istovarili pola kombija lubenica i oslobodili ulicu
cura unosi u prodavnicu jednu lubenicu koja je napukla, i govori nekom unutra na kasi kako im je to za džabe jer se raspukla
haha dobra fora, ućarile su nešto
sedam na biciklu, momak trči prema meni sa lubenicom od 5-6kg koja ima neki mali zarez sa strane, kaže ovo je za tebe, i ova će da se raspukne, ne može u maloprodaju
ja neću, oni hoće, šta ću, uzeh mada mi zarada nije bila u planu
donesoh kući lubenicu
nagradu za nešto
štagod
Nema komentara:
Objavi komentar